Најновије

Интервју Смиље Тишме за Ало: Само да се корона смири, лако ћемо за све остало Вести

Част да председава конститутивној седници парламента, која нас, према најновијим најавама, очекује почетком августа, припала је Смиљи Тишми (91) са листе СПС-ЈС, једној од малобројне „деце из логора“ која су и данас међу живима.

Тишма је са братом и две сестре током Другог светског рата преживела неописиве страхоте у Јасеновцу, Старој Градишки, Сиску, Јастребарском. Као веома мала остала је сироче, усташе су јој убиле родитеље, по ослобођењу Београда одрастала је у сиротишту и помагала у уклањању рушевина разорене престонице и њеној поновној изградњи. Али како нам је испричала, кроз живот је увек ишла храбро, никада не помишљајући да треба да одустане.

Она која се током тешког живота нагледала свега и свачега, преживела и на својој кожи осетила разне ратове и епидемије, у разговору за наш лист, иако је повод био председавање седници Скупштине, осврнула се најпре на пандемију коронавируса са којом се данас суочавамо и рекла да тако нешто никад раније није видела.

– Ма лако ћемо за Скупштину и за председавање, само да преживимо ово чудо, да се мало све смири, сваки дан је паклено. Кад је била вариола вера, радила сам у савезном министарству за рад, здравље и социјалну политику и било је страшно, али ово сад је дефинитивно много страшније. Ми смо тада могли да се крећемо, радили смо нормално, сада је другачије. Била је то и краћа и блажа епидемија, ово је стравично, паралисан је цео народ, паралисан је цео свет, опасност је велика и вреба са свих страна. Не дај боже неког рата, једино то може бити горе, али све мислим да је ово и направљено у ствари да се сузбију ратови – каже најстарија посланица, која, иако је била на листи, није чланица СПС-а, али подржава политику те странке.

– Била сам годинама чланица Савеза комуниста, Ивицу Дачића сам упознала када је као студент дошао код нас, први пут сам имала контакт са њим у неком градском комитету. Понуђено ми је да будем на њиховој листи и пристала сам, желим да из Скупштине шаљем поруке да српски народ никад више не сме да страда као у прошлим ратовима. Нисам се још ни са ким договарала о томе како ће та прва седница изгледати и како ћу је водити, али цео живот сам радила у интересу српског народа, тако ће бити и сада. Водила сам конференцију Савеза комуниста на Петом конгресу, разне скупове синдиката, умећу да се снађем – закључује наша саговорница, која је и у десетој деценији пуна животног елана.

Смиља је по логорима, како нам је испричала, провела 18 месеци. – Комшија Хрват нас је извукао одатле, гарантовао је код Павелића, били смо код њега, после код друге фамилије, па код треће и тако некако дочекали крај рата. Отац ми је убијен у Јасеновцу, а не знам где су ми убили мајку, до Сиска смо дошли са њом, после смо је изгубили. Али нисмо такву судбину имали само ми него хиљаде Срба из западне Славоније и Хрватске. У логорима је било мало очева, углавном су били у рату, тамо су, осим нас деце, биле само баке и деке, а у Сиску су нас, децу, одвајали од мајки и бака.

Извор: Ало новине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.