Најновије

Село је увек чувало Србију, а сада је време да Србија сачува село Посланичка група

Дијана Радовић, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је на Другој седници Другог редовног засдања Народне скупштине Републике Србије у 2020. години о предлогу закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2020. годину

Потребно је да наставимо системска и стратешка улагања у пољопривреду како би нам се пољопривреда модернизовала, а пољопривреднике научили да буду и привредници.

Поштовани председавајући, уважени министре, колегинице и колеге народни посланици, поштовани грађани Србије, тема која је обележила 2020. годину у читавом свету и која је променила све сегменте друштва дефинитивно јесте и без сумња пандемија Ковида – 19.

            Утицај вируса није заобишао ни нашу државну касу. Наиме, други пут ове године Влада Републике Србије морала је да мења буџет, а предлог најновијих измена и допуна Закона о буџету за 2020. годину данас је пред нама.

            С обзиром да долазим из западне Србије, предела који је изразито брдско-планински, али који је и пољопривредни крај, осврнула бих се на сектор пољопривреде, раздео 24, за који је ребалансом буџета издвојено додатних четири милијарде динара.

            О важности села сувишно је говорити из историјске перспективе у овој ситуацији када је сваки грађанин Републике Србије током пандемије лично осетио на свом примеру да нам без села нема опстанка.

            Кренимо од тога да смо једна од ретких земаља која је и током највеће кризе била довољно снабдевена основним животним намерницама. Ниједног тренутка нам није недостајало хране. Не само да је било довољно намерница за грађане Србије, већ смо имали довољно и да извозимо за земље у окружењу и на тај начин им помогли.

            Великим делом захваљујући и српском сељаку, српском пољопривреднику, који током ванредног стања није престајао да ради, није престајао да производи, иако су ванредне околности и те како утицале на сам пласман робе.

            Не заборавимо да су након затварања пијаца многе породице које су се бавиле искључиво пољопривредом остале привремено без прихода, али наш пољопривредни произвођач се и током изазова који нас је задесио, успешно снашао и део своје продаје преселио на интернет, а без интернета не би био могућ ни рад од куће, који је за већину послодаваца био једино решење током здравствене кризе. Ипак, кућа у коју бораве многи током године, заменили су овог пута заборављеним имањима широм села у Србији. По ко зна који пут село нас је подсетило колико нам је важно, али и опоменуло је да морамо да га чувамо.

            Иако подаци нису охрабрујући, свако четврто село у Србији је у фази нестајања. У нашим селима је на хиљаде празних кућа, а нажалост наши млади чекају прилику да оду из села. Оно што је наш задатак јесте да их мотивишемо и да им дамо могућност да остану у селу. Шта је оно што ће их задржати на селу? То је могућност да живе од свог рада.

            Ова Влада је то препознала и ребалансом знатно увећала износе за субвенције пољопривредним произвођачима, преко управе за аграрна плаћања за подстицаје пољопривреди и руралном развоју, ребалансом се издваја преко 41 милијарда динара што је за око пет милијарди више него што је предвиђено буџетом за ову годину. Од тога је преко 26 милијарди доведено за директне подстицаје у пољопривреди који обухватају сточарску и биљну, али и органску производњу. Преко девет милијарди усмерено је за мере руралног развоја.

            Такође, оно што је овим ребалансом издвојено јесте и средства у износу од милијарду и 450 милиона за подршку пољопривредним произвођачима, који су намењене за отклањање последица Ковида 19 у овом сектору.

            Да држава води рачуна о пољопривреди и да жели да увећа њен удео у привредном расту рекла нам је и премијерка током излагања експозеа у истом овом дому. Потребно је да наставимо системска и стратешка улагања у пољопривреду како би нам се пољопривреда модернизовала, а пољопривреднике научили да буду и привредници. Зато је пред нама задатак да у наредном периоду усвајамо оне мере које ће увећати вредност наше пољопривредне производње. Ту пре свега мислим на извоз који је изузетно доминантан, а односи се на извоз готових производа.

            Време је да се усмеримо на извоз производа вишег степена прераде, односно готових производа, а не сировина. Најједноставније речено јесте зашто бисмо малину или било које друго воће извозили у замрзнутом стању када можемо да извозимо џем, сок или неке друге готове производе.

            Оно што је посебно важно јесте да не смемо да заборавимо и то да пољопривредник није само човек који производи храну, он је човек који мора да има достојан живот и могућност макар приближно онима који имају становници у градовима. То је један од основних задатака новог Министарства за бригу о селу, да они који одлуче да у селу живе, морају да имају добре путеве, морају да имају амбуланте, спортске и културне садржаје, продавнице и све друго.

            Суштина проблема младих у руралним подручјима јесте недостатак телекомуникационих услуга. Како говорити рецимо о настави на даљину, пословима на даљину или једноставно основним социјалним потребама, ако у многим селима не постоји сигнал мобилне телефоније или сигнал за интернет? То су реални проблеми који муче житеље нашег села и које ми морамо да решавамо.

            Током протеклих осам година аграрна политика Србије показала је да је спремна да точак сеоског развоја покреће напред и да све више средстава, као што сте и ви министре рекли, издвајамо сваке године у буџету за субвенције пољопривредне производње. Таквом аграрном политиком постижемо оно да се о малом пољопривредном произвођачу једнако помаже као и великом произвођачу. Али, да би резултати били још бољи и да их на својој кожи осете људи који живе на селу, потребно је, осим активности, два ресорна министарства, а то је Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства и Министарство за бригу о селу, потребно је и да се укључе и координирају сви остали сектори. Ту пре свега мислим на Министарство трговине, туризма и телекомуникација, преко омладине и спорта, затим локалне самоуправе, здравствене заштите и просвете.

            Једино тако становници села могу да осете квалитетан живот и једино тако неће по сваку цену желети да оду из града. Село је увек чувало Србију, а сада је време да Србија сачува село, јер без здравог и развијеног села нема ни просперитетне Србије. Хвала.

Категорије: Посланичка група