Председник посланичке групе СПС Ђорђе Милићевић најоштрије осуђује претње и нападе на епидемиолога Предрага Кона и оценио  да је величање фашизма у 21. веку непојмљиво

Уважени председниче, поштовано председништво, даме и господо народни посланици, веома кратко. Имам три питања, заправо једну констатацију и једно питање. 

Најпре, посланички клуб СПС најоштрије осуђује бескрупулозне и бруталне претње и нападе на др Предрага Кона, члана Кризног штаба, штаба за борбу против корона вируса. Позив на убиство, величање тоталитарног режима и фашизма је у 21. веку непојмљиво. Све то само неколико стотина метара од једне новосадске ковид амбуланте где се дневно прегледа преко неколико стотина грађана Новог Сада. Незамисливе претње упућене некоме ко заслужује пре свега поштовање, некоме ко јесте херој данас у Србији, некоме ко обавља најтежи посао за који изгледа неки у Србији немају разумевања и немају поштовања. Добро је да су градске службе у Новом Саду благовремено одреаговале, али оно што ми очекујемо као посланички клуб јесте да надлежни органи и надлежне институције, ово је више апел него питање надлежним органима и надлежним институцијама, да и они одраде свој део посла, да пронађу починиоце, јер ово не сме и не може данас да буде норма друштвеног понашања у Србији.

Следећа ствар тиче се хајке која од стране једног дела опозиције наставља да се води против новинарске професије и против новинара у Србији. Наиме, ми смо  помислили да је покушај да се уређивачка политика РТС-а коригује моторном тестером, да физички напад на новинарке телевизије „Пинк“ је довољно сраман и бестидан чин да се прекине са таквом врстом кампање и таквом врстом политике и да је то врхунац политичког лудила од стране једног дела опозиције, али представници једног дела опозиције настављају хистерију и хајку на новинарску професију делећи новинаре на подобне и неподобне, делећи новинаре на оне, како они кажу, који знају да обављају новинарску професију и оне који не знају да обављају новинарску професију. 

Уместо да у овом тренутку, у периоду короне, када је свака информација за грађане, свака благовремена и права информација од велике важности и значаја, имају поштовање према људима који обављају посвећено, озбиљно и одговорно свој посао, они их нападају. Дакле, по ко зна који пут представници једног дела опозиције покушавају да се баве уређивачком политиком медија. Желим потпуно јасно и прецизно да кажем – ми сматрамо да медији морају да буду слободни, самостални и аутономни у одлучивању. 

Тема је и њихова теза је потпуно јасна и за нас је разумљива. Уколико су присутни у медијима, медијска сцена је добра, уколико нису присутни у медијима, медијска сцена је лоша, али стратегија за приватизацију медија је направљена после 2000. године и сви медији су приватизовани у том временском периоду. Тада је интенција била капитализам. Желели су капитализам, добили капитализам и сада се поставља питање – одакле потреба да се баве приватним сектором, када конкретно говоримо о медијима у Србији? 

И приватни медији прате истраживање, и приватни медији прате резултате и колико која политичка партија вреди и добро знају шта је вест у Србији. То што они нису вест у Србији, па то није наш проблем. То што неко има огромну подршку грађана, а неко нема могућност, заправо нема снагу и способност и да изађе на изборе и да се избори за тих фамозних 3%, па то није проблем медија, није проблем у новинарима, проблем је у тим политичким опцијама и њиховим политичким странкама. Конкретно питање, ја не знам коме бих га поставио, осим Министарству за културу и информисање можда – на који начин заштитити новинаре у Србији да могу објективно, стручно и професионално да раде свој посао?

Последње питање, веома кратко – Министарство спољних послова Црне Горе је током јучерашњег дана онемогућило амбасадора Србије да на Дан примирја и победе у Великом рату положи венац на спомен-плочу српским ослободиоцима Будве, уз образложење да је то најдубље мешање у унутрашње ствари суверене државе и историјски фалсификат. Дакле, Србија се никада није мешала у унутрашње питање држава у региону, има јасан и принципијелан став, Србија је данас симбол нових вредности у региону и жели мир, стабилност, просперитет, добросуседске односе. Уколико постоје отворена питања, та питање се решавају кроз дијалог, никада једностраним актима и једностраним потезима. Много пута је Србија и у претходном периоду и председник Србије Александар Вучић, оптуживани да се мешај у унутрашња питања Црне Горе током избора. Није председник Србије није позивао за кога да се гласа у Србији, већ су то чинили Рама и други. Нас интересује статус Срба који живе на простору Црне Горе, којих има 29%. Интересује нас статус наше имовине, имовине СПС, која је била изложена правном терору. 

Конкретно питање је да ли је Министарство спољних послова Србије разговарало са представницима Министарства спољних послова Црне Горе и ако јесте какви су резултати тог разговора. Захваљујем.