Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка Партија Србије (СПС), на Првој, конститутивној  седници Народне скупштине Републике Србије у 2020. години као представник предлагача о избору председника Народне скупштине:

Уважена председавајућа, даме и господо народни посланици, желим најпре да вам честитам на избору и желим посебно да честитам колега из СНС на апсолутној победи на парламентарним изборима.

Желим на самом почетку овог заседања и наставку Прве конститутивне седнице да свима нама пожелим успеха у једном изузетно важном и значајном заједничком послу. 

Демократија се, даме и господо, остварује на изборима, не на улици, већ на изборима. Парламентарна демократија подразумева вишестраначки систем. Грађани су имали јасну прилику да на парламентарним изборима кажу шта мисле о политичким странкама, шта мисле о програмима политичких странака.  Више од 20, исправите ме ако грешим, коалиција и политичких странака је учествовало на парламентарним изборима, а на одговорним и озбиљним политичким опцијама је увек да прихвате јасно демократски изражену вољу грађана, ма колико им се та воља грађана у одређеном тренутку можда и не свиђала.

Желим да верујем да ове поштапалице, и то желим да кажем на почетку данашњег заседања, ове поштапалице које углавном сви користимо на почетку дискусије – уважени, поштовани, да то нећемо користити само као одраз лажног међусобног поштовања, већ да ће период који је пред нама бити период и трпељивости, међусобне толеранције, уважавања, поштовања и стрпљења. То не зависи само од моjе жеље, то неће зависити ни од надам се будућег председника Народне скупштине Републике Србије, то неће зависити ни од руководства Народне скупштине које будемо данас изабрали заједно, мислим на потпредседнике и на секретаре, то ће зависити од свих нас. Дакле, свих 250 посланика је одговорно за функционисање или не функционисање Народне скупштине Републике Србије.

Грађани од нас очекују одговоран и озбиљан однос. Верујем да нећемо имати ситуацију какву смо имали, ја се нерадо враћам у прошлост и увек желим да гледам у будућност, али морам да поменем да не желим да верујем да ћемо имати ситуацију какву смо имали у претходном сазиву. Да због некаквог наводног бојкота парламента, а разлог тог бојкота је немогућност за демократским сучељавањем мишљења и демократском расправом, немамо један део посланичких група, наравно да то није разлог, нико никада у овом парламенту у претходном сазиву, а и у сазивима од 2012. године до данас није желео да спречи демократској сучељавање и мишљења, и демократску расправу. Али, суштина је у томе да је неко политички довољно анемичан, па да кроз такав вид расправе не може да покаже своју снагу. То је, даме и господо народни посланици, уважена председавајућа класична немоћ.

Дакле, овде није потребна снага силе, већ снага аргумената. Ми смо много пута до сада, током претходног сазива, као посланички клуб говорили о томе да посланик није јак онолико колико је физички снажан и онолико колико може гласно да говори или да лупа о посланичке клупе. Само примитивни људи који немају аргументе то чине. Посланик је јак колико су му јаки аргументи. Понављам, не снага силе, већ снага аргумената. 

Парламент је глас народа, место где ми, легитимно изабрани представници грађана, разговарамо о алтернативама како да дођемо до најквалитетнијих решења која ће бити у најбољем интересу грађана Србије. Кључна реч у свему томе је реч пристојност. Пристојност значи да најпре из јавног дискурса избацимо све оно што је негативно како би имали нормалну комуникацију, како би имали нормални дијалог у парламенту. Али, исто тако, пристојност значи честито, поштено и одговорно обављати посао за који су нам грађани дали мандат и легитимитет, обављати га одговорно, озбиљно, али и сносити одговорност за оно што је речено. Дакле, пристојност, али уједно уважавати и принцип одговорности. 

Мислим да је владајућа коалиција од 2012. године до данас у том смислу направили велики искорак у парламентарној демократији, јер до те 2012. године у Србији су сви за нешто били криви, а нико није сносио одговорност. 

Даме и господо народни посланици, уважена председавајућа, част ми је и привилегија да данас у својству предлагача, као представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије, наравно, уз велику захвалност свима вама, јер да није ваших потписа не бих био у могућности да данас будем представник предлагача, пре свега колегама из Српске напредне странке, колегама из Партије уједињених пензионера Србије, нашим предизборним коалиционим партнерима из Јединствене Србије, СДПС-у, мањинама, колегама из Српског патриотског савеза, сам у могућности да говоримо о Предлогу кандидата за председника Народне скупштине Републике Србије.

Желим одмах да кажем зашто сам рекао посебна захвалност колегама из Српске напредне странке. Није овде, даме и господо, реч о математици и бројкама и не говоримо ми о томе да је некоме потребан неки број посланика да би се формирала парламентарна већина и да би се формирала Влада Републике Србије, то је СНС могла да учини и без коалиционих партнера. Не бих на тај начин, како то неки покушавају да чине у јавности, поједностави разговоре које је председник Републике и председник СНС водио са парламентарним странкама у Србији, јер то су разговори који се не односе на то ко има какве афинитете и ко ће који ресор водити, то није списак лепих жеља. То су разговори који се тичу будућности Србије и то су разговори који се тичу будућности сваког грађанина Србије. 

Што се тиче посланичке групе Социјалистичке партије Србије, господин Марковић ће говорити, али надам се да се неће наљутити, јер наш став је био потпуно исти по том питању, ми смо одмах након избора рекли да смо поносни на све оно што смо радили заједно са Српском напредном странком и нашим коалиционим партнерима у претходном временском периоду. Када кажем поносни, пре свега мислим на ојачан и оснажен међународни углед Србије, на све оно што смо радили на националном, државном, економском и политичком плану, и да сматрамо да је то један добар основ за наставак сарадње и да желимо да као предизборна коалиција дамо свој допринос очувању политичке стабилности која је потврђена на парламентарним изборима, али исто тако националном и државном јединству, имајући пре свега на уму изазове и тешкоће са којима ће се Србија суочавати у периоду који је пред нама. 

Никада у коалиционим односима није постојао ни један проблем. Она кључна питања, национална, државна, политичка и економска, решавали смо консензусом. Дакле, овде је реч о уверености и исправности идеја у које верујемо, за које се заједно залажемо и циљева које желимо заједно да остваримо. 

Дозволите ми да се вратим на оно што је данас кључна ствар, а то је образлагање Предлога кандидата за председника Народне скупштине Републике Србије, господина Ивице Дачића. 

Први пут у новијој историји, волео бих да ме неко исправи ако грешим, али први пут у новијој историји на политичкој сцени Србије председник једне политичке странке, политичке странке која је на политичкој сцени Србије пуних 30 година и за тих 30 година је релевантан политички чинилац, је кандидат за председника Народне скупштине Републике Србије. Човек који има дугогодишње политичко, дугогодишње парламентарно искуство и није случајно што је, он нама врло често каже немојте да говорите о томе, и ја знам да ћу после овог говора да претрпим критике од њега, али ја ћу то данас рећи, није случајно што је дипломирао на Факултету политичких наука са просечном оценом 10 као најбољи студент и што нерадо говори о томе, јер то је само потврда да све оно што зна и уме жели да стави у службу својих грађана и своје државе.

Од самог почетка своје каријере обављао је важне партијске функције, али и значајне функције у законодавној и извршној власти Републике Србије. Био је посланик, извините ако грешим, али мислим 28 година парламентарног живота? 

Најпре посланик у Скупштини Савезне Републике Југославије, потом посланик у Скупштини Србије и Црне Горе, а затим и посланик у Народној скупштини Републике Србије, где је водио и неке од кључних и значајних ресора у Народној скупштини Републике Србије. Био је председник Владе Републике Србије, министар унутрашњих послова и министар спољних послова. Све своје дужности обављао је успешно, оставио трагове свога рада. У свим секторима којима је управљао остављао је значајне трагове, значајне резултате, како у погледу организованости и стварања квалитетних законских оквира, тако и у погледу доприноса тих сектора, пре свега када говоримо о напретку Србије. 

Као министар унутрашњих послова, спровео је значајне реформе и унапредио положај полиције, формирао Сектор за ванредне ситуације. Српска дипломатија на челу са Ивицом Дачићем, уз огромну подршку и координацију председника Републике Александра Вучића, али и целокупне Владе Републике Србије, осујетила је покушаје оних који су желели да без Србије реше питање јужне српске покрајине и дипломатским токовима врати Србију на место које јој објективно припада. Осамнаест држава је повукло одлуку о прихватању независности тзв. Косова.

Данас је, понављам, ојачан и оснажен међународни углед и међународни имиџ Србије. То не долази само од себе, за то је потребан велики рад, труд, посвећеност и енергија какву су имали и председник Србије и министар спољних послова тада и први потпредседник Владе Ивица Дачић, али понављам и целокупна Влада Републике Србије. 

Верујем да оног тренутка када буде изабран, а не сумњам у то, за председника Народне скупштине Републике Србије наставиће да се бави парламентарном дипломатијом, која је такође од велике важности и великог значаја за Србију. 

Огромно државничко и политичко искуство, посвећеност, патриотизам, толерантност, комуникативност којом се одликује Ивица Дачић верујем да су гарант да ће и дужност председника Народне скупштине Републике Србије успешно обављати у корист Србије и у интересу грађана Србије. 

Потпуно сам убеђен да ће парламент на челу са Ивицом Дачићем, руководством, мислим на потпредседнике које будемо изабрали, секретаром којег будемо изабрали данас, успети да на најбољи могући начин да одговоре на питања која се постављају пред парламент као највиши орган законодавне власти и да ће радити у најбољем интересу грађана. Потпуно сам убеђен да ће парламент бити симбол демократичности, ефикасности, транспарентности и јавности у раду. 

Морам да кажем нешто о чему нисам желео данас да причам, али видим да је то тема у јавности, па просто зарад јавности и зарад грађана Србије морам и о томе неколико реченица. Надам се да ми нећете замерити. 

Видим потребу појединих, назовите политичких опција, да оног тренутка када је председник Србије и председник СНС најавио да ће кандидат за председника Народне скупштине Републике Србије бити господин Ивица Дачић видим потребу појединих назовите опозиционих политичких странака да деградирају и минимизирају улогу председника Народне скупштине Републике Србије. Не минимизирају они само његову улогу, него минимизирају на тај начин и улогу свих нас, свих који смо добили, понављам, легитимитет и мандат да обављамо један одговоран и озбиљан посао у интересу грађана. То могу, знате, само политички дилетанти који не схватају формалноправни значај и улогу председника парламента, као између осталог и то да је он актер у неколико тема које су постављене као приоритети. 

То су исти они, подсетићу вас, који су до власти и привилегија желели да дођу без избора, они који све време позивају на некакву промену изборних услова, иако ти изборни услови, ви јако добро знате, нису мењани од 2008. године, позивају на промену изборних услова, изборних правила, а од свега тога праве фарсу, замајавају јавност, јер јако добро знају да из те безизлазне политичке ситуације у том тренутку имају само један пут, а то је очајнички и губитнички пут – бојкот избора, који је доживео пропаст. То су они који су рекли или су захтевали, када смо водили међустраначки дијалог, када смо разговарали на Факултету политичких наука, и толико колико су спремни на уопште дијалог, то су они који су рекли – или 42 захтева или бојкот. То није начин да са неким разговарате и да водите дијалог ако желите да дођете до компромисног решења, на шта је у том тренутку била спремна владајућа коалиција. 

Они који су схватили да није потребно да учествују у разговорима и међустраначком дијалогу јер је довољно да се са својим пријатељима састану у хотелским лобијима, то је било далеко значајније од онога што смо сви ми заједно овде у сали радили, разговарали у институцијама система, о изборним условима, о свим питањима која се тичу избора и били спремни и показали спремност да променимо све оно што сматрамо да може да побољша изборне услове у Србији.

Они који нису схватили да снижавање цензуса са 5% на 3% је заправо због њих, јер тих 5% је за њих било недостижно, а ми смо са тих 3% желели заправо да оживимо парламентарни живот, да вратимо живот у парламент, да се дијалог и политика воде у парламенту, а не на улици и да имамо репрезентативније јавно пресликано мњење овде у парламенту. Нажалост, и тих 3% је за њих било недодирљиво и недостижно. Знате како, они храбри о изборима увек причају онда када избори прођу, а онда када председник Републике и председник СНС каже – орочићемо Владу Републике Србије и имаћемо изборе 2022. године, они постављају питање – а зашто, чему? Па чекајте, договорите се сами са собом. 

То ме подсећа на онај период када су одлучили да бојкотују парламент и када су сви имали само један јединствен став, а то је расписивање ванредних парламентарних избора. Када су схватили не да не могу да представљају алтернативну владајућој коалицији, већ да се поставља питање да ли могу политички да преживе, онда су прешли на друге политичке флоскуле и друге политичке формулације. Али да не причам данас превише о њима, вратићу се на тему и вратићу се на оно због чега смо данас ту.

Још једном, желим свима вама да захвалим на подршци коју сте пружили својим потписом кандидату за председника Народне скупштине Републике Србије Ивици Дачићу. Верујем да ћете у дану за гласање то и потврдити. Верујем да у овом парламенту можемо да успоставимо један нормалан дијалог, нормалну комуникацију, у најбољем интересу грађана Србије. Верујем у будућност Србије и верујем у оне циљеве које је дефинисао председник Републике, а и председник Народне скупштине, заједно са свима нама је ту да помогнемо у реализацији тих циљева. Захваљујем.