Intervju Ivice Dačića za Pink.rs: Siguran sam da će Srbija biti među prvim zemljama čiji će građani dobiti dozvolu da uđu na teritoriju EU kada se popravi epidemiološka situacija Vesti

Evropska unija pre dva dana preporučila je svim svojim članicama da zbog pogoršanja epidemiološke situacije u našoj zemlji, vezano za koronavirus, na spisak nepoželjnih stave državljane Srbije. Ovu informaciju za Pink.rs potvrdio je i Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije.

Dačić u intervjuu za naš portal kaže da EU svake dve nedelje ažurira podatke vezano za koronavirus i da je uveren da ukoliko se popravi epidemiološka situacije da će Srbija biti među prvim zemljama koje će dobiti dozvolu čiji će građani moći da uđu na teritoriju EU. Pošto je, ovo samo preporuka članicama EU, neke zemlje dozvoljavaju ulazak na svoju teritoriju građanima Srbija.

– Prilikom prethodne revizije Evropska unija je dala jednu preporuku svim članicama da Srbiju stave na listu bezbednih zemalja čiji građani mogu slobodno da ulaze u te zemlje. To znači od 1. jula. Međutim, razne države članice to primaju kao preporuku i nisu sve čak ni tada stavile Srbiju na režim slobodnog ulaska. Ali sada je EU izvršila ažuriranje, odnosno neke zemlje je dodala, a neke skinula sa tog spiska. Srbiju i Crnu Goru je skinula sa ovog spiska zbog trenutne epidemiološke situacije. Reč je o preporuci, ali sada je preporuka negativna po nas.
– Na svake dve nedelje se vrši ažuriranje tih podataka. U suštini ova odluka neće imati neke velike posledice, jer većina zemalja inače ne dozvoljava ulazak građanima Srbije, naročito posle povećanja broja zaraženih. Svi su u nekim merama opreza.

Šta je sa građanima koji se nalaze na teritoriji EU dok ove preporuke traju?

– Svaka zemlja posebno utvrđuje svoja pravila i svakoga dana je potrebno izvršiti određeni uvid u to šta koja od zemalja ima kao svoju regulativu. Zato je moj savet svim građanima da ne kreću nigde na put dok se prvo ne informišu detaljno. To mogu da urade kod nas u Ministarstvu spoljnih poslova ili u našim ambasadama ili konzulatima širom sveta. Ili u ambasadama zemalja u koje planiraju da putuju, ovde kod nas u Beogradu. Znači da pitaju: da li je dozvoljen ulazak građanima Srbije, pod kojim uslovima, a isto tako i za tranzit. Veoma je bitno da li neke zemlje dozvoljavaju tranzit kroz njihovu zemlju ili ne, ako nije reč o avionskom saobraćaju. Oni koji se trenutno nalaze u inostranstvu neće imati nikakve posledice što se toga tiče. Svi oni koji su sada već negde, kao što su naši građani u Grčkoj neće imati nikakve posledice, do kraja aranžmana će moći da budu u tim zemljama. Neizvesno je kako će se dalje ovo sve odvijati.

To kažete za sledeće dve nedelje kada EU radi novo ažuriranje?

– Jeste. Sve će se to analizirati više puta i biće velikih promena. Ono što mogu da kažem za situaciju u našem regionu, kada je reč o Albaniji naši građani mogu da uđu bez ograničenja u tu zemlju. Što se tiče Bosne i Hercegovine bez ograničenja može da se uđe ili da se tranzitira preko BiH. Bugarska, je pre neki dan zatvorila granice za građane Srbije. Tranzit je moguć isključivo radi povratka u Srbiju, ili kada se može dokazati neodložno napuštanje Bugarske. Znači da se ide negde dalje. Mađarska je primenila takođe da su potrebna dva negativna testa ne starija od pet dana da bi moglo slobodno da se uđe u tu zemlju. Rumunija, nije dozvoljen ulazak. U Severnu Makedoniju može da se uđe, tranzit je moguć i on može da traje do tri sata. Mi se nalazimo na toj crvenoj listi i u Sloveniju praktično nije dozvoljen ulazak za državljane Srbije, sem nekih izuzetnih slučajeva, ali teško se dobijaju dozvole za tako nešto.

Grčka?

– Kada je reč o Grčkoj niko ne može da kaže koliko će to trajati. Moram da kažem da oni imaju interes kada im građani Srbije dolaze. Ali, problem je što je veliki broj naših turista koji je tamo otišao testiran i bio pozitivan. Te sve mere će se ponovo 31. jula analizirati.

A kada su u pitanju neke zemlje u svetu gde naši građani odlaze?

– Kada je u pitanju Egipat građani Srbije mogu da uđu slobodno i nije potreban test. U Italiju ne može da se uđe, to su zatvorili. Rusija, nije dozvoljen ulazak. Turska, može da se uđe bez testova i slobodno.

Koliko mogu da primetim sem Italije, Nemačka je najoštrija u tim merama?

– Jeste. Nemačka ne daje našim ljudima da uđu. U Francusku može da se uđe trenutno bez ograničenja i da se tranzitira kroz tu zemlju. Kada je reč o Velikoj Britaniji naši građani mogu da uđu u tu zemlju ako imaju vizu. U Austriju za građane koji nemaju regulisan boravak nije dozvoljen ulazak.

A prema kojim zemljama mi imamo zabranu?

– Mi nemamo ni prema kome, sem prema Crnoj Gori.

Šta je sa Crnom Gorom, oni ne dozvoljavaju ni kada su preporuke EU pozitivne? Da li je to politička odluka ili oni i dalje nastavljaju zabranu prema Srbiji zbog epidemiološke situacije?

– Sada se već situacija promenila, imajući u vidu da su mnoge zemlje na listu zabrane ulaska stavile i Srbiju i Crnu Goru. Ali u tom jednom periodu kada je to bilo dosta liberalizovano Crna Gora nije otvorila granice za građane Srbije, iako je Srbija otvorila granice za građane Crne Gore. Mi smo u svemu tome videli dosta političkih zahteva, a ne zdravstvenih.

Ukoliko se epidemiološka situacija u Srbiji poboljša da li očekujete da EU nakon dve nedelje donese novu preporuku gde bi dozvolile ulazak naših građana u zemlje EU?

– Inače, mnoge zemlje su se zalagale da Srbija bude na toj listi, međutim sada su ovi epidemiološki razlozi presudili i kao što sam rekao na svake dve nedelje će se to analizirati. I ukoliko dođe do popravljanja epidemiološke situacije, siguran sam da će Srbija biti među prvim zemljama koje će dobiti dozvolu čiji će građani moći da uđu na teritoriju EU.

Veliki deo razlog za pogoršanja epidemiološke situacije leži i u nepoštovanju mera zaštite

Verujem da ste na Vladi i među kolegama razgovarali o razlogu zbog kojeg je došlo do pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji?

– Ja nisam stručnjak u toj oblasti i mogu samo da kažem da se mi susrećemo sa apsolutno nepoznatim virusom. Sve te teorije koje su bile svih ovih meseci su pale u vodu i praktično svakoga dana saznajemo nešto novo o ponašanju ovog virusa na način kako se prenosi, njegovoj snazi, iako se govorilo da će u leto virus praktično da nestane, doživeli smo sada njegovu ponovnu eskalaciju. Osim te neke nepoznanice, verovatno je da veliki deo razloga leži i u nepoštovanju mera zaštite koje su bile potrebne zbog okupljanja koja su bila protivna stavovima Kriznog štaba. Naročito sve ovo što se desilo polednjih dana u Beogradu da je bilo okupljanja iako to nije bilo dozvoljeno. Govorim o ovim nasilnim demonstracijama. Verovatno će to imati negativne posledice u narednim danima. To je poziv za sve da poštuju mere, jer je to najvažnija stvar. Jer kako kažu: „Kada je čovek zdrav ima milion želja, a kad je bolestan ima samo jednu – da ozdravi“.

Da li je imalo uticaja dopisivanje Dragana Đilasa, Vuka Jeremića sa EU, Tanjom Fajon, da bi te preporuke bile donete, a samo da bi se naštetilo Srbiji…

– Ne verujem da je to imalo direktne veze, ali to jeste jedan negativan primer tužakanja sopstvene države. Opozicija i vlast bez obzira na svoje pozicije trebalo bi da imaju jedinstveni stav kada je reč o državnim i nacionalnim interesima. To je jednostavno pokazatelj te politike „što gore to je bolje“. Znači, što gore za vlast, odnosno za Srbiju, to bolje za opoziciju. To je potpuno pogrešna politika. To zapravo pokazuje i njihova podrška koju zapravo i nemaju među građanima Srbije, zato što nijedan čovek koji misli dobro svojoj zemlji tako nešto uopšte ne bi napisao.


Očekujemo da će ekonomske posledice od korone biti najmanje upravo u Srbiji

Očekujete li negativne ekonomske posledice po Srbiju zbog preporuka obustave kretanja kroz zemlje EU?

– Srbija će svakako imati posledica zbog ekonomske krize u koju je celi svet ušao. Mnogi kažu da je ta kriza najveća od one krize tridesetih godina prošlog veka i da če doći do velikog pada BDP-a. Naročito trgovine širom sveta. To će se neminovno odraziti i na ekonomsku situaciju u Srbiji. Srbija ne može da bude u uslovima otvorenog svetskog tržišta da bude jedno ostrvo. Naravno, mi ćemo se boriti i Vlada Srbije i predsednik republike, to upravo i rade, da šteta od koronavirusa budu što manje. To znači da zadržimo ekonomsku stabilnost, kroz pomoć preduzećima i građanima da prežive ovaj težak period i da imamo što manji pad BDP-a, a da u narednom periodu, zavisno od opšte situacije, radimo ponovo na visokim procentima rasta. Vidite da je u prva tri meseca Srbija imala najveći rast BDP-a i u regionu i Evropi, što je pokazatelj jednog dobrog puta na kojem se nalazimo. Tako da očekujemo i da će posledice od korone biti najmanje upavo u Srbiji i da će Srbija imati uspešne i dobre parametre na kraju godine kada je reč o BDP-u i uopšte kada je reč o ekonomiji.

Ponosan sam na sve rezultate koje smo zajedno ostvarili

Počeli su razgovori stranaka koje su prešle cenzus sa predsednikom Srbije o formiranju vlade. Kada vi razgovarate, tj. vaša koalicija SPS-JS? Šta očekujete?

– U ponedeljak. Mi smo to odmah rekli, prvog dana, a i pre izbora smo o tome govorili. Smatramo da smo mi imali veoma dobru koaliciju svih ovih godina i da smo ostvarili veoma značajne stvari za Srbiju od političkih pitanja pa do ekonomskih, da smo veoma ojačali poziciju Srbije. Ponosan sam na sve rezultate koje smo zajedno ostvarili. Ovde nije u pitanju sada neka matematika da li je potreban neki broj za fomiranje vlade, to nije potrebno. Vučić sam ima većinu. Ovde je reč o tome da se svi trudimo da koliko možemo doprinesemo toj političkoj stabilnosti, nacionalnom i državnom jedinstvu i u tom smislu smo mi spremni. Ja ne znam kakva je koncepcija predsednika Vučića, o tome ćemo tek razgovarati.

Očekujete li da se vaša koalicija nađe u timu nove vlade?

– Mi smo spremni na to, ali ta odluka zavisi od Vučića.

Vučić otvara šansu novim ljudima. Verovatno će to biti slučaj i u novoj vladi

Dugo ste u politici, iskusni ste i dobro prognozirate stvari. Po vašem mišljenju kako će vlada biti koncipirana? Očekujete li velike promene među judima koji su vodili resore?

– Prateći ono o čemu je Vučić govorio, sigurno je da se mogu očekivati promene. Ali to je pitanje za Aleksandra Vučića i SNS. Vučić ima tu politiku koja afirmiše nove ljude, mlađe ljude, koji nisu imali nekog političkog iskustva. Znači, otvara šansu novim ljudima. Verovatno će to biti slučaj i u novoj vladi.

Da li vi u glavi imate ljude koje ćete kandidovati za ministre?

– Zavisi od toga šta Vučić želi, mislim način na koji će biti koncipirana buduća vlada. Prema tome i koja bi našoj koaliciji pripala mesta.

Ali vi ste zadovoljni ostvarenim rezultatima?

– Mi smo veoma zadovoljni. Nadam se da je to zadovoljstvo obostrano imajući u vidu da je sve to bilo u interesu Srbije. Ovde uošte ne govorimo o tim pojedinačnim stvarima, raznim neodgovornim izjavama i postupcima nekih ljudi iz SPS-a.

Odmah ste i reagovali?

– Jeste. Ja sam odmah i rekao da niko ne može da se ponaša suprotno politici SPS-a. U državnom interesu je da se nastavi ova koalicija.

30 godina postojanja SPS-a – „Mi stojimo postojano“ Juče je bilo 30 godina SPS-a. Kao predsednik Socijalističke partije Srbije da li možete da podelite sa nama gde je danas vaša partija u odnosu na pre 30 godina? Opstali ste i pored činjenice da su hteli da vas uguše posle 5. oktobra 2000. godine.

– Juče je bilo 30 godina SPS-a i ja želim da čestitam svim našim članovima, biračima i simpatizerima današnji dan. Istorija naše partije je na neki način istorija Srbije. Što sve pokazuje koliko je naša stranka državotvorna partija, da su sve državne krize i problemi sa kojima smo se suočavali imali veliki uticaj na samu partiju. Suočili smo se sa velikim problemima devedesetih godina i raspada Jugoslavije, borbe srpskog naroda za svoja prava širom nekadašnje Jugoslavije, sankcijama koje smo imali zbog podrške našem narodu, bombardovanja Srbije koje smo imali zbog Kosova. Znači, mi smo se suočili i sa specijalnim ratom koji je bio usmeren ka rušenju SPS-a 2000. godine. Mi smo se tada suočili i sa pitanjem problema opstanka i same stranke. Zato danas, bez obzira na to što mi nismo na onom nivou biračkog tela koje smo imali u vreme Slobodana Miloševića, kada smo bili vodeća stranka, ali moram da kažem da kada sam ja postao predsednik na tim prvim izborima imali smo 230.000 glasova, nešto više od 5 odsto. Uspeli smo da revitalizujemo stranku, da je ojačamo i da ona i dalje ostane jedan od značajnih faktora na političkoj sceni Srbije. Mi smo druga stranka po jačini. Ali, neophodne su reforme stranke, u smislu traženja novog načina organizacije, kadrovskih promena, programskih promena, traženja jednog identiteta moderne stranke levice u moderno doba… zato smo sa ponosom isticali taj naš slogan koji ove godine prati obeležavanje 30 godina postojanja – „Mi stojimo postojano“.

Izvor: Pink.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.