Ђорђе Милићевић, председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије на Четвртој седница Другог редовног заседања Народне скупштине о избору Повереника за заштиту равноправности

Уважено председништво, госпођо Јанковић, даме и господо народни посланици, наравно да се наша подршка као посланичке групе не доводи у питање. Наравно да ћемо у Дану за гласање подржати Предлог кандидата за Повереницу за заштиту и равноправност полова. Рећи ћу и разлоге због чега.

Колегиница која је председница Одбора малочас је говорила у уводном излагању. Дакле, процедуре су у потпуности испоштоване. Колега Бачевац је говорио о суштини и једном ширем контексту сагледавања заправо шта у суштини значи повереник за заштиту равноправности.

Оно што ја желим на самом почетку да истакнем јесте један цитат који сам нашао на сајту, вашем сајту, а који гласи: „Дубоко сам свесна да када говоримо о равноправности ми заправо морамо мислити о слободи, о истини и о сагледавању стварности у којој живи сваки појединац међу нама. Уколико желимо да будемо друштво са интегритетом, морамо имати на уму да мере интегритета и достојанства друштва у целини зависи од његовог односа према појединцу. Уколико желимо да будемо вредност сваке заједнице и сваког друштва наша снага да гледамо једни у друге отворено, одговорно и уз поштовање јесте снага коју ћемо као друштво остварити у наслеђе нашој деци. У том смислу, Повереник за заштиту равноправности је носилац огромне одговорности у име друштва у целини“.

Ово је ваша изјава, цитат који стоји на сајту вашег тима са којим заједно радите. Управо овим речима ја не бих имао шта да додам. Једнакост и слобода, место за сваког човека у нашем друштву су наши темељни принципи. Дискриминација је неједнакост и против ње ћемо се свакако борити као друштво уз, надам се, Повереницу за равноправност и заштиту равноправности, заједно у наредном временском периоду.

Међутим, данашња расправа је свакако прилика да и у нешто другачијем контексту говоримо о овој теми, да најпре говоримо о стању у овој области друштвеног живота у Србији, да говоримо о улози овог независног тела и ефектима деловања вас као Поверенице од тренутка када сте изабрани до данас, а надам се и у неком наредном временском периоду, односно циљевима које треба заједно са вама да остваримо и реализујемо у наредном временском периоду.

Наравно, Уставом Републике Србије као и законом који је колега малочас споменуо, а то је Закон о спречавању дискриминације, дефинисано је да сви уживају једнаку заштиту, без обзира на личне разлике по било ком основу. Али, знате, свако друштво има своје специфичности, свако друштво је на неки начин динамично и наравно да нажалост често постоје различити облици дискриминација.

Зато је законом и уведен институт Повереника за заштиту равноправности који има, рекао бих, широк круг овлашћења и чија суштинска улога јесте заштита и превентивна, али додао бих да је веома важан сегмент вашег деловања превенција дискриминације, која као примарна али дугорочна мера увек даје најбоље исходе и најбоље резултате.

У сваком друштву, па и у нашем, најактуелније питање када говоримо о равноправности јесте равноправност полова. Мислим на равноправност мушкараца и жена, посебно када су у питању запосленост, напредовање у послу, друштвени и политички ангажман. Овде наравно мислим на све видове друштвене борбе против дискриминације жена, против насиља над женама, против породичног и било ког другог вида насиља.

Колегиница Марија је поменула једну важну ствар, и она се тиче парламента, тиче се Народне скупштине Републике Србије. Она је говорила у глобалу, претпостављам, мислећи о парламентима у свету, али ја желим да изразим пре свега лично задовољство јер је Народна скупштина Републике Србије данас један од пет парламената у Европи по броју припадница лепшег пола. Као мушкарац ћу признати да је то јако важно, јер жене су врло често од нас и храбрије, виспреније и мудрије, и снажније. Није то случај само са парламентом, већ и са Владом Републике Србије, јер, чини ми се, половину одговорних функција у Влади Републике Србије обављају управо припаднице лепшег пола. 

Мислим да је то велики искорак у демократском смислу и мислим да све то води ка нечему што треба да буде наш заједнички циљ, а имаћемо снажнију, храбрију, јачу, али и лепшу Србију. 

Оно о чему такође данас желим да говорим јесте однос парламента према независним телима. 

Иначе, малочас када сам говорио о припадницама лепшег пола, морам да се вратим на то, припадницама лепшег пола у парламенту, имам то задовољство да сам први међу једнакима у посланичком клубу који броји 50% припадница лепшег пола. Ми из СПС увек са поносом истичемо да смо прва политичка опција на политичкој сцени Србије, уз дужно поштовање других, која је на једну од најодговорнијих функција, а то је градоначелника Београда, управо предложила жену. Била је то Слободанка Груден. 

Оно што сам желео да говорим у наставку јесте однос парламента према раду независних тела. Заборавља се, чини ми се, врло често, а ту желим да направим дигресију и поређење из једног претходног периода и претходног сазива, треба увек афирмисати увек оно што је било добро у претходном временском периоду, али треба извући поуке из онога што је било лоше, а било много тога лошег које управо учињено од стране једног дела опозиције. Зато желим да говорим о односу парламента најпре према раду независних тела. 

Заборавља се овде и заборављала се у том периоду једна суштинска ствар, ми смо посланици, легитимно изабрани представници грађана, неко ко је добио поверење и мандат грађана да обавља један одговоран и озбиљан посао, и на нама је пре свега да помогнемо независним телима, да ојачамо и оснажимо независна тела, а не да независна тела гурамо у политички ринг, јер они нису политички актери. Наш посао је да подржимо независна тела, да раде по закону, а не да тумачимо произвољно, појединачно законе, како је то било у претходном сазиву, у тренутку када је коме и како одговарало и да терамо независна тела да то исто чине, јер то није ни фер, ни коректно, ни поштено, то није улога нас парламентараца. 

Када је реч, опет на другој страни о односу независних тела према парламенту, нас, госпођо Јанковић, апсолутно не интересује да ли ви припадате некој политичкој партији или не. То је за нас небитно. За нас је много важно да сте ви посао за који сте преузели одговорност обављали и одговорно и озбиљно и посвећено и да су иза вас резултати. Лично сам имао прилику да сарађујем са вама и док сте обављали послове државног секрета, на моје задовољство, и имао сам прилику да учествујем заједно са вама на округлим столовима у периоду када сте обаљали посао Повереника и са сигурношћу могу рећи да су резултати вашег рада видљиви. 

Оно што је важно јесте да сте као представник независног тела имали одговоран однос према парламенту, према достојанству Народне скупштине Републике Србије. Зашто ово помињем? Ви сте увек били спремни да дате одговоре на питања која постављају посланици, да подносите извештаје, а имали смо, рецимо, не тако давно, прилику да имамо Заштитника грађана, мислим, који је такође изабран овде у парламенту од стране посланика, он се уместо својим послом више бавио политиком. Парламентарце и нас народне посланике, да тако кажем, уважавао је толико да нас није удостојио ни да долази на седнице одбора, нити да одговара на питања која посланици постављају на седницама одбора, а везана су за извештај о раду. Појавио се у парламенту оног тренутка,  у скупштинском холу када је започео политичку кампању. 

Дакле,  ми смо вама захвални пре свега на одговорном односу који имате према парламенту и убеђени смо да ћете тај однос задржати и у наредном временском периоду. 

Мислим да је кључна реч када у било ком контексту говоримо о овој теми на данашњој расправи пристојност. Говорим о потреби пре свега да из јавног дискурса избацимо све оно што је негативно како не би имали насиље, како би наставили да идемо путем који ми желимо, а то је да постанемо пристојна држава у којој ћемо моћи пристојно и цивилизовано да комуницирамо и ова владајућа коалиција је, подсетићу и вас и јавности и колеге, у претходном временском периоду делима, а не речима, не флоскулама, показала да јој је стало до пристојности, али и у истој мери да уважава принцип одговорности. Дакле,  није се бежало никада од одговорности, нису се прикривале грешке,  нису се пласирале лажи и у томе и јесте суштина речи пристојност. Одговорно обављати посао за који сте преузели одговорност, али и бити одговоран и за своје грешке, имати одговорност за оно што је учињено.

Ово што смо учинили заједно у претходном временском периоду по нама је велики напредак у српској политици у којој годинама уназад апсолутно нико ни за шта није био крив и то је само доказ потврде и показатељ да постајемо пристојно и одговорно друштво. Не треба да ми будемо само представници странака и представници посланичких група. Ми треба као народни посланици да будемо пример за читаво друштво.

Разумем, заправо не разумем, али схватам шта се дешавало у претходном временском периоду и када је реч о ономе што сам рекао да је лоше искуство и да из свега тога треба извући поуке јер мањак политичке моћи и утицаја довео је до најпримитивнијег понашања, до силеџијског и насилничког понашања и у парламенту, али и ван парламента од стране једног дела опозиције. То је до вокабулара до који одавно превазилази политичке оквире и онда се поставља једно кључно питање. Малочас смо говорили о припадницама лепшег пола које обављају одговоран посао. Новинарке такође обављају један крајње одговоран и озбиљан посао, поготово данас у периоду ковида када је свака информација за грађане Србије од изузетне важности и од изузетног значаја. Да ли рецимо новинарке „Пинка“ треба да брину за своју безбедност након дешавања испред Телевизије „Пинк“?

Подсетићу вас, присталице једног дела, назовите, лидера опозиције, физички су насрнуле на новинарке, а након тога, на конференцији за новинаре, врло отворено саопштили да, парафразираћу – када дођемо на власт, мада врло тешко, угасићемо вашу телевизију, заправо – ваша телевизија неће постојати.

Иначе, њихова храброст углавном се своди кроз ту Твитер или Фејсбук политику, кроз срамне поруке које су упућене новинаркама, али које су упућене и премијерки, које су упућене и осталим представницима Владе Републике Србије. Дакле, најсрамније, бескрупулозно и за сваку осуду.

Онда, знате, следи онај период политичког маркетинга, следе деца, следе сузе, део политичке кампање, при чему заборављају суштинску ствар, а то је узрок. Значи, баве се последицом, покушавају политички да профитирају, али заборављају шта је узрок. 

Од политичара се очекују решења. Када улазите у политику, ви не питате своју децу да ли ћете да уђете у политику или не, већ ту одлуку доносите сами. Грађани од политичара очекују решења, а не сажаљење. Ако сте желели да покажете да сте другачији од тог тамо једног дела опозиције, онда сте требали и могли на време нешто конкретно да урадите. Говорим намерно ово, јер је везано за тему, изузетно је везано за тему. Дакле, могли сте да покажете да сте другачији и да као, рецимо, тзв. лидер самозване опозиције, позовете свог саборца и кажете, најмање што можете је да упутите извињење председници Народне скупштине Републике Србије, јер сте физички насрнули на њу, а реч је о једној дами. Најмање што можете је да упутите извињење новинаркама „Пинка“ или да упутите извињење оним мученим пензионерима које сте ту снимали и свашта им рекли у периоду када је Кризни штаб донео ригидне мере, а ви сте те ригидне мере прекршили и седели пред Народном скупштином Републике Србије. Да сте то урадили, можда би вам неко данас и поверовао. Пошто нисте, онда је све то политички маркетинг и политичка магла.

Госпођо Јанковић, желим само још једну ствар да кажем, на самом крају. Ја знам да ово можда није популарно, али просто морам да кажем. Вас су 2016. године прогласили највећим хомофобом од стране неке популације. Зашто сам ово рекао? Пре неколико дана је у парламенту одржана седница, колега, Одбора којим ви председавате, након тога конференција за штампу и најављено да ће у парламент стићи један законски предлог. Знате, демократија никада не може бити наметање воље мањине над већином. То није демократија. И разлог је наставак европског пута, јел тако, колега, Србије. Јесмо ми за европске интеграције и сматрамо да треба имплементирати европске стандарде како би били уређено друштво, али многе ствари на путу европских интеграција ми чинимо управо због нас самих, не због Европе, због генерација које ће доћи, због наше деце, како би имали нормално уређену и пристојну државу. 

Зато мислим да у тренутку када дневно имамо пет до шест хиљада оболелих од ковида, али и да немамо ковид, имамо ситуацију да су подаци такви да у години, управо због старосне структуре становништва, нестане један већи град, мислим да у овом тренутку нема места да разговарамо и покрећемо овакву иницијативу и овакву тему. И молим вас да на то одреагујете на адекватан начин, јер мало час сам рекао – демократија никада не може бити наметање воље мањине над већином, јер то би онда била дискриминација нас који мислимо другачије. Реч је о закону о истополним браковима. Надам се да ће бити прилике и да о томе разговарамо. 

На самом крају, пошто је време истекло, захваљујем колега Орлићу што сте ми продужили 11 секунди, свакако ћете, госпођо Јанковић, у дану за гласање имати нашу подршку. Захваљујем.