Најновије

Гостовање проф. др Предрага Ј. Марковића на РТС: “Главни проблем било је веровање да је довољно склонити једног човека” Вести

Пуне две деценије прошло је од 5. октобра 2000. године. Био је то дан велике наде за Србију, дан када је Србија стала, а грађанска непослушност претворена у масовне протесте. Историчар Предраг Марковић каже за РТС да je главни проблем било веровање да је довољно да се склони један човек па да потеку мед и млеко.

Потпредседник ГО СПС и историчар проф. др Предраг Марковић је, гостујући у Јутарњем програму, навео да сада када се посматра тај догађај (5. октобар 2000) главни проблем било веровање да је довољно склонити једног човека.

“Главни проблем је веровање да је довољно један човек да се склони и потећи ће мед и млеко, Европа ће нас загрлити својим братским загрљајем. Људи су поверовали да ће уклањање Слободана Милошевића аутоматски довести до интеграција у Европу, до отварања нових шанси”, рекао је Марковић.

“То се није десило не само због наших локалних кривица већ и због тога што су се западне силе показале доста издашним када је у питању да дају паре за те обојене револуције, међутим нигде где су такви догађаји се десили, ни у Грузији ни у Украјини, није после дошло до структуралних промена”, додао је Марковић.

На питање шта све није испуњено из Новог уговора који је потписан са народом, Марковић каже да се лустрација претворила у линч на многим местима.

Указао је на то да се од Плишане револуције у Чехословачкој разликује по томе што је у Чехословачкој била зрела друга политичка елита која је само преузела једно уређено друштво.

“ДОС је био једна од најбизарнијих коалиција које могу да се замисле, нису могли да се договоре и поделили су вертикално власт – ко добије једно министарство добије све”, навео је Марковић.

Одговарајући на питање у којој мери се Милошевићев режим сам урушио, а колико је опозиција урадила тај посао, Марковић је рекао да је огромна улога међународног фактора.

“Много је пара ушло тада у готовини, што је неким људима стварно донело доста користи. Земља је била уништена 1999. године и још се није опоравила од рата, ЈУЛ је нагризао кредибилитет режима. Највеће грешке Слободана Милошевића су заправо везане за уплив те чудне, бизарне партије, никад верификоване на изборима”, нагласио је Марковић.

Он је указао на то да је деведесетих било полуратно стање, да су санкције зауставиле транзицију, као и да се држава трудила да очува јавна предузећа и радна места. “И онда је та либерална транзиција нагло дошла и спровели су је некомпетентни људи, тако да су те прве године биле како неки зову године ‘дивље приватизације’ које нису биле добре за државу и народ”, рекао је Марковић.

Нагласио је да многи истраживачи истичу проблем институција. “Ми не знамо ко је председник Финске, али у Финској све функционише без обзира ко је на челу”, додао је Марковић.

“Оно мало инститција што је изграђено у доба титоизма се било урушило деведесетих година и од тада није урађено ништа да се створе институције које су отпорне на грешку појединца”, истакао је Марковић.

Одговарајући на питање да ли је Шести октобар симболички недосањан сан, Марковић каже да је “6. октобар требала да буде једна дуга, топла јесен постепене институционалне реформе, која је тада изостала”.

Извор: РТС