Поштована потпредседнице Владе, министарко културе и информисања, поштовани министре омладине и спорта, поштовани представници министарстава, даме и господо народни посланици, на самом почетку морам да направим једну дигресију. Оно што је уважена потпредседница Владе и министарка културе и информисања рекла, да готово свако скупштинско заседање и сваки скупштински сазив почиње са нечим негативним. То је тачно. Јер, у друштву увек некако постоје, знате, оне групације, углавном политичке, али један део и медијских групација, који има потребу да минимизира рад парламента, који има потребу да на најнегативнији начин представи оно што раде народни посланици, легитимно изабрани народни посланици овде у Народној скупштини Републике Србије. То се, нажалост, понављам, дешава на почетку сваког сазива скупштинског парламента, а и у току самог настава рада парламента.

            Мислим да је најбољи одговор нас парламентараца на такву ситуацију управо оно што чинимо и радимо, а то је интензиван и динамичан рад. Резултати су најбољи одговор на сваку критику, јер онда сваки коментар и сваку критику треба прихватити као комплимент. Дакле, на нама је да одговорно, озбиљно и посвећено, као и у претходном периоду, тако и у овом сазиву, наставимо да радимо свој посао у најбољем интересу грађана и да на најбољи могући начин дамо одговоре на питања која се постављају пред парламент као највиши орган законодавне власти.

            Када је реч о законским предлозима о којима данас говоримо, најпре желим да кажем да је циљ јасан – обезбедити стабилно финансирање јавног сервиса. На нама је да кроз законе обезбедимо независност у функционисању јавног сервиса и да јавни сервис може несметано да функционише. Дакле, данас говоримо о изменама Закона о јавним медијским сервисима, којима се и у 2021. години обезбеђује буџетско финансирање јавних медијских сервиса, имајући у виду да се од такси за медијски сервис не може обезбедити стабилно финансирање јавног интереса у области информисања. Држава мора да обезбеди јавни интерес у области информисања и то се чини преко јавних медијских сервиса који су регулисани посебним законом, о којем је већ било речи, а то је Закон о јавним медијским сервисима.  

            Да подсетим на важећи Закон о јавним медијским сервисима и на улогу јавног информисања за друштво, његову демократизацију, остваривање људских, грађанских, али и мањинских права, пошто врло често овде у парламенту говоримо и о мањинским правима. Дакле, нови Закон о јавним медијским сервисима донет је 2014. године. Њиме је утврђено да су РТС и РТВ јавни медијски сервиси, чија је улога остваривање јавног интереса у области јавног информисања. Јавне интересе остварује кроз програмске садржаје, односно кроз поштовање пре свега основног начела, а то је истинито, благовремено, професионално, непристрасно информисање грађана Србије.

            При томе, морају се поштовати и остала начела. Када говоримо о осталим начелима, желим врло прецизно да цитирам оно што је дефинисано у закону. Закон каже: „Поштовање и представљање основних људских права и слобода, демократских вредности институција и унапређивање културе јавног дијалога; Поштовање приватности, достојанства, угледа, части и других основних права и слобода човека; Поштовање и подстицање плурализма политичких, верски и других идеја и омогућавање јавности да буде упозната са тим идејама, не служећи интересима појединих политичких странака и верских заједница, као ни било ком другом појединачном политичком, економском, верском, сличном становишту или интересу; Задовољавање потреба у информисању свих делова друштва без дискриминације, водећи рачуна нарочито о друштвено осетљивим групама као што су деца, омладина и стари, мањинске групе, особе са инвалидитетом, социјално и здравствено угрожене и друге; Задовољавање потреба грађана за програмским садржајем, непристрасно обрађивање политичких, историјских, привредних, социјалних, здравствених, културних, образовних, научих, еколошких и бројних других питања.“

            Дакле, основна делатност јавног медијског сервиса у остваривању јавног интереса јесте производња, куповина, обрада и објављивање радио, ТВ и мултимедијских садржаја, нарочито информативних, образовних, културно-уметничких, дечијих, забавно-хумористичких, верских и других програма који су од јавног интереса за грађане. Медијски сервиси треба да промовишу вредности демократског друштва, да промовишу и доприносе стварању демократске атмосфере и међунационалне и верске толеранције, унапређење дијалога и очување националног идентитета српског народа и припадника националних мањина. То је све врло јасно и прецизно дефинисано законом и то се у потпуности и поштује.          

            Своју јавну функцију, односно улогу, јавни и медијски сервиси обезбеђују адекватном функционалном организацијом, у складу са законом и одговорним коришћењем националних фреквенција.

            Полазећи од значаја које јавни медијски сервиси имају у очувању и унапређењу демократских вредности друштва, Република Србија се определила да рад и положај јавних медијских сервиса регулише посебним законом, чиме је законодавство у овој области ускладила пре свега са европском регулативом. И врло је јасно – два су јавна извора, први буџетска средства, други средства за таксе за јавни медијски сервис која се наплаћују преко ЕПС-ових уплатница за струју. Имамо и трећи извор финансирања – самостално обезбеђена средства, део средстава од продаје рекламног простора.

            На једној од претходних седница, пре неколико дана, Народна скупштина је расправљала и ми смо усвојили нову висину таксе за јавне медијске сервисе и тада смо врло јасно рекли, пошто су постојале одређене сугестије неких политичких опција када је реч о уређивачкој политици јавног сервиса, када је реч о томе да су неке политичке странке неравномерно заступљене, ми смо рекли – на нама је да донесемо законе и да сагледамо као неко ко има контролну и надзорну улогу да ли се ти закони примењују.

            Није на нама да се бавимо уређивачком политиком медија. То треба да оставимо менаџменту, а што се тиче програма, то треба да оставимо програмском савету који се бави тим питањима.

            Али, исто тако, замолили смо колеге да када говоримо о РТС-у, немојте када је реч о РТС-у да све гледамо кроз призму информативних емисија и да гледамо кроз призму политичких емисија. Није РТС само информативни програм и није РТС само политика. Подсетићу вас, РТС је и научни и образовни и културни и спортски програм, али и филмски и документарни програм. На РТС-у, између осталог, су и дописништва. Мислим да РТС у овом тренутку има 25 дописништава. Колико редакција има РТС? Има дописнике у Америци, Бриселу, Европи. Дакле, опрема која годинама није обнављана, а која се коначно обнавља и модернизује. Захваљујући РТС-у, као што је, између осталог речено, школски програм се одвијао у периоду пандемије, што је од посебног значаја.

            Када говоримо о томе да националне мањине нису заступљене на РТС-у, о чему је било речи, жао ми је, нема колега које су сугерисале да нису довољно заступљене, а при томе су поднели амандман да такса буде један динар, ја сам поставио само једно питање – да ли ви знате шта је Лајмет? Он се емитује, колико је мени познато, три пута на РТС-у. Да ли је тај један динар довољно да се само Лајмет емитује три пута дневно на РТС-у?

            Дакле, немамо ми проблем да разговарамо о томе да националне мањине буду више заступљене на јавном сервису, али хајде да будемо реални и хајде да не политизујемо ствар која није за политизацију, ако желите отворени дијалог и отворену дебату.

            Оно што се на квалитет и обим производње медијског садржаја може одразити јесте чињеница да је висина средстава која се годишње издваја за рад јавних медијских сервиса сваке године мења, такође и наплата таксе и неуједначеност и ми зато подржавамо, посланичка група СПС, измену Закона о јавним медијским сервисима, како би се и у 2021. години омогућило финансирање из буџета.

            Међутим, када говоримо о медијима и када говоримо о јавном сервису, врло често се намеће неколико теза и неколико питања, пре свега од стране и опозиционих посланичких група, али и оних ванпарламентарних, квази опозиционих политичких странака, па се говори о слободи медија, па се говори да су медији по вољи режима, па се онда ту поставља неколико суштинских питања. Најпре, слобода мишљења, слобода говора и слобода изражавања су за нас основни постулати једног демократског друштва какво Србија данас и јесте.

            Ако европски парламентарци, а ви министарка јако добро знате, пошто сте учествовали у међустраначком дијалогу, да су европски парламентарци оног тренутка када смо тек завршили дебату на тему РЕМ-а, посетили РЕМ и рекли да постоје паралелни медији. Па, чекајте, ако постоје паралелни медији, како онда не постоји слобода медија у Србији и с којим правом постављају питање слободе медија данас, а нису 2011. године, када је извештај Верице Бараћ био крајње ригидан? Зашто тада нико од европских парламентараца није поставио питање слободе медија? И шта је то по вољи режима, ако конкретно говорим о РТС-у, ја то понављам по ко зна који пут и увек ћу то понављати – шта је ту по вољи режима, да не кажем режима, него владајуће коалиције, шта је ту по вољи владајуће коалиције? Да ли је владајућа коалиција поставила једног уредника РТС-а? Да ли је владајућа коалиција поставила директора РТС-а? Не. Препустила је то менаџменту, препустила је то управном одбору, а што се тиче програмске шеме, наравно, сходно закону, препустила је то програмском одбору.

            Током међустраначког дијалога ми смо, између осталог, разговарали непосредно пред изборе, јер су наметнуте те теме од стране и невладиног сектора, али и од једног дела опозиције који је буквално од свега правио фарсу и забаву па им се учинило да и од тога могу да направе фарсу и забаву, тражили су отворен дијалог са странкама, парламентарним странкама, ванпарламентарним странкама, али и са представницима медија који имају националну фреквенцију. И били су присутни и представници РЕМ-а. Они се, наравно, нису појавили.

            Али, ми смо врло отворено и јасно рекли, целокупна владајућа коалиција, имали смо јединствен став – немамо апсолутно никакав проблем равномерне заступљености у медијима, што се нас тиче, изволите, имате читав медијски простор. Још милион пута да се појавимо на медијима, не можемо да достигнемо колико су се они пута појављивали на јавном сервису. Али, то није важно. Нећемо да се бавимо уређивачком политиком медија. Када већ говоримо о информативи, када већ говоримо о политици, онда дајте да водимо тематске дебате пред изборе. То је била наша сугестија.

            Усвојили смо правилник када је реч о јавном сервису, усвојили смо препоруке када је реч о комерцијалним телевизијама, јер не можете ви наредити приватном сектору како да уређује свој програм. Ако сте хтели приватизацију и ако сте 2000. године усвојили ту Стратегију о приватизацији медија и желели капитализам, одакле сад потреба да се бавите приватним сектором и да уређујете приватне медије?

            Мислим да је министарка културе дала један добар предлог када говоримо о медијима и када говоримо о преносу Народне скупштине Републике Србије, између осталог, то је нешто о чему се говорило и током претходног сазива, да овај парламент добије свој парламентарни канал и ту треба сагледати техничке могућности, попут парламентарног канала какав има рецимо Државна дума, и они током целог дана прате активности и у пленуму, али и ван пленума, тако што посланици, председници посланичких група, председници одбора након одржане седнице одбора могу да гостују на парламентарном каналу и саопштавају ставове, закључке са седница одбора. Али, кажем, то је одлична идеја, само треба сагледати могућности.

            И на самом крају, нећу превише дужити, мало час сам чуо нешто што по мени лично на неки начин и нарушава достојанство Народне скупштине и нарушава достојанство и интегритет сваког посланика. Знате, демократија у Србији се остварује на изборима и само на изборима. Само избори могу да промене политички курс Србије. На одговорним и озбиљним политичким странкама је да прихвате резултате фер и демократских избора, ма колико им се то у датом тренутку свидело или не. То је демократија. Не можете је другачије схватити и другачије дефинисати. То што је овакав актуелни сазив парламента, таква је воља грађана и јасно изражена воља бирача.

            Волео бих да посланички клуб СПС има више посланичких мандата, али нема. Таква је била тренутна воља бирача и ми је поштујемо, али недозвољавамо да се на било који начин нарушава интегритет и достојанство Скупштине и интегритет било којег од ових посланика и посланица које седе у актуелном сазиву које је одговорно, озбиљно и посвећено раде свој посао.

            Када говоримо о изборном систему, а то није тема, верујте, много дуго смо се бавили изборним системом и током међустраначког дијалога и ту сада постоји нешто што је суштина, а чини ми се да се не схвата, ако желите да мењате изборни систем, ја желим да кажем једну ствар, актуелни изборни систем, а то је пропорционални, он је политичка реалност, већински изборни систем одговара већинским странкама и онда би имали дијаметрално супротан сазив парламента од оног, верујте који данас имамо, а он се опет не би свидео појединим политичким странкама.

            У потпуности подржавам предлог министарке да на једној од наредних седница парламента разговарамо на једну од важних тема, а то је култура. Мислим да се тиме у претходном сазиву нисмо довољно бавили, да закажемо једну посебну седницу на којој ћемо о томе разговарати.

            На самом крају. Пошто у свом посланичком клубу имамо великог градитеља, господина Мркоњића, ја морам да истакнем нешто што сматрамо, као посланички клуб, да је веома важно, најпре, желим да кажем да је опозиција критиковала пут Ниш – Мердаре, а подсећам да је 1991. године, тај пут ушао у Европски коридор, дакле као део Европског коридора и да је данас део Европског коридора и да је добро да је Европа дала подршку за реализацију овог изузетно важног пројекта.

            Дакле, политика председника Републике, политика Владе Републике Србије је да руши све границе и да отвара једну економску перспективу како бисмо сви ишли напред. Време које је пред нама неће бити перспективно у смислу инвестиција, приватног сектора, тако да ми као јавни сектор морамо да то компензујемо и да одржимо нашу економију како би очували све оне вредности које смо претходних година, као Влада и како владајућа коалиција у Србији постигли. Захваљујем.

Ђорђе Милићевић председник посланичке групе СПС