Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу кандидата за члана Фискалног савета Србије, листи кандидата за члана Савета РЕМ-а и Предлогу одлуке за избор члана Савета гувернера НБС.

Поштовано председништво, даме и господо народни посланици, тачно је да су пред нама данас кадровска питања и кадровска решења. Реч је о избору Савета гувернера Народне банке Србије, други је избор члана Фискалног савета, трећи је избор два члана савета РЕМ-а, заправо четири предложена кандидата онако како је то законом дефинисано. Ми треба да изаберемо два и ја сам убеђен да ће Народна скупштина у дану за гласање изабрати најбоље решење. 

Имам наравно своје лично мишљење. Саопштићу га. Немам са тим проблем када је реч о једном од кандидата. Слажем се са колегиницом која је овлашћени представник СДПС и ми се колегинице темељно спремамо и припремамо за расправу када је реч о свакој седници, али то како радимо оставићемо наравно грађанима да процене на неким наредним парламентарним изборима.

Овде је реч о независним регулаторним телима. Колега Арсић и колега Мијатовић су говорили о Савету гувернера НБС. Ја мислим да резултати и показатељи најбоље говоре у прилог констатацији како је овај савет радио и колику подршку заслужује Народне скупштине Републике Србије.

Када је реч о Фискалном савету, ја будућем члану Фискалног савета желим пуно успеха, без обзира што постоје одређена неслагања са ставовима Савета. О томе увек отворено говорим у Народној скупштини Републике Србије, јер не тако често независна тела имају другачије мишљење од Владе Републике Србије, не тако често независна тела имају другачија мишљења и од нас народних посланика. Да није тако постављало би се и питање суштине постојања тих независних тела.

Дакле, није проблем да сучелимо мишљења, није проблем да имамо једну демократску расправу, демократско сучељавање мишљења овде у парламенту, мада чини ми се, оно што сам рекао и приликом разговора са господином Петровићем и овде у пленуму, али и на седници Одбора за финансије, да његове извештаје и анализе и извештаје и анализе Фискалног савета у целини време демантује и резултати демантују.

То што се не слажемо не значи да вршимо притисак на рад независних тела. Напротив, ми желимо да ојачамо и оснажимо рад независних тела, али сматрамо да оваква отворена расправа, да оваква дебата у пленуму, не оваква јер данас нема ту представника Фискалног савета, али дебата какву смо имали када смо разговарали о извештају Фискалног савета, дебата какву смо имали када смо разговарали на седници Одбора за финансије, на седници којој је присуствовао и министар финансија и гувернерка НБС и господин Миладин Ковачевић, представници ДРИ, таква расправа свакако може бити допринос и квалитативан искорак у раду Народне скупштине Републике Србије. Ми то свакако похваљујемо и увек смо спремни да учествујемо у таквој расправи. 

Понављам, то не значи да вршимо притисак на рад независних регулаторних тела. Зашто ово кажем? Из једног простог разлога што ми се чини да шта год да кажем овде у пленуму у јавности ће наићи на неки начин на критику. Онда испада да је Народна скупштина Републике Србије против независних регулаторних тела. Не, ми схватамо шта је улога нас посланика као легитимно изабраних представника грађана, да ојачамо и оснажимо рад независних регулаторних тела, да пратимо да ли поштују закон. Али, са друге стране, не знам да ли одређена независна регулаторна тела, када конкретно говорим о Фискалном савету, знају шта је њихова обавеза и шта је њихова одговорност. Ту се слажем са господином Мијатовићем, да морамо да направимо одређене паралеле, односно границе одговорности.

Дакле, Фискални савет треба да оцени буџет и ту оцену да поднесе нама народним посланицима, да изађе са одређеним ставовима, подацима који се слажу или не слажу са ставовима Владе Републике Србије и ту се њихова прича завршава. Свака даља констатација попут оне – огољена је политика Владе јер је Влада гурала проблеме, остављала проблеме по страни, конкретно из области здравства, су неутемељени, су политички и ја немам ништа против. 

Ми смо имали Заштитника грађана који није удостојио овај парламент чак ни да долази на седнице Одбора, који није удостојио да одговара на питања народних посланика. Све време се бавио политиканством. Немамо проблем. Ако неко из Фискалног савета жели да се бави политиканством. Врло је једноставно. Изађете из удобних фотеља, сачините некакав програм, направите изборну листу, учествујете на парламентарним изборима и видите отприлике колико вредите. 

То се, наравно, не односи на кандидата о којем данас говоримо. Ја желим да кажем да ће посланичка група СПС подржати и предлог кандидата за Савет гувернера НБС и желимо му успех у раду, да настави, наравно, интензитетом којим је до сада радио Савет гувернера. Наравно да ћемо подржати и предлог кандидата за члана Фискалног савета и верујемо да ће овај кандидат у многоме утицати да се на неки начин промени рад Фискалног савета, бар у оном контексту да немамо одређени степен политизације и одређени степен политичких квалификација. 

Мада, морам признати, ево, колега Ковачевић, случајно сам га погледао, је ту, на последњој седници Одбора чини ми се да је мало ублажена реторика, чини ми се да је мало ублажена реторика и чини ми се да је мало направљена једна равнотежа, мада је изречена једна квалификација на рачун рада Владе Републике Србије, да Влада није била опрезна приликом израде буџета, са чиме се ми нисмо сложили јер ова Влада није неодговорна. Ова Влада се понаша одговорно, озбиљно и посвећено и чува макроекономску стабилност и не позајмљује, заправо, не улазе у кредите, скупе кредите како би финансирала плате и пензије, већ плате и пензије финансира из реалних извора прихода. Али, да не причамо превише о Фискалном савету, дакле, наравно, подржаћемо ова два кадровска предлога.

Што се тиче избора два члана Савета РЕМ-а, ја мислим да је ова данашња расправа уједно и прилика да ми поразговарамо и о РЕМ-у, да поразговарамо о свему ономе што се дешавало у протеклом временском периоду када је реч о РЕМ-у, али да поразговарамо и о свему ономе што је везано за РЕМ, а то је и уређивачка политика медија, а то је, нажалост, и РТС био у једном временском периоду, непосредно пред изборе, па и данас, нажалост, а то су и комерцијални медији. 

Наравно, то сам заборавио да кажем, поштујемо када је реч о избору чланова, поштујемо да је Одбор и да су чланови Одбора одговорно, озбиљно и посвећено одрадили свој посао, да су испоштовали процедуре и то јесте за похвалу. 

Када је реч о РЕМ-у, враћам се на РЕМ, шта је улога РЕМ-а? Мислим да је важно да и поред тога што говоримо о кадровским решењима говоримо и о овом питању, јер може бити корисно. Шта је улога РЕМ-а? Да ли је улога РЕМ-а да се бави програмском шемом појединих медија? Наравно да није. Да ли је улога РЕМ-а да одређује кога ће Јавни сервис или комерцијални медији, рецимо телевизија Пинк, телевизија Хепи, да се не увреде други, позвати у дебату информативних емисија? Наравно да није. 

Зашто ово истичем? Зашто истичем улогу РЕМ-а? Зато што већ дужи временски период уназад траје једна хајка, једна хистерија и један напад на РЕМ. Током назовите међустраначког дијалога који нас очекује током наредне године, ја сам зато данас инсистирао, односно током јучерашњег дана, не знам да ли данас или током јучерашњег дана, не знам више када сам причао, али сам инсистирао да у пленуму разговарамо о извештају Европске комисије јер и извештај Европске комисије, између осталог, има један део који се односи на међустраначки дијалог. Важно је да чујемо шта и ви, колеге и колегинице, мислите о том међустраначком дијалогу, јер ви сте глас народа, ви сте представници грађана, а не само да чујемо неке известиоце Европског парламента. Дајте да и ми имамо коначно неки одговор. Дајте да и ми не останемо неми, него да имамо јасан став. Јасан став који ће бити, као што сам рекао, подршка и председнику Републике, али који ће бити подршка и Влади Републике Србије. 

Дакле, током међустраначког дијалога, током разговора на Факултету политичких наука смо имали само неколико тема, да занемаримо ова 42 захтева, ово што нам је постављено као услов – или 42 захтева или бојкот избора, дакле, хајде у овом тренутку то остављам по страни, али смо имали само неколико кључних ствари. Један је била РЕМ, друга је била РТС и трећа је била уређивачка политика медија. Исправите ме ако грешим. Ту су колеге и колегинице који су учествовали на разговорима и на Факултету политичких наука и у оквиру међустраначког дијалога. Имао сам то задовољство да учествујем и у једним и у другим разговорима. 

Ми смо врло јасно рекли, да оставим, нећу данас да говорим о ономе што је крајњи циљ био свега. Наравно да су желели да имају своје људе у РЕМ-у, да имају своје људе у РТС-у, да врате Србију у прошлост, у време када се могло чути само њихово мишљење о медијима и наравно да је крајњи циљ оно што смо чули, не знам да ли има овде колега, нема колега, вероватно је касно, нема колега из посланичке групе, не знам, отишли су, отпутовали, нема колега из посланичке групе који су говорили о прелазној Влади. То је био коначни циљ. Прелазна или како они кажу техничка Влада, а то вам је заправо пут да без избора дођете до власти и до привилегија, а да за све то време кроз РЕМ, кроз Јавни сервис, кроз уређивачку политику медија уређује медије у целости и креирате психолошку свест грађана. Промашили сте тренутак и време и место. То време је плусквамперфекат политичке сцене Србије.

Дакле, мислим да смо изрекли јасан стави  током међустраначког дијалога, а ја желим да га поновим и данас. Медији у Србији, ми не желимо да се бавимо уређивачком политиком медија и медији у Србији морају бити аутономни у одлучивању. Интерес власништва је свакако примаран.

Зашто ово истичем? Много пута до сада сам рекао, то сам говорио и у оквиру међустраначког дијалога, они који се противе овоме су дефинисали стратегију о приватизацији медија. Сходно тој стратегији приватизовали су медије. Јел сте желели капитализам? Јел сте добили капитализам? Сад поставља се питање – одакле данас потреба да се бавите приватним сектором, када конкретно говоримо о медијима? Немојте да потцењујете приватне медије, јер и комерцијални медији прате истраживања. И комерцијални медији знају ко има 60% или преко 60% подршке грађана, ко има 11% подршке грађана, а ко није у могућности да дође ни до оних фамозних 3% подршке грађана, иако смо вам спустили цензус на 3% да би имали репрезентативно пресликано јавно мњење у парламенту, да би вам омогућили да имате своје представнике у парламенту и да би политику водили у парламенту, а не на улици. 

Ви нисте имали храбрости ни да учествујете ни на таквим изборима, па сте се определили на очајнички и губитнички потез бојкоте избора, а данас тражите оправдање. Онда имате накнадну памет, па кажете – ми смо против бојкота, али смо зато за разговоре о изборним условима. 

Полако, разговараћемо о изборним условима када се сви заједно изборимо против онога што је данас највећи изазов, а то је корона. 

Са друге стране, немојте да потцењујете медије, јер медији јако добро знају шта је вест. Ако нисте присутни у медијима просто и једноставно, па нисте вест. Понављате једно исто, као матрицу, као траку, као касету кад вратите уназад, па понавља. Нисте вест. То више никоме није интересантно, то више нико у Србији не жели да чује. Дакле, немојте да потцењујете новинаре и немојте да потцењујете медије на тај начин. 

Нећете то успети и немојте, између осталог, знате, да деградирате новинаре, уместо да им одате поштовање што у једном веома тешком периоду раде одговорно и озбиљно свој посао, а сви знамо колико је у овом периоду важна благовремена и права информација. Они раде у овом периоду један одговоран и озбиљан посао и ви уместо да имате поштовања за то, ви их деградирате. Ви их делите на оне који јесу новинаре и оне који нису новинари. Ви их делите на подобне и на неподобне. То је лицемерно. То говори само о вашем политичком, моралном и људском карактеру. 

Дакле, стална кукњава о медијима у медијима и полазећи од тезе да ако смо присутни у медијима медијска сцена је одлична, а ако нас нема у неким медијима медијска сцена је катастрофална је крајње лицемерна. Доста више са тим.

Што се тиче РТС-а, много пута сам рекао овде у парламенту. Хоћете да промените уреднике РТС, промените их, у чему је проблем? Ја не знам да ли је ова владајућа коалиција поставила било којег уредника РТС. 

Дакле, пазите сада трагичну, трагикомичну ситуацију. Не знам како бих је назвао. Дакле, у периоду када се Србија суочава са највећим здравственим изазовом за представнике опозиције је најважније да они обаве разговор са менаџментом РТС. То је најважније, јер они имају нешто много важно да саопште грађанима Србије, а у периоду кампање кажу – боримо се за пет минута на РТС. 

Знате шта, ја да одлучујем, а то им је рекао и господин Ђукановић, чини ми се, током међустраначког дијалога – поклањамо вам сво време. Изволите, па гостујте на РТС. Оног тренутка када сте гостовали, па ваш рејтинг више није био ни 2%, он је био непрепознатљив у бирачком телу. Што више гостујете грађани ће више препознати вашу безидејност. Немате ни програм, немате ни кадрове, немате људе. Дакле, што више гостујте на Јавном сервису.

Ми смо током међустраначког дијалога овде у парламенту организовали једно Јавно слушање и то је био део Агенде који смо заједно дефинисали са представницима Европског парламента и ту су били присутни сви они који су били заинтересовани да учествују у томе.

Ми смо учествовали у томе, учествовао је и један део опозиције. Један део опозиције је био незаинтересован да учествује у томе, мада мислим да је то била прилика да кажу представницима медија са националном фреквенцијом шта имају, али нису имали храбрости ни то да учине. Ту су били и представници РЕМ-а и тада смо врло јасно дефинисали да ће бити утврђен правилник када је реч о јавном сервису, да ће бити утврђене препоруке када је реч о комерцијалним емитерима, јер не можете ви ограничити некога ко је приватни сектор. Можете дати препоруке, али не можете им нешто наредити и то се испоштовало током изборне кампање.

Ми смо предложили ако већ говоримо о равномерном заступљености на јавном сервису, дајте да то не буду политички монолози, дајте да то буду дебате на различите тематске садржаје, јер онда на најбољи начин грађанин могу да сагледају ко има какав програм и ко су људи који су гарант за реализацију тог програма. Мислите да они који се нису појавили на јавном слушању, би дошли на такве дебате? Не би. 

Они су спремни само на једно, а да међустраначки дијалог који смо имали, а претпостављам да ће тако бити и у наредном временском периоду, да од свега тога покушају да направе фарсу, да од свега тога покушају да заваравају јавност, како би представили од себе жртве и како би своју инфериорност претворили у оружје и како би покушали да међу грађанима Србије пронађу некога ко се осећа као жртва. То време је одавно иза нас. 

Грађани су прагматични. Грађани очекују резултате, а резултати су на страни владајуће коалиције. Ако сте желели на РТС, ја сам им то много пута рекао, рекао сам им током међустраначког дијалога, желите на РТС, па, ево, ми смо у директном преносу РТС, јел тако председавајући, значи учествујете у изборима, освојите, ево, спустили смо праг на 3%, присуствујете седницама парламента и говорите оно што мислите, и нико вас не спречава у демократској расправи и демократском сучељавању мишљења. Само немојте да нам кажете бојкот парламента зато што нам је то неко спречио. Ма, није вам нико ништа спречио, него ви нисте имали могућност да своју снагу покажете кроз такав вид демократске расправе, аргументоване расправе и аргументованог сучељавања мишљења, јер сте политички анемични. 

Што се тиче РЕМ-а, мислим да ми заборављамо оно што је наша суштинска улога, поновићу, а то је да ојачамо и оснажимо рад независних тела, а не да независна тела гурамо у политичко блато, политички ринг, да то од њих очекујемо, то није коректно, како би остварили сопствене циљеве. Наш посао је да подржимо РЕМ у ономе што је најважније, а то је да ради по закону, а не да тумачимо законе онако како нама одговара и да терамо независна регулаторна тела попут РЕМ-а, да на исти начин, погрешан начин, тумачи те законе. Да се разумемо, РЕМ нити је политички субјект, нити учествује на изборима, нити опредељује ко ће да победи, а ко да изгуби на изборима. Дакле, чему онда све ово? 

Врло је интересантно, током тих међустраначких дијалога стално неке формуле, стално неке цифре, кад дођемо до РЕМ-а, све нешто тајновито, бираћемо три плус један, бираћемо три плус два. Ми питамо по којим процедурама ћемо изабрати, кад ми имамо наше законе, који су врло прецизни, јасни, усвојили смо их у Народној скупштини Републике Србије, а они кажу у складу са најбољом европском праксом и европским стандардима. Знате шта, поштујемо ми и европску праксу, поштујемо ми и европске стандарде, али, ово је Србија, а Народна скупштина Републике Србије је усвојила закон, који је врло јасан и прецизан и који врло јасно и прецизно дефинише процедуре по којима се бирају чланови РЕМ-а, и ми то данас и чинимо. 

Дакле, врло је интересантно, да када су завршени међустраначки дијалози представници Европског парламента су се тек онда усудили да посете РЕМ, не пре тога. Дакле, тек онда су разговарали са представницима РЕМ. Имам овде констатације које су тада изречене. Каже, европски парламентарци посетили РЕМ, говорили о томе како постоје две паралелне земље, како постоје две паралелне институције, паралелни медији. Па чекајте, ако нема слободе медија у Србији, како онда постоје паралелни медији, то је кључно питање.

Подсетићу вас шта је још речено – забринути за демократију, забринути за слободу медија у Србији. Ми смо им јасно рекли током међустраначког дијалога, демократије се остварује на изборима и ми ћемо у Србији имати фер и демократске изборе, јер смо испоштовали више од 90% агенде коју смо договорили током међустраначког дијалога, а о слободи медија, господо из Европског парламента, имате, не сви, али ови који себе називају известиоцима, имате најмање право да о томе говорите. Зашто о томе, понављам, нисте говорили 2011. године када је Верица Бараћ саставила извештај и изразила велику забринутост када је реч о слободи медија у Србији? Тада то питање нико није покренуо.

Ја сам ово питао ову уважену госпођу, представницу Европског парламента, Тању Фајон. Она каже – ја тада нисам била известилац. Јесте ли били европски парламентарац? Да ли је ваша обавеза да поставите то питање и као европски парламентарац? Као што је ова Фон Крамон изашла као известилац, па је чула и супротно мишљење, јер њено мишљење није мишљење Европског парламента. То је ова Тања Фајон која критикује излазност у Србији, а она, између осталог, па се мешала у изборе у Шапцу. То је ова Тања Фајон која је изабрана на изборима где је излазност била 26 или 28%. Значи, није она освојила 26 или 28%, већ је изабрана за европског парламентарца на изборима на којима је излазност била 26 или 28%. 

Врхунац читаве фарсе, када говорим о РЕМ-у, ко се бави слободом медија у Србији? Управо они који су долазили испред тог истог РЕМ-а, са захтевом да се угасе одређене комерцијалне телевизије. Значи, то је врхунац лицемерја од стране једног дела опозиције.

Сада, ја имам једно конкретно питање и надам се да ћу на то питање добити одговор од представника РЕМ-а када буду присуствовали седници, а питање је – спотове са позивом на бојкот избора, јер РЕМ је, подсетићу вас, направио једну анализу парламентарних избора и колико су изборне листе присуствовале у информативним емисијама, па и у дневницима свих медија, погледајте, импресивни су подаци. Не иду у прилог тези коју смо чули највећим делом у извештају Европске комисије, али о томе ћемо говорити када за то дође време.

Али, врло је интересантно да спотове са позивом на бојкот избора, који су у току предизборне кампање око 400 пута емитоване на одређеним каналима. Телевизија није платила ни један опозициона странка, већ приватна фирма. Како је то могуће? Знате, у Уједињеном Краљевству постоји закон, пошто се они често позивају на Уједињено Краљевство, али у Уједињеном Краљевству постоји закон који каже, а и ми смо се то залагали током међустраначког дијалога, да не могу учествовати у дебатама они који нису учествовали на изборима. То је потпуно логично. Шта ви заступате? Пустите оне који имају програм, пустите оне који имају људе који су гарант за реализацију тог програма. Ако немате програм онда немојте сметати другима.

У праву је колегиница Наташа, она је малочас говорила, Савет Европе јесте наручио једну анализу и та анализа каже да Србија има изузетно добар закон о медијима, а да регулатива, номинација избора, када говоримо о РЕМ-у, има најбољу праксу. 

Ја са тиме желим да завршим ово излагање. Понављам, подржаћемо Предлог избора члана Савета гувернера Народне банке Србије, подржаћемо Предлог избора члана Фискалног савета и наравно у дану за гласање определићемо се када је реч о предложеним члановима РЕМ-а.