Политички дављеник се за сламку хвата. Метафорички тако се сада понаша апсолутни политички губитник Вук Јеремић јер вапај ЕУ, а не апел како то жели да прикаже, јесте покушај његовог политичког реанимирања.

Вук Јеремић намерно пренебрегава чињеницу да су изборе, који су протекли у демократској атмосфери, пратили поред осталих и страни посматрачи и да нико није уочио неправилности и нерегуларности на које се он очајнички позива. Да има барем мало морала, Вук Јеремић не би ни реч рекао о слободи медија јер управо он медије користи као средство бесомучних напада и најприземнијег вређања председника Србије Александра Вучића.

Вуку Јеремићу и његовим саборцима у политички пропалој опозицији мора коначно бити јасно да се кредибилитет стиче поверењем грађана а не пљувањем по председнику Србије и унижавањем своје земље пред међународним факторима. С обзиром да поверење грађана не заслужују па га не могу ни добити, Вук Јеремић можда и добије подршку оних који не мисле добро ни Србији ни грађанима Србије, а таквих несумњиво има. Али и са таквом подршком, Вук Јеремић и његова камарила ће остати покривени политичком паучином из које се више никада не могу извући јер грађани Србије добро знају ко су, шта су и колико штете наносе Србији. Србија је велики међународни углед стекла јасном политиком њеног руководства у којој борба за интересе свих наших грађана нема алтернативу. За разлику од слике коју Вук Јеремић покушава да пласира о Србији, стоји снага наше политике и дипломатије која је оставила дубок траг на европском путу Србије. Зато плач и јецаји Вука Јеремића не дотичу било кога релевантног у међународној заједници.

Ђорђе Милићевић
потпредседник GO СПС, потпредседник НСРС и шеф посланичке групе СПС