Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе СПС, на Петој седници Другог редвног заседања Народне скупштине Републике Србије о Извештају о раду Фискалног савета за 2019. годину Посланичка група

            Поштовано председништво, поштовани представници Агенције за борбу против корупције, Фискалног савета, Републичке комисије за заштиту права по поступцима јавних набавки, Комисије за хартије од вредности, уважена колегиница Томић, она ће нам се придружити, из оправданих разлога тренутно није ту.

            Оно што желим на самом почетку да кажем јесте да ми веома уважавамо као посланички клуб рад Одбора за финансије, један озбиљан, одговоран и посвећен рад Одбора за финансије. Знам како је то функционисало у претходном сазиву, имао сам прилике да учествујем у раду Одбора за финансије. Наравно да ћемо прихватити и да ћемо подржати као посланичка група закључке Одбора за финансије и наравно да су они формулисани у складу са Пословником о раду Народне скупштине Републике Србије и да не треба превише обраћати пажњу на ставове, чини ми се, појединих организација које долазе из невладиног сектора, да Одбор треба да даје одређене ставове, сугестије и предлоге. Не, Одбор сходно Пословнику о раду Народне скупштине, прихвата или одбија, односно не прихвата извештај о раду независних тела.

            Дакле, имаћете подршку у дану за гласање свакако, сходно одлуци Одбора за финансије, али исто тако сматрамо да је данашња расправа и прилика да поразговарамо о раду независних тела, да поразговарамо и о одређеним ставовима, одређеним анализама које су се могле чути нарочито, ми говоримо о 2019. години, али за нас је веома важна и ова 2020. година, јер постоје неки ставови, господин Марковић је рекао да ми имамо аутономију па ту аутономију користимо и желимо да изнесемо неке ставове који су и супротни ставовима конкретно неких независних институција. Дакле, свакако сматрамо да таква врста расправе може бити корисна.

            Рецимо, Фискални савет је независно тело и ми ни на један начин не желимо да утичемо нити да вршимо притисак на рад Фискалног савета, на ставове и мишљење Фискалног савета, али смо свакако увек спремни на један отворен дијалог, дебату, и на седницама одбора и овде у пленуму, што је од велике важности и значаја, што о вашим извештајима разговарамо и овде у пленуму, а не само на седницама одбора. Понављам, сматрамо да је то корисно, а нарочито када слушамо анализе и ставове које се тичу животних питања, које се тичу конкретног питања која су усмерена на живот наших грађана, а то се могло чути током ове 2019. године.

            Независне институције немају увек идентично мишљење као владајуће коалиције. То није спорно. Јер, када би мислили исто по свим питањима, онда би могло да се постави питање – па, чему служе независне институције, чему сврха постојања независних институција? Ако сви мислимо исто, онда у сваком тренутку не мислимо довољно, а то онда није добро.

            Међутим, овде је суштина у нечем другом. Овде је суштина да свако треба да ради свој посао и свако има одређену одговорност, која је врло јасно и прецизно дефинисана законом и мислим да свако од нас не треба, на неки начин, да пређе ту црвену линију одговорности, већ да обавља посао у складу са оним што јесте његова одговорност.

            Рецимо, ако Фискални савет каже да Скупштина доноси законе или усваја законе којима нарушава економску уређеност, онда ми можемо да поставимо питање као народни посланици – па, да ли је то питање и дилема коју треба да отвара Фискални савет? Фискални савет, као и остали представници независних институција, треба да схвате да наспрам себе данас имају народне посланике и народне посланице који имају легитимитет и поверење грађана, који имају одговорност према грађанима, чија је обавеза и задатак да усвајају законе и искључиво за усвајање тих законских предлога одговарају грађанима.

            Уско стручна политика, рекао бих, јесте добра али није чаробни штапић. То је показало време које је иза нас. Време које је иза нас је демантовало бројне анализе и бројне ставове који су се могли чути.

            Немојте ме погрешно схватити, али, лако је водити политику из удобних фотеља, бавити се анализама, извештајима, а реалност је нешто друго, када дођете и разговарате са грађанима. Живот је нешто друго.

            Слажем се, треба да се бавимо цифрама. Цифре јесу важне. Али, шта значе цифре ако на другој страни имамо незадовољство грађана, када конкретно говоримо о животном стандарду грађана, а то је наша одговорност и то је наша обавеза, нас који смо добили легитимитет и поверење грађана. Ми смо глас народа, нас 250 овде у парламенту.

            Дакле, овде се ради о људима а не само о сувим цифрама. То је, како бих рекао, жива политика и то је нешто што је далеко важније и далеко значајније од сваког извештаја, од сваке анализе коју је, у највећем делу у претходном временском периоду, демантовало време.

            Малочас смо говорили о пензијама. Ја се сећам, ако ме добро памћење служи, а мислим да ме служи још увек, 2014. године Фискални савет је имао став да дође до драстичног смањења плата и пензија, јер идемо ка финансијском колапсу или хаосу, како је то тада дефинисано, а две или три године касније је Фискални савет тражио да те исте плате и пензије вратимо на исти ниво.

            Шта је улога Савета? Улога Савета је да да оцену буџета Народној скупштини Републике Србије, да изађе са одређеним подацима, ставовима који ће бити у сагласности или неће бити у сагласности са Владом Републике Србије и ту се отприлике завршава њихова прича, заправо њихова одговорност.

            Да ли Фискални савет може да комуницира са Владом? Ја сам имао прилике да слушам разговор представника Фискалног савета са министром финансија, а и у претходном временском периоду путем анализа извештаја, пратимо ми наравно пажљиво рад Фискалног савета, читамо и анализе и када је реч о ребалансу који је усвојен у априлу, читамо и анализе када је реч о ребалансу који је усвојен у новембру, и нешто је другачија прича данас наспрам онога што смо могли да прочитамо у тим извештајима и у априлу и у новембру. Ево у чему ја конкретно видим разлику, али најпре да се вратим на ово.

            Да ли Фискални савет може на овакав начин да комуницира са Владом? Ја мислим да не. То можемо ми, јер ми смо народни посланици, ми смо бирали Владу Републике Србије, изабрали Владу Републике Србије и имамо контролну и надзорну функцију, као највиши орган законодавне власти. Може то да чини Фискални савет, али уколико жели да се бави политиком, а ја не желим да верујем да Фискални савет као независно тело жели да се бави политиком и да износи политичке ставове.             Малочас је било речи о мерама Владе Републике Србије у периоду короне. Па нисам сигуран да се Фискални савет у потпуности сложио са свим мерама, или сам ја читао другачију анализу, погрешну анализу, мада чисто сумњам. Да ли је на Фискалном савету да критикује став Европске инвестиционе банке и Међународне организације рада, које кажу да је добра мера Владе Републике Србије што је издвојено 100 евра за свако

пунолетно лице у периоду када се суочавамо са највећим здравственим изазовом, и не само ми, већ читав свет.

            Дакле, Европска банка, Међународна организација рада каже да је то добра мера, да она смањује сиромаштво, али наилази на критике Фискалног савета. Е сада, ми то можемо да протумачимо другачије. Да ли се Фискални савет, као и организације које сам навео, као и Влада Републике Србије залажу за смањење сиромаштва у Србији? Није Србија измислила ову меру, да се ми разумемо, ову меру су користиле и друге светске економије. Мислим да је користио и Јапан и Сједињене Америчке Државе. Ова мера је допринела, по нашем мишљењу, пре свега да се одржи ниво потрошње, али је унела и једну дозу оптимизма код грађана Србије у једном изузетно тешком временском периоду.

            И да се разумемо, није спорна конструктивна критика, али овде имамо критику која је усмерена ка Европској банци, имамо критику која је усмерена ка Међународној организацији рада, имамо критику, колико сам схватио, која је усмерена ка Влади Републике Србије. Онда се поставља питање – па је ли посао Фискалног савета да критикује све што је добро? А ми сматрамо да је ово добро и позитивно, а и огромна већина грађана сматра да је ово била добра и позитивна мера.

            Дакле, цео свет се суочава са озбиљним здравственим изазовом, какав до сада није виђен и чији се крај нажалост још увек не назире. И малочас је господин Марковић поменуо Међународни монетарни фонд, Светску банку, али и Европска банка за обнову и развој каже да ће у овом периоду Србија бити једна од водећих држава по привредном расту. Дакле, систем функционише онда када је најтеже, и не само да функционише, него тај исти систем остварује резултате. Е сад, можемо се сложити или не око показатеља, али можемо и о томе да полемишемо и да говоримо.

            Не мислим да је систем требало да буде затворен, да је требало да затворимо зграду Владе Републике Србије, да је председник Републике свој посао требало да обавља онлајн, већ да и председник и Влада одговорно, озбиљно и посвећено раде свој посао, управо како то чине у години која је веома тешка, понављам. А шта је суштински циљ? Да буду уз своје грађане и да се у овом тренутку сачува живот сваког грађанина Србије. То је приоритет број један.

            Мере Владе о којима је малочас било речи, да ли су, како је то речено, транспарентне и да ли су на прави начин усмерене? Ми сматрамо да јесу. Оне су усмерене пре свега ка оним најосетљивијим, рекао бих, категоријама, а имале су за циљ да се сачува ниво запослености у Србији, који је данас на историјском нивоу, имале су за циљ животни стандард и егзистенцију грађана и имале су за циљ да се сачува привреда, пре свега приватни сектор, који јесте крвоток, који јесте будућност у Србији. Јер без приватног сектора, привреде, не верујем да можемо економски опстати, у смислу да је привреда важна, важна је за државу јер са једне стране отвара нова радна места, а са друге стране управо држава живи од пореза и дажбина које убира из приватног сектора.

            Кроз ребаланс Владе, а пажљиво сам сагледао анализу и ставове Фискалног савета када говоримо о ребалансу Владе, мислим да је анализа Фискалног савета прво била у априлу, а друга у новембру месецу, кроз ребаланс Владе о којем смо ми расправљали овде у парламенту, ми сматрамо да су реално сагледани проблеми и да је реално дат одговор на актуелне проблеме, јер то јесте садашњост, али и пут који креира будућност, и да се водило рачуна пре свега о интересима грађана, о јавним интересима, али да се водило рачуна и о томе на који начин сачувати тешко стечена фискална достигнућа, до којих се дошло кроз реформски курс Владе Републике Србије.

            Малочас сте поменули дефицит. Ја сам схватио да ви, из анализе коју сам прочитао, критички говорите о дефициту. Исправите ме ако грешим, можда сам ја погрешно протумачио и схватио. Али тачно је, имаћемо велики дефицит на крају 2020. године, али не зато што је вођена погрешна фискална политика и што је Влада водила погрешну политику, већ због короне, али свакако и овај дефицит није скуп. Али свакако имамо изванредне резултате, што говори да можемо и боље и више и брже у периоду који је пред нама. Рекао бих, имамо један контролисани дефицит, имамо пројекцију јавног дуга који је у односу на бруто друштвени производ испод 60%. Дакле, крећемо се у неким параметрима који ће омогућити да имамо један уравнотежен и развојни буџет у 2021. години. О томе ћемо причати од понедељка, пошто ће тада бити, колико сам схватио, расправа о буџету за 2021. годину.

            Малочас се говорило и о задуживању Србије. Задуживањем, по нашем мишљењу, Србија не оставља обавезу генерацијама које долазе, већ улаже у будућност, управо улаже у те генерације, у смислу да улаже у нешто од чега ће сви имати користи. Јер ако нема капиталних инвестиција, ако нема јавних инвестиција, како ћемо покренути економски опоравак и како ћемо покренути и привреду, али и приватни сектор?

            Сада, констатација Фискалног савета у једној од анализа, ви ме опет исправите ако грешим, јер да је здравствена криза оголила проблеме који су дужи низ година гурани под тепих. Које је то проблеме ова Влада гурала под тепих? Ова владајућа коалиција од тренутка, од када је конституисана до данас, ова владајућа коалиција је водила активну политику у смислу да је ишло у сусрет проблемима и давала одговоре на она кључна питања. Ако сте мислили на здравство, ја овде имам инвестиције у здравству Србије у последњих пет година, не бих да наводим сада таксативно, дугачко је, предугачко је, али биће времена можемо и о томе да разговарамо. Слажем се да је увек недовољан, али не можете да кажете да се није улагало у здравство, јел јесте, али нико није могао да предвиди 2020. годину, ово је непредвидљива и ово је тешка година.

            Морам да вам кажем, не могу да се сложим са констатацијом да је огољена политика Владе. Ја мислим, ако ви већ тек тако мислите, да сте ви таквим ставом оголили ваше ставове, јер знате како, ја понекад када читам ваше анализе, а врло често то чиним, као да читам анализе ове квази опозиције. А опет не желим да верујем, заиста немам намеру и не желим да верујем и сматрам да треба да радим увек на јачању независних институција и независних тела, не желим да верујем да ви имате намеру да заузмете политички став.

            Говорите о нетранспарентности  и то сте поменули у једном од извештаја.  Шта је данас нетранспарентно и када је било транспарентније, ако то није било у 2020. годину. Па, упалите телевизор, па свакодневно сте имали извештаје колико је оболелих, па ви се бавите цифрама, подацима, па саберите колико кошта лечење једног оболелог и видећете колико је то транспарентно? Ово је реформска Влада за тешко време. Влада која ће одговорити изазовима времена и нема ова Влада проблем да се суочи са проблемима и да повлачи одлучне потезе, већ храброст да иде у сусрет проблемима.

            Знате, економска политика која није социјално одговорна за нас, није добра политика и зато се залажемо за економску политику у чијем центру је управо човек, а то је политика какву води Влада Републике Србије. Извините, што сам прекорачио време. Хвала вам.

Категорије: Посланичка група