Дубравка Краљ: Србија је јака онолико колико је јака њена најслабија општина Посланичка група

Дубравка Краљ, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је на Четрвртој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2020. години

Увод: Ослобођење од пореза на пренос апсолутних права приликом куповине прве непокретности изузетно је значајно за младе људе који крећу пут самосталности и формирања своје породице

 Поштовани председавајући, поштовани министре, даме и господо народни посланици, својим данашњим излагањем акценотвала бих измене које су предложене у погледу Закона о порезима на имовину и то ону коју сматрам политички најзначајнијом, а огледа се у проширењу надлежности локалне самоуправе.

            Наиме, јединице локалне самоуправе добијају нове надлежности које се састоје у утврђивању стопе пореза на имовину, уз поштовање лимита који је законом одређен, затим добијају надлежност за утврђивање, наплату и контролу пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права, у чему видим важан корак у јачању локалне самоуправе, јер најважнија претпоставка локалног развоја јесте фискална децентрализација коју доноси ова законска измена.

            Такође, ново законско решење осим што доводи до растерећења пореске управе, значи и прелазак одговорности на локалне власти. Наиме, чињеница је да је данас одлучивање о најважнијим питањима у великој мери централизовано, што је у неким кризним ситуацијама потпуно оправдано. Mеђутим, у нормалним условима доводи до тога да су локални избори мање значајни у односу на изборе републичког ранга, а ова измена и ово повећање одговорности градова и општина у области пореза на имовину потенцијално доводи до пораста значаја политичких субјеката на локалном нивоу.

            Такође, Србија је ратификацијом европске Повеље о локалној самоуправи, која је усвојена у оквиру Савета Европе, преузела и обавезу да ради на порасту значаја локалне самоуправе, као што је то и неопходност у процесу придруживања Србије ЕУ. Но, независно од тих обавеза, Србија је јака онолико колико је јака њена најслабија општина. Напредовањем сваке општине напредује цела Србија.

            Постоји још једна логична чињеница која говори у прилог ове законске измене, тј. говори о томе да ће градови и општине ове надлежности вршити ефикасније и савесније. Наиме, то су њихови изворни приходи, па је логично и очекивати да ће се они боље и ефикасније старати о њиховом прикупљању.

            Како већ говоримо о Закону о порезима на имовину и како сам поменула значај локалне самоуправе и значај равномерног регионалног развоја, сматрам да је умесно да дам и сугестију за измену концепта пореског ослобођења за купце првог стана, у некој перспективи, а која би се огледала у томе да ослобођење не би било одређено, односно ограничено до одређене површине, као што је то сада случај до 40 квадрата, плус 15 квадрата по члану домаћинства, већ до одређене вредности.

            Наиме, није исти износ пореза на пренос апсолутних права када се купује стан од 40 квадрата у, рецимо, некој луксузној београдској зони, где цена квадрата иде и до 3000 евра и када се купује стан од 40 квадрата у неком мањем месту, рецимо у Зрењанину и околини, где се цена квадрата креће око 400 евра.

            Наиме, купац скупљег стана остварује много веће уштеде у односу на онога ко се одлучио да живи у мањем граду и мањем месту. Сматрам да то није у складу са принципом равномерности у опорезивању.

            Такође, у руралним подручјима често и нема стамбених објеката од 40 квадрата, што би значило да онај ко у мањем месту купује кућу од 100 квадрата, мора да плати порез, а оног ко купује стан од 40 квадрата за себе у неком луксузном насељу за износ од 120.000 евра, њега држава части. Због тога сматрам да је праведније да ово ослобођење, односно ова пореска погодност буде одређена до просечне вредности просечног стана на нивоу целе Србије.

            Такође, овде се јавља још један проблем, односно ситуација, када је неко рецимо наследио кућу или још очигледније део куће која, примера ради, није погодна за становање, или захтева велика улагања или је можда потпуно разрушена, а у катастру непокретности и даље се води као стамбени објекат, што том наследнику то много не значи, али довољно да га спречи да користи ову пореску погодност.

            Сматрам да би ово у контексту приче о децентрализацији и значају равномерног регионалног развоја олакшало положај оних који желе да своју прву непокретност купе у мањим местима и у њима живе. Такође, сматрам да би оваква измена систем пореза на пренос апсолутних права учинила социјално праведнијим.

            Овим наравно не бих дирала у порез на додату вредност, односно поврат ПДВ код куповине станова у новоградњи из разлога што racio legis ту није само олакшавање куповине прве непокретности, већ и давање подстицаја грађевинској делатности.

            У сваком случају, ослобођење од пореза на пренос апсолутних права приликом куповине прве непокретности изузетно је значајно за младе људе који крећу пут самосталности и формирања своје породице у ма којој форми и ма којој мери било предвиђено. Сматрам да би било корисно узети у обзир и ову идеју и ову сугестију.

Хвала.

Категорије: Посланичка група