Председник посланичке групе Социјалистичке партије Србије Ђорђе Милићевић питао је председницу Владе Србије Ану Брнабић да ли ће Србија проширити сарадњу са другим земљама региона по моделу како је то јуче учињено са Северном Македонијом и Албанијом?

„Поштовано председништво, даме и господо народни посланици, јуче је потписан један веома важан Меморандум о разумевању и сарадњи у борби Против Ковида – 19, између Србије, Албаније и Северне Македоније. На конференцији „мини шенген“ су путем видео линка учествовали председник Србије Александар Вучић, премијер, односно председница владе Ана Брнабић, премијери Албаније и Северне Македоније, као и и министри здравља наше три земље.

Пандемија корона вируса која је погодила читав свет изазвала је највеће последице по човечанство, реко бих, од Другог светског рата. Живот на целој планети је готово стао, све се променило, економске и социјалне последице короне ћемо тек сагледати у периоду који је пред нама. 

Што се Србије тиче, од самог почетка пандемије Влада Републике Србије, Кризни штаб, читав здравствени систем су до сада предузели све потребне мере за сузбијање, ублажавање последица ове пандемије, о томе ћемо између осталог, и данас и током наредних дана говорити, када је реч о изменама и допунама Закона о буџету, али и када је реч о наредној седници на којој ћемо имати тему закон који се тиче заштите становништва.

Веома је важно да се створи једна ближа и континуирана сарадња између наших земаља, јер здравље и болести не познају националне и државне разлике нити границе. Ми тиме стварамо једно поверење и помажемо једним другима. Најављено је и формирање посебног тима који ће се бавити овим питањем и формирањем заједничког секретаријата. 

Данас бих искористио прилику и поставио питање председници Владе Републике Србије, госпођи Ани Брнабић – да ли се у контексту значаја овог облика међународне сарадње о сузбијању Ковида – 19 и свих осталих заразних болести, што је и предмет јуче потписаног Меморандума, планира проширење овог вида сарадње и са другим земљама региона, што би било од великог значаја и опште користи свих земаља, управо због чињенице да ова болест, нажалост, не познаје границе?“