Intervju Ivice Dačića za Blic: U našem DNK je da branimo vlast Vesti

U DNK Socijalističke partije Srbije nije da ruši vlast. U našem DNK je da branimo vlast. Spremni smo da pomognemo i doprinesemo državnom jedinstvu, u pitanju je učvršćivanje političke stabilnosti Srbije, stvaranje nacionalnog jedinstva, nečega što je iznad partijskih interesa, kaže u intervjuu za “Blic nedelje” lider SPS i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Na dan kada stranka koju vodi slavi tri decenije postojanja, razgovaramo o aktuelnim dešavanjima. Nad slavljeničkom atmosferom senku bacaju trzavice sa SNS, ali je Dačić jasan – svojim članovima poručuje “ne može da se bude i riba i devojka”, a nama “pustite Vučića i mene da sve rešimo”. Ipak, mi ga prvo pitamo baš to, o ostanku u vlasti.

Hoće li posle formiranja vlade SPS biti vlast ili opozicija?

– To će zavisiti od razgovora sa najvećom strankom koja je pobedila na izborima, SNS, i sa Aleksandrom Vučićem. Ovih dana obeležavamo 30 godina od formiranja SPS, i istorija Srbije je na neki način usko povezana i sa našom istorijom. Stranka smo koja ima izrazito državotvorni karakter i u skladu sa tim prolazimo kroz sve probleme koje kao država i narod imamo, uključujući i ovaj težak period. Da li će SPS biti u vlasti i opoziciji, svejedno je što se tiče naših državotvornih stavova. Spremni smo da pomognemo i doprinesemo državnom jedinstvu, ovde je u pitanju učvršćivanje političke stabilnosti Srbije, stvaranje nacionalnog jedinstva, nečega što je iznad partijskih interesa.

Zašto bi Vučić trebalo da nastavi saradnju sa vama? Da ste na njegovom mestu, da li biste uzeli SPS za partnera?

– Uvek bih tako uradio. Kad sam bio premijer, hteo sam da postoji širok nacionalni konsenzus, da što više faktora učestvuje aktivno u vođenju državne politike i da zajedno budemo jači. Saradnja SNS i SPS se od 2014. i bazira na tome. Mi smo od 2012. do 2014. godine imali koaliciju koja je bila neophodna zbog formiranja većine, a posle toga sve je bio dogovor i stvar poverenja između Vučića i mene. I sada kad me pitaju o aktuelnim dešavanjima i učestvovanju pojedinaca iz SPS u demonstracijama, skreću pažnju sa glavnog toka koji smo imali svih ovih godina, a to je da smo uvek imali zajednički stav i pomagali jedan drugome počev od Briselskog sporazuma pa do pitanja ekonomske politike, smanjivanja plata i penzija, dijaloga sa Prištinom, zajedničkog uspeha u povlačenju priznanja Kosova…

Pominjete dešavanja u SPS, rekli ste da preko vas neko hoće da sruši Vučića. Ko? Ili je to samo način da opravdate to što vam stranka klizi iz ruku i članovi učestvuju u demonstracijama protiv vlade u kojoj sedite?

– Nije reč ni o kakvom opravdanju, već o razumevanju aktuelne strategije. Ne pričam napamet, bio sam svedok dešavanja tokom devedesetih godina. Osnovni cilj specijalnog rata bio je da od Miloševića odvoje sve druge stranke i rasloje SPS i JUL kako bi se našli ljudi koji će biti spremni za promene. To je koncepija izazivanja nestabilnosti, i ne mora to da bude vezano da li je Vučić nekome simpatičan ili ne. Ako je ovde stabilno, onda nam niko ne treba.

Ko to sada radi?

– Svi. I nikad nisu bili zainteresovaniji nego sada. Pri tom ne mislim ništa loše, već na zainteresovanost političkih pa i obaveštajnih faktora da utiču na situaciju u regionu. Tu su američki i britanski interes, pa nemački interes koji se svojski trudio da potkopa ideje o razgraničenju za dogovor Beograda i Prištine… Tu je i interes Francuske koja debelo zaostaje u odnosu na druge, pa imate interes Rusije i Kine…

Svi oni protiv SPS? Kako?

– Sastavni deo te strategije je da se odvoji SPS od Vučića i tako SNS ostane bez partnera koji ima neki politički uticaj, ipak je SPS druga stranka na političkoj sceni sa 11 odsto glasova. A ja sam, kako kažu istraživači, ličnost broj dva po broju pozitivnih ocena. Onda oni koji žele nestabilnost dođu i govore bajke mojim ljudima da će SPS maltene da procveta ako ode u opoziciju, da će se otvoriti perspektiva da uzme deo glasača koji nisu naklonjeni Vučiću ali i ne vole Đilasa i Jeremića i da su ti politički centri spremni da ih poguraju…

To znači da je neko od vaših došao i rekao „nude nam da procvetamo ako uradimo to i to“?

– Da. I rade to godinama, a u poslednje vreme sve češće. Sećate se da su SPS-u od vremena Borisa Tadića obećavali ulazak u socijalističku internacionalu? Sada je situacija takva da, pošto su tamo demokrate, mi ne možemo da uđemo sve dok podržavamo Vučića.

Šta ste vi rekli na to?

– Meni to ne znači ništa. Rekao sam im: „Sve je u redu, ja ću onda otići u komunističku organizaciju kod Ciprasa“. SNS je član IPP, svi su negde, jedino nas niko od naših neće da primi. Ali slušajte, možda je to ucenjivanje moglo kod nas da prođe 2008. godine. Sada ne može. Sada je smešno. Drugo, razni naši lideri se školuju u školama za lidere koju organizuju zapadni instituti, a svakome godi kada mu pričaju da je najbolji, najlepši… Ako se većina odluči za taj put, znači da je došlo do promene politike stranke i da treba da dođe novi predsednik SPS.

Je l’ to isto obećanje kao i kad ste rekli da ćete podneti ostavku ako na junskim izborima osvojite manje procenata nego na prošlim izborima?

– Razmišljao sam, i danas razmišljam da li to da uradim. Osvojili smo 18.000 glasova manje, što je pola procenta manje, a tri poslanička mesta više. I malo mi je glupo da zbog toga destabilizujemo stranku. Da smo lošije prošli, sigurno bih podneo ostavku.

Ipak, niste tako dugo razmišljali kada je bilo reči o Škundriću? Dugogodišnji funkcioner SPS stradao je zbog greha sina koji ima četrdeset godina?! Šta vam je rekao?

– Pozvao sam ga, obrazložio kakva je situacija, a on je sam rekao da bi bilo dobro da bude razrešen, da se napravi distanca i da ne ispadne da mi gledamo sa odobravanjem na ta dešavanja ispred Skupštine. Ni on lično ne gleda blagonaklono na to. Koja bi budala učestvovala u tome i išla protiv onoga što sam izneo kao politiku partije? SPS nikad u životu nije učestvovao u rušenju nijedne vlasti.

Kako biste kad su retki periodi kad niste bili u vlasti?

– Zato to i kažem, što bismo rušili sami sebe. To nije u našem DNK. Naš DNK je da branimo vlast, a ne da je rušimo.

Da li je onda samo utisak ili realnost da ste zarad ostanka u vlasti spremni da se odreknete najbližih saradnika?

– Niko se ne odriče nikoga. Škundrić ostaje u stranci, ali ne i na položaju u državi. Reč je o poštovanju politike SPS. Drugačije ne može, svima nek bude jasno, ne može da se bude i riba i devojka.

Šta kažete na komentare koji mogu da se pročitaju na Tviteru da ste na korak do toga da se učlanite u SNS? Podstaknuti izjavama da vam Vučić prijavi neposlušne socijaliste, da ste Novicu Tončeva naterali da mu se izvini…

– Najbolji odgovor bi bio: „Vidite gde sam ja“. Opet sam osvojio 11 odsto, a oni nek brinu o sebi, a ne o SPS. Kad bih slušao šta drugi govore, morao bih sto puta u toku jednog dana da promenim mišljenje.

Mora da ste čuli izjavu Šapića da neće u vladu u kojoj je SPS?

– Ne znam šta mu je bio motiv da kaže tako nešto. On nas uopšte ne zanima. Da li će biti u vlasti ili ne je pitanje za Vučića.

Očekujete li, ako uđete u vlast, da imate isti broj resora?

– Nismo o tome razgovarali.

A da zadržite mesto šefa diplomatije?

– Ni o tome nismo pričali. Meni je 2014. godine Vučić predložio da budem ministar spoljnih poslova. Ako misli da i dalje treba da budem, ja sam spreman.

Jeste li spremni i da zadržite za ministra Gorana Trivana ako vam ostane resor ekologije?

– Rano je pričati o resorima. A Trivanu ne ide u prilog sve što se dešavalo poslednjih dana.

Spekuliše se ko će biti premijer, više imena je u igri, ali i opcija da Ana Brnabić ostane na tom mestu?

– Nas dvoje smo dobro sarađivali, imali smo korektan odnos. Nemam ništa protiv toga da ostane.

Kada se govori o ostanku u vlasti, SPS godinama prati fama da zahvaljujući podršci Moskve otvara vrata Nemanjine 11. Hoće li biti tako i sada?

– Jednom je Kusturica za mene rekao da sam ruski čovek iz Vašingtona. Nisam ni ruski ni američki, već srpski proizvod. Volim Rusiju jer je to u interesu Srbije. Nikada nisam čuo da je neko za mene intervenisao da budem u Vladi. Ako Vučić nema svest o tome da je saradnja sa mnom korisna, ne bi me radovalo da neko interveniše za mene. Znajući Vučića, on će namerno da uradi suprotno.

 

Vučić se upravo vratio iz Brisela, da li se to sprema sporazum sa Prištinom do kraja ove godine?

– Daleko smo od toga. Niko ne zna šta bi trebalo da piše u sporazumu, niti se o tome razgovaralo. Ako sam dobro razumeo, od septembra će se o tome razgovarati.

Da li se odustalo od akcije otpriznavanja nezavisnosti Kosova?

– Privremeno smo zaustavili akciju povlačenja priznanja Kosova zato što se Priština isto tako obavezala da neće voditi kampanju za priznavanje i učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije. Ne verujemo da će se oni toga pridržavati. I spremni smo da nastavimo ako prekrše dogovor. Ovom akcijom spustili smo broj država koji priznaju Kosovo na manje od polovine članica UN-a, oni danas mogu da dobiju u najboljem slučaju za njih 92 glasa od 193. Zato je to njima veliki trn u oku.

Da ste na Vučićevom mestu, šta biste ponudili kao rešenje za Kosovo?

– Pričam deset godina: razgraničenje. I danas to mislim.

Najmoćnija članica EU, Nemačka, protiv toga je?

– To što je Nemačka protiv ne treba uopšte da utiče na to da mi odustanemo. Razgraničenje je jedina moguća i realna opcija. Ne zahteva dodatne probleme, poput preseljenja stanovništva. Podsetiću, svi su se protivili preranom priznanju Hrvatske i Slovenije, pa su Nemačka i Austrija prve to uradile i priznale ih.

Da li biste potpisali sporazum sa Prištinom?

– Ako je u interesu Srbije i naroda na KiM, da.

Da li bi moglo da se desi i da opozicija da podršku za taj dogovor?

– Opozicija, šta je to? Koja opozicija? Jedan viče „Kosovo je nezavisno“, drugi viče „nikako u EU“, treći „nikako da se potpiše sporazum o razgraničenju“. Znajući logiku opozicije, ništa što Vučić uradi oni neće podržati.

Među okupljenima ispred Skupštine bilo je i mladih i porodičnih ljudi koji su došli da izraze nezadovoljstvo i nisu učestvovali u nasilnim protestima. Da li će država prići tim ljudima? Koju pouku bi vlast mogla iz toga da izvuče?

– Treba da se priđe svima koji su na miran način izrazili svoj politički stav. To je u interesu svih. Pouka je da bi bilo korisno da oko najvažnijih pitanja postoji što šire političko jedinstvo. Trebalo bi otvoriti razne kanale komunikacije i sa grupama građana. Tu ne mislim na Jeremića, Đilasa koji se obraćaju EU i ne mogu da shvate da ne može EU da ih dovede na vlast.

Vučić se vratio u studentske klupe da ostvari svoj san, hoće da uči za košarkaškog trenera? Gde ćete vi posle političke karijere?

– Ne razmišljam o tome šta bih radio posle politike, ja sam se za to školovao. Završio sam Fakultet političkih nauka sa prosečnom ocenom 10, to je ono što najbolje znam da radim.

Izvor: Blic

foto: RAS

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.