Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка Партија Србије (СПС) о ребалансу буџета за 2020. годину

Поштовани председниче, поштовано председништво, уважени министре, даме и господо народни посланици, цео свет се суочава са кризом каква до сада није виђена и чији се крај, нажалост, не назире. У таквим околностима са сигурношћу могу рећи да Србија води једну жестоку борбу и да остварује изванредне резултате у тој борби. Наравно, мислим у економском плану и на економском пољу. 

Као што смо говорили током расправе о експозеу и избору Владе Републике Србије, ово је, нажалост, неко ново време у Србији, ново време у свету и није ово ни прилика, ни шанса за политички популизам, политичке монологе и политичке памфлете и нема овде више референдумском питања да ли смо за или смо против. Просто, немамо времена за то. За Србију се не сме губити драгоцено време. Данас је важна солидарност и јединство и Србија је увек била јака онолико колико је јединствена. 

Пред читавим друштвом, пред свима нама, пред Владом је један велики изазов, да са далеко више енергије, са далеко више ентузијазма сви заједно, понављам, радимо на економском опоравку наше земље у овом изузетном тешком тренутку и ако то урадимо, бићемо сигурно најбољи у Европи, најпрепознатљивији у Европи по економским показатељима, али све то у овом тренутку зависи од нас самих. 

И Међународни монетарни фонд, као што је рекао господин министар, и Светска банка и Европска банка за обнову и развој кажу, нису то наше пројекције, то су њихове пројекције, да можемо бити прва земља по привредном расту у Европи, али опет то зависи од нас. Економска ситуација у Србији није лака, али је далеко боља у односу на неке друге државе у региону и државе у Европи. 

Државно руководство у периоду који је иза нас, па и данас показује сву способност, стручност и знање да управља кризом, да управља кризном ситуацијом. Дакле, систем функционише и онда када је тешко и не само да функционише, већ остварује јако добре резултате на економском плану.

Шта је приоритет? Сачувати, пре свега, привреду, али сачувати и тешко стечена фискална достигнућа до којих смо дошли управо захваљујући реформском курсу Владе Републике Србије, чији су темељи постављени 2014. године. То јесу тада били непопуларни политички потези, али храбри и одлучни потези који су довели до тога да данас имамо здрав систем који је заснован на здравим основама. 

Дакле, циљ је сачувати та тешко стечена фискална достигнућа, на прави начин користити бенефите од свега тога у будућности, али прихватити и све оне подстицаје и иницијативе које воде ка расту и развоју. 

Мере Владе Републике Србије о којима сте говорили, министре, током уводног излагања, рекли сте прецизну цифру која је издвојена, су у потпуности оправдане и мислимо да су благовремене, да су адекватне, али не би дошли ни до тих мера да немамо фискалну стабилност и да нисмо економски снажни као држава.  

Мере Владе су усмерене ка оним најосетљивијим категоријама и зато их у потпуности подржавам. Шта су циљеви који су се желели постићи и постигнути су? То је, пре свега, задржати ниво запослености, животни стандард и егзистенција грађана, али, наравно, као што сам рекао, и сачувати привреду. Пре свега, акценат је и на приватном сектору и то такође у потпуности подржавамо, јер приватни сектор је будућност. Приватни сектор је крвоток. Приватни сектор је важан и за привреду, али важан је и за државу. Важан је за привреду, јер отвара нова радна места. Важан је за државу, јер држава управо живи од пореза и дажбина која убира из приватног сектора. 

Када је реч о ребалансу буџета или изменама и допунама Закона о буџету за 2020. годину, овај предлог  осликава садашње стање и креира, најављује будућност, прави, рекао бих, правац и пут у будућности, који је трасиран управо са експозеом који је чврсто утемељен на шест кључних тачака, шест кључних принципа које је дефинисао председник Републике Србије Александар Вучић. 

Ребаланс је реалан. Он није списак лепих жеља и не треба га сагледавати  као политичку прокламацију. Дакле, Влада је, по  нашем мишљењу, на прави начин реално сагледала оно што јесу проблеми данас и дала одговоре на кључна питања која се постављају. 

Мислимо да је ово најправеднија и најреалнија прерасподела финансијског простора у овом тренутку. 

Знате, буџет треба сагледавати као живот. Ако имате нереалан буџет, имате и нереалан живот. На такав неодговоран и неозбиљан начин ова владајућа коалиција се није понашала од 2012. године. 

Дакле, води се рачуна о интересима грађана, води се рачуна о јавним интересима, али, као што сам рекао, покушавају се сачувати она тешко стечена фискална достигнућа до којих се дошло управо захваљујући реформском курсу Владе Републике Србије. 

Оно што је јако важно, не видимо страх од повлачења неких одлучних потеза, већ храброст да се Влада суочи са проблемима, да иде у сусрет проблемима и да понуди одговоре на актуелне проблеме. 

Поновићу оно о чему смо говорили током експозеа. Дакле, ми сматрамо и убеђени смо да је ово реформска Влада, Влада која ће одговорити на изазове и тешкоће са којима се Србија суочава данас и са којима ће се суочавати у периоду који је пред нама. 

Питање број један када говоримо о изменама и допунама Закона о буџету је борба против корона вируса. Одобрена су средства, као што сте рекли, за превенцију и ублажавање последица насталих услед пандемије изазване корона вирусом, опредељена средства за обнову ковид амбуланти, ковид болница, за изградњу болница у Крушевцу и у Београду, за набавку лекова и санитетске опреме, повећане су исплате Републичком фонду за здравствено осигурање за набавку неопходне опреме и лекова и све у једном циљу – да се заштити и сачува здравље наших грађана. 

Рекао бих да је наш здравствени систем, а о томе је већ било речи, када сагледамо овај период који је иза нас, период короне и данас, наравно, положио је испит, рекао бих, са највишом могућом оценом, да је показао сву сигурност, стабилност, флексибилност, одговорност, озбиљност, ажурност, прилагодљивост тренутној ситуацији. Србија има много експерата и стручњака када говоримо о здравственој области и они јесу хероји Србије данас и поздрављам одлуку Владе Републике Србије и председника Србије да као један вид и знак поштовања према здравственим радницима у Србији за 120.000 здравствених радника буде упућена једнократна помоћ од 10.000 динара, а да у јануару 2021. године, када будемо говорили о буџету за 2021. годину приоритет приликом повећања плата управо имају здравствени радници. 

Рекли сте, министре, у уводном излагању да имамо буџетски дефицит. То је тачно, али имамо буџетски дефицит не зато што је вођена лоша економска политика, имамо буџетски дефицит због короне, али имамо и изванредне резултате и то је показатељ да Србија може и брже и боље и више. 

Србија је данас по стопи раста у Европи прва, нешто што није била никада раније. Дакле, имамо, као што сте рекли, контролисан дефицит, имамо пројекцију јавног дуга у односу на БДП испод 60% и у потпуности се држимо оних пројектованих параметара који нам гарантују да ћемо имати уравнотежен и развојни буџет у 2021. години. 

Улагање у капиталне инвестиције. Знате, када говорим о овоме, ја се увек консултујем са мојим уваженим колегом Мркоњићем. Од њега смо некако сви научили да без капиталних инвестиција и инфраструктурних пројеката нема економског развоја, али на тај начин Србија не улази само у економски опоравак, већ помаже и приватном сектору, јер приватни сектор ће имати посла. 

Са друге стране, задуживање. Задуживање, Србија суштински не оставља обавезе генерацијама које долазе. Ми улажемо у путну инфраструктуру, а од тога ће свакако имати користи сви у периоду који је пред нама. 

Дакле, граде се ауто-путеви, реконструишу се пруге. Такође, у оквиру плана „СРБИЈА до 2025. године“, колико је мени познато, планирана је изградња канализационе и водоводне мреже, али о томе ћемо говорити када будемо разговарали о буџету за 2021. годину.

Дакле, добро је да је продужено спровођење програма мера економске помоћи. Ту пре свега мислим на подстицај у пољопривреди, али мислим и на хотелску индустрију, јер ово је један податак, ви ме исправите ако грешим, мислим да је крајем, ово податак који се односи на крај претходног месеца, 312 хотелских објеката је подигло помоћ у износу 1.229.484.059 хиљада динара. На тај начин помогло се хотелијерима да задрже запослене, да превазиђу овај тежак период када раде са далеко умањеним, далеко смањеним капацитетима.

Са друге стране, када говоримо о директним подстицајима у пољопривреди, дакле ми смо говорили да нажалост овај период који је иза нас је показао да онда када је тешко можете да се ослоните на оно што јесу сопствени ресурси и односи са традиционално пријатељским орјентисаним државама. Да у овом тренутку спољну политику оставимо по страни, али добро је да се акценат ставља на пољопривреду, јер то су сопствени ресурси. Пољопривреда је реална развојна шанса Србије, село је прехранило Србију онда када је било најтеже и сваки додатни подстицај јесте могућност да се људи врате да живе на селу и да се баве производњом хране. 

Мислим да ове измене и допуне Закона о буџету показују да је Србија способна да сачува стабилност, али као што видимо и данас има оних који нам држе предавања, и данас има оних који су спремни да нам упуте критике и то није спорно, знате? Али, треба само једно истаћи, не желим њима превише да се бавим, али треба само једно истаћи, они су Србију довели до финансијског краха и финансијског банкрота једину стабилност коју су сачували је стабилност у својим приватним фирмама. 

Није спорно да ми саслушамо сугестије и предлоге, ми смо то слушали и овде од представника, истих тих, назовите, политичких опција када су били парламентарни. Данас су ванпарламентарни јер нису имали снаге да изађу на парламентарне изборе и покажу колико вреде, али опет смо спремни да сагледамо сугестије и предлоге. 

Знате, када говоримо о буџету увек се поставља, о буџету и ребалансу буџета, увек се поставља једно суштинско питање – постоји ли алтернатива? Шта је предлог? Постоји ли неки други пут и правац којим Србија треба и може да иде, а да тај пут и правац буде гарант за реализацију циљева које је дефинисала Влада Републике Србије, који свакако јесу интерес Србије, интерес грађана Србије, који се тичу будућности Србије и који се тичу будућности сваког грађанина Србије. Ако не постоји, а никада га нисмо чули ни у овом парламенту, ни ван парламента, онда то имамо само критику зарад критике. Само покушај да се на тај начин дође до јефтиних политичких поена. 

Не долази се до политичких поена таквим критикама, већ кроз конкретне резултате и конкретне показатеље, али те критике смо слушали 2014. године када смо постављали заједно темељ овде у парламенту реформског курса Владе Републике Србије. Тада су спочитавали да отимамо плате и пензије, па и нама социјалистима како можемо да гласамо за то. Па ми јесмо социјалисти, али не можемо да будемо социјалисти утописти, не можемо гласати против нечега што није интерес Србије и није интерес грађана Србије. 

Слушали смо те критике и када смо говорили о, мислим да, исправите ме господине министре, претпрошле године није било ребаланса, прошле године смо имали ребаланс буџета, али тада смо слушали критике јер смо имали суфицит у буџету. 

Дакле, нисмо ми говорили о ребалансу јер имамо расход, већ смо имали суфицит и тада смо рекли стављамо тачку на процес фискалне консолидације, отварамо једну нову фазу, једну нову етапу, вршимо прерасподелу финансијског простора, фискалног простора. Један део усмеравамо ка животном стандарду грађана, ка повећању плата и пензија, а други део усмеравамо ка расту и развоју. И, тада смо трпели критике, али, добро. На такав начин се не долази до политичких поена. 

До политичких поена, заправо до поверења грађана, нећу да говорим политичким речником и политичким вокабуларом, али до поверења грађана се долази кроз економске показатеље резултате, а резултати су следећи. Просечна плата нето у динарима августа 2020. године је 58.513,00 динара. Године 2019. је била 54.919 динара, да се не враћам неколико година уназад. Просечна пензија у динарима 2019. године је 26.343 динара, а јануар и јул 2020. године 27.769 динара. 

Стопа незапослености у Србији, ви сте то поменули, господине министре, 2020. године у другом кварталу 7,3% и то је методологија која је установљена од 1995. године. Тада је стопа незапослености, мислим, била од 12 до 15%, а онда долази до једног суноврата на тржишту рада, до једне катастрофе од 2003. до 2012. године. Данас имамо 7,3%, а 2013. године смо имали, рецимо, незапосленост 25,9%.

О БДП сте говорили. Када је реч о минималној цени рада, 2020. године је 172,5 динара. Године 2019. је била 155,3 динара, а од 1. јануара 2021. минимална цена рада се повећава за 6,6%, тј. за око две хиљаде динара, тако да ће нова цена рада бити 183,93 динара.

Јавни дуг, рекли смо, стране директне инвестиције и поред тога што је тежак период и поред тога што смо суочени са корона вирусом, стране директне инвестиције за период од јануара до августа 2020. године износиле су једна милијарда 663 милиона евра. Србија је напредовала за четири места на Дуинг бизнис листи Светске банке за 2020. годину и заузима 44 позицију међу 190 рангираних земаља.

Дакле, ово су чињенице, ово су показатељи. До ових показатеља, до ових резултата се дошло кроз огроман труд, рад, енергију и посвећеност и никакве критике и никакви фабриковани подаци или некакве афере не могу умањити ове резултате.

Наравно да ћемо у дану за гласање подржати предложене измене и допуне Закона о буџету. Захваљујем.