Најновије

Интервју Александра Антића за Блиц: Путеви ће повезати Србију и омогућити бржи развој Вести

Држава и грађани очекују да предузеће ”Коридори Србије” буде генератор брзог развоја и раста. Ако погледате карту са изграђеним путевима и правцима чија је градња у току, видећете јасно колико је Србија посвећена развоју мреже модерних путева, каже за ”Блиц” Александар Антић.

Директор ”Коридора Србије” објашњава и да нема велике разлике између посла министра енергетике који је обављао донедавно и директора ”Коридора” јер су и енергетика и изградња путева стратешки важни за Србију.

  1. Након формирања нове Владе у октобру 2020. године, са места министра рударства и енергетике дошли сте на место директора Коридора Србије. Да ли сте задовољни постигнутим резултатима у ресору који сте водили?

Србија је већ годинама један од највећих играча у енергетици и рударству у овом делу Европе. Водио сам ресор који се веома динамично развијао протеклих година, јер то је био један од приоритета наше државне стратегије за раст целокупне економије. Задовољан сам резултатима, урадили смо много у енергетском сектору, пре свега у градњи нових и обнови и модернизацији постојећих енергетских капацитета, попут изградње гасовода Балканског тока кроз Србију, изградње 500 мегавата нових капацитета из обновљивих извора енергије, модернизације Рафинерије у Панчеву са постројењем за Дубоку прераду, модернизацију ТЕ Костолац. Велики резултат је и партнерство са кинеским Зиђином у РТБ Бор, које је удвостручило производњу, чиме је Србија, уз остале пројекте, постала најпоузданији партнер Кине у Европи. Успоставили смо много јачу регионалну енергетску сарадњу, кроз развој пројекта гасног Интерконектора са Бугарском ( ИБС ), или, на пример, будућих пројеката хидроелектрана на Дрини. То су инвестиције које Србија није имала у последњих неколико деценија, оне су стратешке, дугорочне, и обезбеђују сигурност за хиљаде радних места и директно утичу на раст нашег БДП-а. Има још много започетих послова, посебно у области обновљивих извора енергије, у истраживању и експлоатацији минерала и у њима тек предстоји пуно искоришћавање капацитета које Србија поседује.

2.Колико се разликују ове две позиције, који изазови су пред Вама?

Има разлике, наравно, али ја бих пре говорио о сличностима, јер оне мотивишу на што ефикаснији рад. Енергетика и рударство, с једне, и градња путне инфраструктуре са друге стране, представљају наше врхунске економске и развојне приоритете и то су сектори од којих се с правом очекује да буду покретачи наше целе економије. У том смислу, вођење предузећа „Коридори Србије“ посматрам као изузетно одговоран посао, од којег држава и грађани очекују да буду генератори нашег брзог развоја и раста. Ако погледате карту са недавно изграђеним и са путним правцима чија је градња у току, видећете веома јасно колико је Србија посвећена развоју мреже модерних путева. Не без разлога, и председник Вучић наглашава ову димензију наших развојних планова као најважнију, зато га често видимо пред картом Србије како објашњава који су ауто-путеви у градњи, који су завршени, а који су у припреми.

  1. Обишли сте радове на мосту преко Саве код Шапца, како теку радови? Када је у плану да се почне са радовима и на траси аутопута Рума – Шабац – Лозница?

У недавном обиласку радова на мосту преко Саве код Шапца, заједно са министром Момировићем уверили смо се да радови на траси будућег аутопута Рума-Шабац, напредују брже од планиране динамике. У овој фази, приоритет је да се заврши још 14 од укупно 371 шипа, који ће носити мост преко Саве који је дугачак 1,33 километара, а овај део посла ће бити реализован до краја године. Радови на траси од моста преко Саве према општини Рума требало би да почну од марта 2021. године, с обзиром да је пројектовање трасе у завршној фази и да је за првих пет километара аутопута решен поступак експропријације. Заједнички чинимо максимум напора како би се овај пројекат реализовао у складу са квалитетом и планираном динамиком. Заиста сам поносан на све људе који су укључени у овај пројекат, јер су успели да превазиђу одређена кашњења и ми данас завршавамо ову годину са неколико процената реализације изнад планиране.

  1. Почели су радови на Моравском коридору. Када се може очекивати завршетак радова на некој од деоница и којој?

Србија ће изградњом Моравског коридора од Појата до Прељине добити први дигитални аутопут укупне дужине 112,3 км, са оптичким кабловима и обавештењима за возаче. На овом пројекту до сада је било одређених кашњења, али од ступања на ову функцију имао сам низ заједничких активности са ресорним министром и председницом Владе Аном Брнабић, које већ доприносе смањењу досадашњих кашњења. Имали смо прилику да се у заједничкој посети на мосту преко железничке пруге Београд –Ниш и Јовановачке реке, упознамо са тренутним стањем радова на терену и уједно дамо додатни подстрек извођачу „Бехтел-Енка“ да одеређена кашњења, која смо затекли на Сектору 1, превазиђу и врате пројекат у предвиђене рокове. Подсећам да је ово један од пројеката Коридора Србије, који је део агенде „Србија 2025“, препознат од стране Владе и председника Републике Александра Вучића као пројекат од највишег државног интереса. Имамо снажну подршку свих учесника, од локалне самоуправе до председника Вучића, и уверен сам да ће прва деоница од Појата до Крушевца бити завршена у току 2022. године.

  1. Најављена је изградња аутопута “Вожд Карађорђе” кроз Шумадију?

Покренули смо поступак јавне набавке за израду Генералног пројекта са Студијом оправданости за изградњу државног пута првог реда ”Вожд Карађорђе”, који ће спојити централни део Шумадије са Источном Србијом. Овај ауто-пут биће најбржа веза Источне Србије са Централном и Западном Србијом, као и коридорима 10 и 11. Пут ће бити дугачак 220 километара, а градња ће бити подељена на пет деоница. Нова саобраћајница проћи ће кроз територије општина Лазаревац, Сопот, Младеновац, Аранђеловац, Топола, Рача, Лапово, Велика Плана, Свилајнац, Деспотовац и Бор.
Градња овог ауто-пута препозната је као пројекат од посебног значаја за Републику Србију, јер ће омогућити неупоредиво боље повезивање источних, централних и западних делова Републике Србије. То ће у перспективи донети још динамичнији развој локалних економија, бољи амбијент за долазак инвестиција, а самим тим и смањење незапослености. Сама градња ове саобраћајнице несумњиво ће допринети укупном привредном развоју Источне Србије.

  1. Који су још планови “Коридора Србије” за следећу годину?

Већ у јануару очекујемо завршетак петље „Сопот“ на источном краку Коридора 10 код Пирота. Изградњом ове петље добићемо додатни подстицај за привредни развој читаве Источне Србије и бољу повезаност локалних средина. Петљу „Батајница“ која је део обилазнице око Београда завршићемо у уговором предвиђеном року, а то је април 2021. године. Завршетком ове петље биће омогућено повезивање ауто-пута Е75 са насељем Батајница и логистичким центром за интермодални транспорт.

Пандемија изазвана појавом корона вируса свакако је имала утицај, али заједничким напорима потрудили смо се да превазиђемо настале проблеме. Направили смо план активности да испоштујемо задате рокове, поред већ започетих пројеката који улазе у фазу вишеструко интензивнијег извођења и оних пројеката чија нас изградња тек очекује. Планирамо да 2021. година по обиму извођења радова буде рекордна по свим параметрима. Србију смо већ сада претворили у велико градилиште. Над сваким појединачним пројектом вршимо непрестани мониторинг и процењујемо свакодневни напредак. Пред нама је изузетно велика одговорност, да створимо трајне вредности за нашу земљу, што чинимо градњом квалитетних и сигурних аутопутева којима ће се служити будуће генерације. Зато са поносом можемо да кажемо да сви заједно учествујемо у грађењу сигурне будућности.

Извор: Блиц