Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србие (СПС) о систему плата запослених у јавном сектору

Поштована госпођо Обрадовић, поштовани представници министарства, даме и господо народни посланици.

Иако су измене и допуне закона, заправо у питању измене и допуне којима се продужавају рокови за примену одредаба кровног закона којима се третирају плате у појединим деловима јавног сектора.

Дозволите ми да у овом уводном излагању акценат пре свега ставим на нешто што посланички клуб СПС сматра да је јако важно, а то је реформа јавне управе. Реформа јавне управе као један општи друштвени циљ, реформа јавне управе кроз чију реализацију ћемо створити и наставити да стварамо и економски јачу Србију и уређенију државу, али и социјално праведнију државу. 

Наравно важан део те реформе јесте и систем плата који треба да омогући да се реформише у циљу добијања једног платног модела којим се обезбеђује праведније вредновање рада са аспекта и образовања и квалитета и ефективности на раду, али пре свега полазећи од оне тезе за исти посао иста плата.

Плате у јавном сектору су још увек, на жалост уређене са читавим низом закона и због различитог платног модела доводе до неуједначености у правима, доводе до неусаглашености, до немогућности једне ефективне контроле, нетранспарентности, рекао бих са сигурношћу до једног неправичног система. Зато уређење система плата у јавном сектору представља значајан задатак за Владу Републике Србије, значајан задатак за вас министарко и за ваше министарство, јер једино праведнијим модалитетом можемо рачунати на стручну, креативну, али и на некоруптивну управу чему сви заједно, надам се тежимо.

Овим изменама закона, као што је и било речи у уводном излагању, пролонгирају се рокови примене одредаба једног дела који се тиче управо плата за један део јавног сектора. Наведени су разлози. Ти разлози за нас једу оправдани. Први разлог, као што је малочас колега говори јесте ово једна непредвидива година, година пуна изазова, пандемија изазвана ковидом и наравно да је то потпуно оправдан разлог јер пандемија је на жалост пореметила и некако пролонгирала све процесе, све промене у овом тренутку.

Други разлог је да управо због свих тих изазова са којима смо се суочавали у овој години сматрамо и ми да треба направити једну детаљну анализу, једну детаљну студију и сагледати колико ће тај нови модел и на који начин ће тај нови модел утицати, пре свега на буџет Републике Србије и колико ће утицати на макроекономску стабилност. Дакле, у потпуности подржавамо разлоге које сте навели за пролонгирање примене одредаба овог кровног закона.

Реформа јавне управе је један трајан процес који је предуслов за спровођење важних државних реформских циљева и за општи напредак у свим областима друштва. Јавна управа је та која мора бити и стручна, мора бити професионална, морати бити способна да изнесе реформу друштва. Јавна управа није само пука администрација.

Апсолутно је погрешна перцепција посматрати јавну управу као пуку администрацију. Она јесте и креатор и реализатор бројних друштвених промена и зато треба да има достојно место у државној инфраструктури.

Свака јавна професија почев од судије, лекара, наставника, намештеника, државних службеника, па и оних на локалном нивоу који су запослени у топланама, јавним предузећима, било којем другом јавном предузећу, водоводу, заправо на један начин представљају биографију наше државе. Сви они су део система, сви они представљају важну карику у реализацији циља који желимо да постигнемо и свака од ових професија мора имати своје место које јој припада, али наравно на другој страни мора постојати и један висок степен одговорности за тај рад.

Не можемо ми даме и господо, развијати јавну управу, а да један млад високо образовани, квалитетан човек у јавној управи прима плату од 40.000 динара или испод 40.000 динара. Има таквих примера и у локалним самоуправама. Има таквих примера и у Народној скупштини Републике Србије где стафери, људи који раде, наши млади људи, образовани људи који раде у посланичким групама врло вредно и предано и посвећено, имају плату од 40.000 динара. 

Пре неколико дана разговарајући са представницима Фискалног савета водили смо овде жестоку дебату. Управо на тему повећања плата у јавном сектору. Ми смо са једне стране сматрали да је то потпуно оправдано и да је важно повећати плате и да је важно побољшати животни стандард грађана и да повећање плата у јавном сектору подстиче и повећање плата у приватном сектору. Са друге стране, поставља се једно кључно питање, а то је, све време имамо дежурне критичаре који говоре да млади људи одлазе из Србије, да високо образовни млади људи одлазе из Србије, а ми постављамо једно једноставно питање – како ћете их задржати у Србији? Тако што ћете им омогућити да раде у локалним самоуправама за 40.000 динара? Конкретно рецимо, да раде посао јавне набавке који је огромна одговорност и да за тај посао имају плату од 40.000 динара? Нећете сигурно.

Дакле, у потпуности смо били сагласни и данас то поново желим да истакнем, слажемо се са повећањем плата у јавном сектору и поздрављамо ту опредељеност и одлучност Владе Републике Србије, 3,5% почетком наредне године, а у априлу месецу, додатних 1,5%.

Овде је такође суштинско питање, знате како да задржимо младе људе у државној администрацији и ко ће сутра радити у државној администрацији, ко ће чувати правни оквир ове државе? Јер, државна администрација је та која управо спроводи законе. Од стручности, посвећености јавне управе, од њене лојалности држави и закону зависи свака реформа у друштву.

Наша влада је реформу јавне управе утврдила као један од реформских циљева, полазећи пре свега од њеног значаја за јачање правне државе и за наш европски пут. Наш реформски циљ је ефикасна и функционална јавна власт у складу са међународним стандардима и прихватајући оне добре примере европске праксе, али јавна управа која ће пре свега радити на добробит грађана. Дакле, на првом месту човек, на првом месту грађанин Србије, на првом месту јавни интерес.

У том смислу Србија је усвојила стратегију реформе јавне управе 2014. године. Тада је донето низ других стратешких докумената који треба да допринесу реализацији главног циља, јер без квалитетног законског оквира, то је полазни основ да би могли да започнемо успешно реформски процес, али без ефикасног спровођења јавних политика у свим виталним секторима државе, што је управо задатак читавог јавног сектора, тешко је постићи било какав развојни циљ.

Дакле, јавни сектор је управо је онај део система који је огледало једне правне и уређене државе. То су службе и органи пред којима грађани остварују своја права, али то су службе и органи пред којима грађани и извршавају своје обавезе, на различитим нивоима власти – републичка, покрајинска, градска, општински ниво власти. 

У том смислу, потребно је развијати капацитете јавне управе. 

Како развијати капацитете јавне управе? На првом месту професионализација и модернизација, а други сегмент реформе – рационализација.

Када кажемо професионализација и рационализација, наравно мислимо, пре свега, на ефикасније примењивање прописа како би грађани могли да ефикасно и квалитетно остваре своје права, а када кажемо рационализација, некако једноставна реч, али исувише комплексно и сложено питање. Рационализацију не смемо свести на пуко смањивање запослених у јавном сектору. Не сме се свести на линеарно, да кажем, смањивање запослих у јавном сектору, јер онда не долазимо до оног суштинског циља који желимо да постигнемо. 

Не смемо то поистоветити, ако се сећате, са реформом правосуђа од пре неколико година када је отпуштено не знам колико стотина судија, па смо онда имали и споро и непрофесионално и недостижно судство. Дакле, и овде је потребно направити једну детаљну анализу, и овде је потребно направити једну студију и онда на основу тога ући у ефикасан процес рационализације. Дакле, то никако не сме и не може бити на уштрб ефикасности рада органа. 

У потпуности смо сагласни са оним што је малочас колега из СНС говорио, а тиче се новог система запошљавања у јавном сектору. Заправо, ми никада нисмо ни имали забрану запошљавања у јавном сектору, ми смо имали само контролисани систем запошљавања и колико је мени познато, сходно неким подацима којима располажем, локалне самоуправе су се углавном придржавале свега тога. Али, мислим да је методологија и метод који ће се користити од почетка наредно године јако бољи. 

Дакле, од 1. јануара на свакој институцији је одговорност колико ће људи запослити, али тај број не може бити већи од 70% оних који су из различитих разлога напустили институцију. Уколико је то преко 70%, онда је свакако неопходна сагласност комисије, надлежне комисије.

Дозволите ми да у наставку излагања се посебно осврнем на локалну самоуправу, на њене реформске процесе, на значај локалне самоуправе за сваког грађанина, а самим тим и у вези са питањима финансирања локалних самоуправа, на плате запослених у локалним самоуправама које су део, такође, реформе плата у читавом јавном сектору. 

Наиме, сетом закона који је усвојен у току 2016. године и наредних година планирано је увођење платних разреда за све запослене у јавном сектору како би се приближили истој плати за исти рад, без обзира на ниво власти, дакле да ли је реч о граду, да ли је реч о општини, да ли је реч о Републици. То би за локалне самоуправе значило да  се њихове плате уједначавају са платама за исте послове који се врше у другим општинама или другим градовима који су можда и економски моћнији. 

Зашто? Поред осталог и зато што се подједнако одговорни послови у малој општини плаћају мање него у већим, развијенијим срединама чија је економска моћ већа. Овде се мора применити, рекао бих, један принцип функционалности и ефикасности, а не може се заобићи ни анализа буџетских потреба и буџетског оптерећења које носи примена овог модела. Ефикасна и делотворна управа мора бити и јефтинија, дакле мање оптерећења за грађане локалне самоуправе, мање оптерећења за грађане Србије.

Локална самоуправа је први додир грађана са државом и важан стуб сваке државе. Неким грађанима у мањим општинама је Београд далеко, далеко су им републичка министарства, али су им локалне самоуправе ту на дохват руке и они су навикли своја животна питања управо да решавају преко локалних самоуправа. У томе је и већи значај и улога локалне самоуправе.

Највећи број захтева се управо решава у локалним самоуправама. Међутим, као дигресију и као тему за размишљање, желим да наметнем један податак. Рецимо, општина Црна Трава која хипотетички има негде око 1.500 становника или Нови Београд који има преко, ја мислим, нека ме неко исправи, не знам прецизан податак, али преко сигурно 270.000 становника, има исте надлежности и има исте ингеренције. 

Црна Трава са људским ресурсима и са финансијским могућностима, уз дужно поштовање, али мислим да не може да пружи исте могућности. Зашто ово кажем? Из једног простог разлога, јер мислимо да нам је потребна једна функционална мрежа локалних самоуправа у правцу подизања пре свега квалитета, централизација и децентрализација послова на неки начин.

Дакле, послови који се адекватно обављају на локалном нивоу да остану, а све остало пребацити на један, рекао бих, средњи ниво. То може да буде тема за размишљање свакако у наредном временском периоду. Дакле, успоставити средњи ниво власти на којем би се обављало више послова за више општина на том нивоу.

Мислим да је систем локалних самоуправа зрео за један озбиљан документ, покренути питање реформе локалне самоуправе, али опет уважавајући оно што је веома важно, а то су демографска кретања, јер велики је одлив становништва из мањих општина, мањих локалних самоуправа ка већим градовима. Потребна је једна модерна стратегија локалне самоуправе, тај ниво заслужује и савремен и модеран приступ.

Такође, уважена госпођо Обрадовић, верујем да ћете задржати тренд дигитализације и е-управе, да се на једном месту обави што више послова, дакле радити на имплементацији свега тога у што више градова и општина. Знам да сте и током јучерашњег дана радили на томе, да сте имали активност управо усмерену ка томе. Верујем да ћете у што више градова и општина успети да дигитализујете, да обезбедите е-управу, да грађани просто не морају да лутају од шалтера до шалтера, већ да на једном шалтеру обаве све оне послове који су неопходни, а опет сходно могућностима.

Још једном, на самом крају, наравно да ћете имати подршку од посланичке групе СПС за ове предлоге. Разумемо у потпуности разлоге које сте навели. Понављам, они су оправдани, могу само на самом крају да наведем још један, рецимо као трећи разлог, рецимо многе озбиљне државе које су увеле платне разреде, радиле су чак десет година на томе како би тај систем профункционисао.

Захваљујем.