Најновије

Интервју Смиље Тишма за Вести online: Још чујем крике мајки!  Интервју

Одмах да вам кажем, нисам хтела да будем народни посланик. Цео свој живот сам напорно радила и кад сам отишла у пензију, рекла сам себи: Доста је, од сада ћеш само да путујеш.
 Али, позвали су ме и питали да ли желим да будем на листи СПС-Јединствена Србија и да водим прву седницу. Прихватила сам зато што ми људи верују. Тако сам научена.
Овако прича Смиља Тишма (91), тренутно председавајућа Народне скупштине Србије као најстарији посланик, жена која је преживела пакао усташких логора у Хрватској. И поред дубоке старости, одлично се сећа свега. Разговарали смо у Крагујевцу где је овог викенда у организацији Министарства спољних послова отворена највећа изложба о Јасеновцу после Другог светског рата – „Јасеновац – право на незаборав“.
Рођена је у Зрињу, на Билогори, Западна Славонија, на потезу између Бјеловара, Вировитице и Дарувара.
– Када се прича о Јасеновцу, сви говоре о патњама људи с Козаре, а мало њих каже да је из овог мог краја 35 српских села настрадало. У мом је било 304 српских кућа и међу првима смо се нашли на удару усташа. Мој отац је ухапшен са 17 других виђенијих Срба. Рекли су да је претња за режим, да је четник, а човек је био сељак, отац четворо деце. Брао је за нас трешње кад су га одвели.
Она је као најстарије од четворо деце са мајком одведена у усташком препаду на село који се одиграо јуна или јула 1941.
– Све су нас потерали ка оближњем Великом Грђевцу, на ливаду која је пре рата служила као сајмиште за стоку. У тој колони смо били мајка и две моје сестре, брат и ја. Тамо сам поново видела оца. Чак сам успела да му однесем ципеле јер су га босог одвели. Затекла сам га скроз крвавог. После су га пребацили у затвор Даница у Копривници, а чим је Јасеновац почео „да ради“, пребацили су га тамо, у логор. Нашли су га мртвог испод пећи-крематоријума. То ми је комшија који је преживео касније испричао.
Са мајком и сестрама и братом из Грђевца је одведена за Бјеловар.
– Требало је да нас одатле транспортују за Србију. Милан Недић је пустио прву групу, а онда је затворио границу. Тако су и нас вратили кући. Ми смо некако преживели ту зиму, али убили су ми тада ујака, ујну, баку, теткино двоје мале деце.
Следеће, 1942. године усташе поново купе све мештане села Зрињско и одводе у Велики Грђевац.
– Убачени смо у сточне вагоне и правац Јасеновац. Тих 20 километара смо путовали осам дана. Истоварили су нас испред неког великог дрвета на коме је била кука за вешање. Тога сам се прво сетила када сам 1964. отишла на отварање Спомен-подручја Јасеновац.
После неколико месеци у Јасеновцу, сећа се, пребацили су их у Стару Градишку, а затим у Сисак.
– Тамо су једног дана почели да одвајају нас децу од мајки. Тај врисак, јаук, тај бол мајки не могу да заборавим. Све су се одупирале усташама. Поред мене је била једна која је своје дете још дојила. Снажно се борила, усташа је гурнуо, пала је поред мене, крв је само шикнула, а дете одлетело, лобања му је пукла. Три случаја сам видела својим очима како усташе откидају деци главе. Три. Немојте ме даље питати… Када су нас одвајали од мајке, она нас је све пољубила и рекла: „Нека вас чува Света Петка!“ Тако сам и чула за Свету Петку.
Прича да су деца прво одведена у некадашњу фабрику стакла у Сиску и да их је од мајки делила жичана ограда.
– Свако јутро је пролазио човек у црном оделу са неким колицима. Хватао би мртву децу за руке или ноге и убацивао на њих. Нас преживеле су пребацили у Јастребарско. Знате ли да је то био једини дечји концентрациони логор на свету?! Слушам на телевизији како причају да је то буквално била бања за нас децу, како смо тамо играли жмурке. Како их није само срамота? Лежали смо на слами и имали један оброк дневно. Није било старијих од 14 година. Дође велики казан и само онај ко има шерпицу добије храну. На неколико недеља би долазила свита од усташа по мушку децу. У близини је био самостан и те часне сестре су радиле и у нашем затвору. Једна од њих ми је рекла да сакријем брата Николу. Тако сам га и спасла.
Једног дана су дошли камиони и пребацили их у Лудбрег удаљен око 30 километара.
– То је била гола пољана, можда је била и сточна пијаца, не знам, али затекли смо много сељака који су нас узимали као стоку. Требало је да им помажемо око куће, да чувамо краве. Моја сестра је била најситнија и нико није хтео да је узме. Када ме је једна жена одабрала, рекла сам да ћу кренути ако крене и моја сестра. Замолила је своју комшиницу и тако се нисмо раздвојиле.
У овој породици Смиља је била око годину дана. По њу, сестре и брата у јесен 1943. долази некадашњи комшија Мате Прожековић.
– И међу Хрватима је било добрих људи, а Мате је вероватно морао да пише усташама и да тражи да му будемо додељени. Можда је то учинио и из страха јер је мој ујак већ био у партизанима.
У ослобођеној земљи, Смиља Тишма се преселила у Београд где је завршила Правни факултет, а затим и запослила у Савезном министарству за рад, борачка и социјална питања.
– Била сам активна у Савезу комуниста. Као члан Централног комитета сам и студирала и обилазила земљу и држала предавања. Да може, данас бих гласала да се поново врати то време.
По повратку из логора Јастребарско, Смиља Тишма је затекла запаљену кућу. Унутар урушених зидова зараслих у корову пронашла је једино очеву фотографију и то је било све.
– Распоредили смо се код комшија и бежали сваки пут када би чули да долазе усташе или Немци. Тако смо живели све до ослобођења.
Не зна како јој је мајка Марија настрадала.
– Распитивала сам се. Пронашла сам исто презиме на списку жртава Јасеновац, али се име није поклапало.
Смиља Тишма каже да је веома битно да Срби никада не забораве оно што се догађало у прошлости, а посебно ужасе из Другог светског рата.
– Зато ми је и драго што сам као једно од деце из логора села у столицу председавајућег парламента. Све више нас, сведока умире. Ево, пре неколико дана је умрла моја добра пријатељица чија је читава породица такође завршила у логору Јасеновац, али су њени тамо страдали.
Извор : Вести online

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.