Најновије

Звонимир Стевић: Питање Космета није само питање територије, већ питање националног и културног индетитета Посланичка група

Звонимир Стевић, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о Предлогу закључка поводом представљања Извештаја Европске комисије о Републици Србији за 2020. годину

Не треба да постоје двоструки стандарди, за дијалог је потребно да постоје иста правила за све учеснике.

 Поштовани председниче, уважени министри, даме и господо народни посланици, као народни посланик са КиМ изражавам задовољство што ће први пут од када је Европска комисија извештавала о процесу придруживања Републике Србије Европској унији, нама бити омогућено да о таквом извештају дискутујемо на пленарној седници.

            Пред нама је и Предлог закључака Одбора за европске интеграције поводом представљања овог извештаја. Без намере да занемарим значај других делова извештаја Европске комисије, ја ћу се посветити делу који се односи на питање Косова и Метохије, којег Европска комисија дефинише као нормализација односа са Косовом, условљавајући нас да без тог споразума нема уласка у Европску унију.

            Из досадашњег извештавања Европске комисије, јасно је да се ради о непрекидном инсистирању на томе да је једино Србија страна која треба да учини напоре да преузме кораке, да допринесе и тако даље, и тако даље.

            Потпуно се занемарује чињеница да је Република Србија независна држава која има свој суверенитет и територијални интегритет, чланица Уједињених нација, а да је албанска страна која живи у АП Косово и Метохија та која нажалост уз дугогодишњу подршку неких страних пријатеља тражи да се њени захтеви третирају као захтеви суверене и међународно признате државе, што они то нису.

            Истина је да је један број чланица Уједињених нација признао самопроглашену државу, али је истина и да је велики број тих држава повукла своје признање, схвативши да нико не може бити заобиђен, ако се овакав процес насилног цепања државе не заустави.

            Побољшање међународног положаја Србије, а тиме и јачање позиције у Бриселском дијалогу допринела је мудра државничка и патриотска политика нашег државног руководства на челу са председником Вучићем, као и мудра спољна политика коју је као министар спољних послова водио Ивица Дачић, садашњи председник Народне скупштине.

            Захваљујући дипломатским активностима Србија је обновила пријатељства са многим земљама, а у време министра Дачића 18 држава је повукло признање самопроглашене државе Косово.

            Србија је у претходним деценијама за одбрану своје територије и свог народа плаћала велике цехове, бомбардована је без одлуке Уједињених нација. Изгледа да су једино када је Србија у питању преседани били дозвољени. Упркос свим притисцима, свим жртвама које је поднела Србија је последњих година села за сто и то не са равноправним партнерима, већ са онима који су решили да праве своју државу на територији наше државе.

            А, за нас питање Космета није само питање територије, већ питање националног и културног идентитета, место где је држава Србија створена пре више од 10 векова. Државно руководство на челу са председником Александром Вучићем које води одговорну националну политику, приступило је дијалогу са Приштином, како би се на најоптималнији начин решило питање Косова и Метохије. Потписан је Бриселски споразум, као оквир за наставак дијалога којим су дефинисане обавезе обе стране у дијалогу.

            Услови које нам је постављала Европска унија углавном су били на нашу штету, али смо их испуњавали, често тешка срца и гутајући кнедле. При том смо водили рачуна о заштити наших националних и државних интереса.

            Нажалост, Приштина није испуњавала своје обавезе. За Србе који су под константним притиском, живе у енклавама, одсечени, готово незаштићени, Заједница српских општина би била уточиште и враћање вере да ипак могу да остану на својим огњиштима.

            Заједнице српских општина још увек нема. Уместо нормализације промета робе, Приштина је 2018. године подигла таксе на српску робу за 100%, а да за то нису сносили никакве последице из Брисела, то се прећутало, толерисало, а ми смо упркос томе настављали да мирним путем решавамо односе док су реакције међународне заједнице изостале. Уз дужно поштовање, као да је пола света остало слепо за све што се Србији дешавало.

             О томе које све врсте притисака су Срби од 1999. године до данас претрпели, није потребно подсећати Европу и свет, али ипак ради грађана морам да поновим какво је стање данас. Напади на Србе не престају, нема трага несталим лицима, потврђено је постојање „Жуте куће“ у којој су Србима вађени органи и продавани на западу. Убијана су српска деца, рушили српски манастири, паљене цркве и ломљени православни крстови, рушене српске куће, протеране су многе породице. Око 250 хиљада становника, а за претходних 20 година, по званичним подацима, вратило се свега 2%. Зашто је то тако питање је за ЕУ.

            Они иду и даље, данас фалсификују своју, присвајајући нашу историју, немањићки манастири и фреске, кажу да су их они градили, њихови су. Само да подсетим на један историјски податак о томе, ко је и када могао да гради православне манастире у 12. или 14. веку. Према званичном документу Османске царевине из 1455. године, чији се оригинал чува у историјском архиву у Истанбулу, на простору КиМ тада, у 15. веку је било укупно 46 албанских породица. Ако не верују нашим историјским изворима, онда нека верују турским.

            Ми никада туђе нисмо хтели, нити сада хоћемо, али своје не дамо.

            Историјски гледано, никада Срби нису били извор дестабилизације Балкана. Албанци су нажалост злоупотребљавали, од стране великих сила, мислећи да ће моћи да остваре свој великоалбански сан.

            Упркос свему кроз шта је српски народ прошао, ми желимо да сва отворена питања решавамо мирним путем и дијалогом. Руководство Србије је последњих осам година истински посвећено изналажењу праведног решења. До данас нажалост нема много помака, а сваки напредак који је учињен био је са наше стране.

            Истовремено државе не заборавља ни свој народ на Космету. Улаже се у српске средине, у обданишта, школе, домове здравља, образовање, у инфраструктуру и пољопривреду итд.

            Са друге стране, запад још увек државу Србију види као главног дестабилизатора прилика у региону. Напротив, дестабилизатор је приштинска страна, јер је добро познато да када год јој нешто не одговара, она прибегава разним притисцима и насиљу. Додатни фактор дестабилизације на простору КиМ су и нестабилност привремених приштинских институција које сваке године нешто бирају.

               Очигледно, на основу свега наведеног, да приштинској страни није стало до стабилизације стања у региону. Са друге стране, нама се као услов за приступање ЕУ стално поставља обавеза нормализације односа са косметским Албанцима, али нема дијалога без две стране.

            Не треба да постоје двоструки стандарди, већ да иста правила важе за све учеснике дијалога. Пристрасност је нажалост често била присутна, а слободан сам да кажем да се то види и у овом извештају Европске комисије. Хвала.

Категорије: Посланичка група