Ђорђе Милићевић, председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Извештају Европске комисије

Захваљујем, уважени председниче Народне скупштине Републике Србије.

Поштована премијерко Владе Републике Србије, поштовани министри, господине Селаковићу, госпођо Јоксимовић, по први пут од када се објављује извештај Европске комисије о напретку Србије на путу европских интеграција, по овом извештају се расправља у пленуму, говори се у пленуму.

Мишљења посланичке групе СПС као некога ко је био и иницијатор да се о томе говори у пленуму, а рећи ћемо и разлог зашто смо сматрали да је то важно баш у овом тренутку. Сматрамо да је то добра пракса и да то треба чинити и у наредном временском периоду.

Мислим да је и ваше присуство, присуство премијерке, присуство министара који су на неки начин директно и везани за сам извештај, односно одговорност и обавезе које имате унутар Владе Републике Србије, су везане за извештај Европске комисије, представљају пре свега један, рекао бих, одговоран и озбиљан начин на који ми сагледавамо овај стратешки интерес као главни спољнополитички циљ, а то је да Србија постане пуноправни члан ЕУ. 

Мислим да је важно да око овог за нас важног и значајног питања коначно чујемо и глас народа, а глас народа је парламент. Парламент је глас народа, легитимно изабрани представници грађана. Знате, ми смо некако стално у прилици да слушамо представнике Европског парламента, да слушамо представнике посланика из региона, али никако да чујемо глас народа овде у републичком парламенту.  

Са друге стране, председник Србије када је сагледао Извештај Европске комисије био је врло конкретан и јасан и рекао је – прихватам одговорност, прихватам одговорност, ма колико ове, сада ћу парафразирати, ма колико поједине оцене биле тачне, а неке мало по мало, односно паушалне и политичке, али прихватам сву одговорност. Избори су ту  2022. године, па нека грађани определе колика је та одговорност. Ту одговорност треба да прихватимо и сви ми заједно, и Влада и председник Народне скупштине и читава Народна скупштина. 

На овај начин, рекао бих, кроз овакав вид расправе ми пре свега желимо да дамо једну јасну и недвосмислену подршку и председнику Србије и Влади Републике Србије у једној јасној и недвосмисленој политици,  понављам, ка реализацији онога што јесте стратешки интерес, што јесте главни политички циљ, спољнополитички циљ, а то је пуноправно чланство Србије у ЕУ. 

Имамо, рекао бих, историјску шансу. Имамо политичку стабилност, имамо огромно поверење и подршку грађана, која је резултирана на последњим парламентарним изборима, што је видљиво и овде у парламенту. Успешно се носимо са искушењима и ризицима. Систем функционише када је најтеже, и не само да систем функционише, већ остварује јако добре резултате. 

Извињавам, сада говорим, колегинице, ако није проблем, волео бих да ме саслушају и председница и министри. Не мислим ништа лоше, наравно. 

Дакле, поновићу, мислим да имамо историјску шансу, јер имамо политичку стабилност, имамо огромно поверење и подршку грађана која је резултирана на последњим парламентарним изборима и видљива је овде по броју посланика, тако да се успешно носимо са искушењима и ризицима. 

Државно руководство и председник Републике и Влада Републике Србије су јасно показали да систем функционише онда када је најтеже, и не само да функционише, већ да остварује добре резултате и добре показатеље. Знате, увек треба себи да постављамо питање може ли боље, јер нико од нас није најбољи и никада не треба да полазимо од тога. Дакле, увек треба себи да постављамо питање може ли боље. 

Зато смо рекли, када сте говорили о експозеу, да подржавамо да увек треба подизати лествицу, јер то је добро за будућност Србије и то је добро за будућност сваког грађанина Србије. Ако не успемо у свему томе, сами смо криви, значи да нисмо сви заједно довољно радили. 

Дакле, у овом парламенту, морам признати, осећам, ма колико постојао један покушај у јавности да се деградира, да се минимизира, да се на најнегативнији начин представи парламент и састав парламента Народне скупштине Републике Србије, ја у овом парламенту видим једну нову енергију. Ја у овом парламенту видим нова лица, нову енергију, динамику, образоване људе, далеко више колегиница. Признајем, колегинице су некада далеко храбрије, далеко виспреније, далеко мудрије од свих нас. Председник ми неће замерити, прошли пут сам рекао припаднице лепшег пола, али, ево, рећи ћу колегинице. Задовољство ми је што смо један од пет парламената, не говорим о квотама, занемаримо квоте, јер не желим колегинице да меримо по квотама, колегинице су овде зато што су стручне, способне и имају одређене резултате иза себе.

Мислим да овај парламент има снаге, има спремности, има способности и без обзира да ли ти ванредни парламентарни избори били 2022. године или не, не треба о томе да размишљамо. Треба да размишљамо само у једном правцу – дајте да сви заједно овде ову годину поклонимо нашој држави. Дајте да сви заједно ову годину поклонимо Србији и да будемо подршка и председнику Србије и Влади Републике Србије у реализацији онога што је кључно, а то је шест кључних тачака на којима је базиран и ваш експозе, заправо стубови експозеа са којим сте изашли пред посланике Народне скупштине Републике Србије. 

Међутим, ЕУ треба да зна да неке ствари на путу европских интеграција ми чинимо да би имплементирали европске стандарде у наше друштво, да би били уређена и правна држава, али да то не чинимо само због ЕУ, да то чинимо због нас самих, управо због онога што сам рекао, да би били уређена и правна држава. Не преговарамо никада из страха, али се исто тако никада не плашимо преговора. 

Кажу да треба да успоставимо сталну и несметану комуникацију о предностима и значају ЕУ, јер поверење грађана у ЕУ опада, данас је испод 50%. То је део који је садржан у извештају Европске комисије. То би значило да ако бих ја сада 20 минута овде у парламенту, онако једноставно преведено, говорио да сам за европске интеграције и да у потпуности подржавамо као посланички клуб европске интеграције, да ли би ти променило поверење грађана Србије? Наравно да не би. 

Дакле, моје лично мишљење је да је подршка грађана веома важна, јер она битно доприноси успешној имплементацији обавеза које као земља и Влада имамо на том европском путу. Подршка ЕУ, по мом мишљењу, не зависи само од тога шта чине политичке институције Србије, шта чинимо ми у Србији, већ и од тога шта чини бриселска администрација када су у питању витални интереси државе. 

Желим ту да наведем два конкретна примера. У овој години није отворено ни једно поглавље, а Влада је врло јасно рекла да су постојали основи за тако нешто. Са друге стране, најважније питање Косово и Метохија, међутим, веома су млаке или уопште нема реакције из Брисела на примене насиља на Косову и Метохији према припадницима српског народа или огромна опструкција преговарачког процеса, примена уведених такси. 

Дакле, ми Бриселски споразум нисмо потписали да би Србија била потцењена и да би Србија била понижена. Када су нас критиковали због Бриселског споразума ми смо врло јасно рекли – ако нисте за преговарачким столом где се разговара о националним и државним интересима Србије, ви не можете апсолутно ни на шта да утичете. Све док сте за тим столом ви можете нешто да кажете. Зато је важно да будемо присутни и зато је важно да се наша реч чује. Зато је важно да су сви схватили да је Србија данас део решења, да без Србије нема компромисног и правичног решења. 

Прва је ствар то што је Србија испоштовало све оно што је дефинисано Бриселским споразумом, а друга страна није. Када говоре о владавини права, па, је ли то владавина права? Ја мислим да није. Да Приштина не имплементира оно што је договорено током Бриселског споразума, конкретно мислим на Заједницу српских општина као кључну ствар, и да стално то минимизира, да стално оставља по страни и да данас опет долазимо у ситуацију да немамо са киме да преговарамо у Приштини, а Србија и даље показује спремност да разговара о најтежим питањима, због генерација пре свега које долазе.     

Дакле, за поверење је потребно двоје. Поверење зависи од две стране, не само од једне стране, не само од Србије и наших политичких институција, већ од две стране.

Извештај о напретку, о којем данас расправљамо, по мом мишљењу, то је добар и користан инструмент у савладавању обавеза које Србија има на путу европских интеграција. Међутим, овај извештај није довољно користан као што би могао бити, пошто је по неким питањима једностран, а неке оцене, рекао бих, су паушалне и без аргумената. Мислим да смо то дужни данас да кажемо овде у Народној Скупштини Републике Србије.

Кратко само о неколико питања. 

Пре свега мислим о борби против короне и о ономе што је у Извештају наглашено у негативном контексту када је реч о ономе што је Србија чинила и што је државно руководство, заједно са здравственом струком, чинило у протеклом временском периоду. Ја желим да кажем да је Србија благовремено и адекватно одреаговала и да је спречила најгори могући сценарио, да је систем, као што сам рекао, функционисао, остваривао резултате и да није ситуација тешка због Александра Вучића, због Владе Републике Србије, ситуација је тешка у читавом свету. Читав свет се суочава са овим здравственим изазовом и ово је борба за будућност Србије и за будућност сваког грађанина Србије. Критиковали су нас да смо уводили ригидне мере, а онда су бројне државе ЕУ управо примениле те мере. 

Е сада, што нас критикују у Извештају Европске комисије? Кажу да су мере узрок протеста. Нису мере узрок протеста, узрок протеста је политичка конотација и покушај да се политички на томе профитира. 

Следећа ствар – нема лажи и преваре када се говори о бројевима и чињеницама. У економији не можете да преварите. Србија је 700 милијарди динара или 6 милијарди евра или 12,7% БДП од марта издвојила као помоћ држави, као помоћ грађанима и као помоћ привреди у периоду пандемије. Поставља се питање да ли је једна држава у Европи, да ли је једна држава у свету, прихватила оволики терет кризе? Стопа раста наше економије највиша је у Европи. 

Шта су данас суштинска питања, ми смо о томе већ говорили – да ли је било отпуштања, да ли је било затварања фабрика, да ли су одустали страни инвеститори? Није било отпуштања, није било затварања фабрика, а што се тиче страних инвеститора у првих девет месеци 1,9 милијарди евра, читав износ који је пристигао на Балкан, 60% од тога је дошло у Србију. И није случајно што „Фајненшел тајмс“ већ неколико година уназад Србију сврстава као лидера у привлачењу страних директних инвестиција. То је та жива политика. И та жива политика, резултат те живе политике о којој смо ми говорили јесте управо и болница у Батајници, јесте управо и болница у Крушевцу. Наш циљ је план „Србија 2025“ – просечна плата у Србији 900 евра, просечна пензија 430 евра. 

Трећа ствар – регионална сарадња. Кажу да се Србија мешала у изборе у Црној Гори. На који начин се Србија мешала у унутрашња питања Црне Горе? Па, да ли је председник Србије позивао да се гласа за било кога на изборима у Црној Гори или су то чинили Рама и други? Али, не помињу Раму, јел им то одговара. Нас не интересује власт у Црној Гори. Нас интересује статус и положај наших грађана, којих има 29%, а ја верујем да их има и више, пошто желим да верујем да ће доћи до новог пописа, има их више од 29% и интересује нас статус имовине СПЦ. Не постоји међународна конвенција која нам забрањује да штитимо нашу имовину.

Знате шта је директно мешање? То је када Црна Гора прогласи и прихвати једнострано проглашену независност Косова и Метохије. Е, то је директно мешање у унутрашње питање Србије. И доста више плашења у Црној Гори Црногораца са српским хегемонизмом.

Оно што мене забрињава када је реч о Црној Гори јесте – зашто се наш амбасадор не враћа? Зашто је он још увек „персона нон грата“? Зашто господин Кривокапић као новоизабрани председник Владе има једно мишљење о Скупштини из 1918. године током изборне кампање, а друго мишљење након изборне кампање када је изабран и зашто данас размишља хоће ли прво да посети Приштину или ће да посети Београд?

Следећа ствар – регионална сарадња. Ми смо симбол нових вредности данас у региону. Па, врло је јасан став и председника и Владе – ми желимо мир, добросуседске односе и сарадњу. Уколико постоје питања, она се решавају кроз дијалог и никако другачије. Мини Шенген је лековит и најбољи начин за читав регион. Конкретну корист од тога ће осетити грађани.

Што се тиче КиМ, рећи ћу у једној реченици, о томе ће говорити колеге у наставку данашње расправе. Наш став да ће проћи или Косово или ЕУ у Србији је немогућ. То неће проћи. Потребно је компромисно и правично решење до којег се долази кроз дијалог. Ваљда је то свима јасно након разговора које је председник Србије имао са председником САД у Вашингтону? Ваљда је свима јасно да ако вршите притисак на Србију, само џабе губите време. Нећете нас натерати да признамо једнострано проглашену независност КиМ. 

Што се тиче парламента, говорим о Извештају Европске комисије, ми смо имплементирали највећи део онога што је садржано у Извештају Европске комисије, дуплирали време расправе за буџет, нема више по хитном поступку већ редовне процедуре, усвојили смо етички Кодекс, јавна слушања, нешто што је изузетан напредак и што је добра пракса и што је добар инструмент. 

Дакле, до наставка међустраначких дијалога ће доћи одмах иза новогодишњих празника, а оптуживали су председника Народне скупштине да је против међустраначког дијалога. Није против међустраначког дијалога, само ова Скупштина има своју агенду приоритета, а њу неће одређивати квази политичка елита. 

Знате шта, новинари су ме недавно питали – шта очекујете од међустраначког дијалога? Ја сам рекао – апсолутно ништа, осим једне ствари, да показујемо спремност и вољу да саслушамо сугестије и предлоге. А у ком формату, на који начин ћемо разговарати, то ћемо тек видети. Јер, ми данас по регистру имамо негде, исправите ме ако грешим, 60 ванпарламентарних странака. Значи ли то да ћемо имати идеалне изборне услове ако задовољимо свих 60 ванпарламентарних странака?

Што се тиче европских парламентараца, од њих само очекујемо једно – да не деле посланике на посланике првог и другог реда, да нас не деградирају и да са свима разговарају у институцијама система, а не у хотелским лобијима. Јер, општи је утисак да су поједини европски парламентарци имали за циљ само да охрабре поједине опозиционе опције да изађу на парламентарне изборе.

  Немојте о томе да нам о томе говоре Тања Фајон, која је врло дискутабилна када говоримо о наредним преговорима, која је критиковала излазност у Србији од 50%, а изабрана за европског парламентарца при излазности од 26%, није основно 26%, него је излазност била 26%. 

Данас су се сетили функционерске кампање? Зашто се нису сетили функционерске кампање 2008. године? Забринути за демократију и слободу медија. Немојте да брину. Демократија се у Србији остварује на изборима. 

Зашто се о слободи медија нису бавили 2011. године, када је састављен извештај Верице Бараћ у којем је изражена озбиљна забринутост за медије у Србији.

Ја сам то питање поставио госпођи Тањи Фајон. Она каже, тада није била известилац, а ја сам јој рекао – били сте представник Европског парламента и зашто то као представник Европског парламента нисте поставили као питање, а данас сте наводно забринути.

Дакле, ја мислим да ми улазимо још у једну фазу незапамћеног притиска и зато смо сматрали да треба баш данас да расправљамо о овом извештају, јер јака и стабилна Србија, Србија која има одлучност и опредељеност да штити националне и државне интересе, Србија која мисли својом главом, која има свој став, која има своје мишљење, Србија која води самосталну спољну политику у најбољем интересу својих грађана, дефинитивно некоме не одговара.

Било шта да укажемо, ми бивамо опоменути. Слушамо европске парламентарце који имају право, само зато што имају онај префикс – известиоци, да кажу да је добра вест што у Србији нису отворена нова поглавља.

Дакле, мислим да је једна општа хајка на Србију и да је врло интересантно да три хрватска медија у исто време, али у исто време излазе са истом тезом да је Република Српска ратни плен Србије, да албански лобисти, србомрзци који 20 година не мењају своју реторику, покушавају кроз конгрес да сломе кичму Србији и то на две тачке – Република Српска и Косово и Метохија. Због свега тога, ми смо сматрали да управо у овом периоду треба да разговарамо о овим важним питањима, како би били вама подршка.

Један општи закључак је да Србија и Александар Вучић могу да спроведу све, а они не могу. То је смешно и то им је увек било образложење.

Иначе, у потпуности подржавамо закључке и предлоге Одбора, као посланички клуб СПС наравно подржава закључке предлога Одбора за европске интеграције.