Интервју Смиље Тишме за ТВ Курир: Преживела сам 2 логора, сада ћу да председавам првом седницом скупштине Србије Вести

Смиља Тишма, као најстарија посланица, председаваће првом седницом Скупштине Србије, која би требало да се одржи у року, до 3. августа.

Смиља Тишма се после много времена враћа у политику, и то са листе СПС-ЈС, иако није члан тих странака.

Она је за Курир телевизију причала о својој невероватној судбини.

Није сигурна колико има година. Званично јој пише 91. Комшије и пријатељи су је уверавали да је рођена 1931. или 1932, она сама верује да је и коју годину млађа. Има бесконачно велико животно, па и радно искуство, али и енергију какву немају ни више деценија млађи од ње.

Ни сада не бежи од изазова и одговорности, па јој ни председавање Скупштином неће представљати проблем.

“Још је питање да ли ће бити те седнице због свега што се дешава, а за припрему ће ми бити потребно неколико сати”, каже Смиља Тишма на почетку разговара за Курир телевизију.
Неће јој бити први пут да руководи великим бројем људи.

“Била сам на много конгреса, и омладинских и партијских, негде и руководила, није ми то проблем”, каже жена којој многе муке током живота нису сломиле ведар дух.

Каже да су је наговорили да поново уплива у политичке воде, мада неће да открива ко. Са првим човеком СПС Ивицом Дачићем још није разговарала.

“Ивица Дачић је представник младе генерације. Он је био пионир када сам ја била на важним функцијама. Ја сам рано стасала, са 11 година сам постала скојевац”, наставља причу Смиља Тишма и враћа се на почетак.

Она је преживела два логора за време Другог светског рата! Рођена је и одрасла у Западној Славонији, где је као мала остала без оца.

“Зашто њима Срби у Западној Славонији сметају?”, пита се Смиља и враћа филм на тешко детињство:

“Тог 17. априла 1941. одвели су 18 сељака на челу са мојим оцем. То су зликовци. Шта им је сметао сељак, отац четворо деце? Њега су отерали 17. априла, а нас почетком јуна – мајку са нас четворо деце, са осталим српским породицама. Циљ им је био да очисте Хрватску од Срба. То је била немачка идеја”.
И док се сећа оца, не може да задржи сузе.

“Сетила сам се оца ког су одвели голог и босог када су га скинули са трешње, које је тада брао. Ја сам му однела одело у неки њихов штаб и тада сам га последњи пут видела”.

Мајку са четворо деце, од којих је Смиљка била најстарија, недуго затим одвели су у логор Велики Грђевац.

“Тек касније сам чула да је то било сајмиште за стоку. Памтим да смо били на великом зеленом пољу. Спавали смо на земљи. Те године је требало да кренем у школу. Одатле су нас пребацили у Бјеловар, где је било много људи. Неке су одатле транспортовали за Србију, али многе породице су вратили кући, па и нас. То је била касна јесен. Кад смо се вратили кући, мајка је стално шетала, није спавала, плашила се да нас не покољу. Убили су ми ујака, ујну, баку, теткино двоје мале деце… Ми смо некако преживели ту зиму уз помоћ комшија, који су били Хрвати”.

Следеће године, Смиљка се са мајком, сестрама и братом поново нашла у логору.

“Опет у јуну… Опет у Велики Грђевац, па у Бјеловар. Обишли смо пет логора, најдуже смо били у Сиску и Јастребарском. У Сиску су нас одвојили од родитеља, то јест нас од мајке. Кажу да је ту била фабрика стакла, где су ставили нас децу. Спавали смо на паркету или бетону, како ко, али нас децу нису дирали, вероватно су хтели да нас претворе у Хрвате. Из Сиска су децу затим пребацили у Јастребарско, у самостан”.
На слободи се Смиљка нашла средином 1943.

“Извукао нас је комшија чика Мата, Хрват који је гарантовао за нас. Када је умро, у знак захвалности подигла сам му споменик”.

Међутим, када је четворо деце стигло кући, чекао их је ужас.

“Кућа нам је била спаљена, па смо до краја рата живели код комшија, фамилије”…

Рат се завршио, а она је са сестрама и братом стигла у Београд, где су јој већ била два стрица. Међутим, деца су распоређена у домове у Новом Саду, Неготину и Београду.

“Ја сам касније завршила правни факултет, после чега сам била сам потрчко код председника, али су ме приметили на неком састанку. Ваљда им се допала моја одважност, брзина… Запослили су ме у министарству и цео радни век сам ту провела. Кажу да сам била вредна”.

Пре 14 година је отишла у пензију, а сада има здравствене проблеме.

“Имам проблема са ногама, по три месеца будем у болници на лечењу. Добро је да уопште ходам. То сам ‘зарадила’ још као дете у логору”.

Смиљка се налази на листи СПС-ЈС, а има високо мишљење о председнику Србије Александру Вучићу.

“Вучић је добар човек, поштен и частан, не јури за парама, али нису сви около такви”.

Упркос годинама, не зна за страх, не боји се ни короне.

“Не плашим се да могу да се заразим, ставим маску и идем напоље”, у свом стилу је ова храбра и одважна жена завршила разговор за Курир телевизију.

Извор: Курир

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.