Новогодишњи интервју Бранка Ружића за Телеграф.рс: Почаствован сам јер је син сам одлучио да се учлани у СПС Вести

Ружић о новом затварању школа, повратку у учионице, никад више петица: Деца више неће учити напамет

  • Ниједан ниво образовања нема своју рак рану
  • Апсурд је што су тужени директори јер су тражили од ученика и наставника да поштују противепидемијске мере
  • Неправда је што је кажњена наставница само зато што су се руковала деца на одмору
  • Почаствован сам јер је син сам одлучио да се учлани у СПС
  • Партизан ми је у срцу

Он поред министарске обавља и функцију првог потпредседника Владе. Детињство је провео у Аустралији, па у њу радо одлази. Партизан му је у срцу, а за њега су у овом моменту највећи хероји здравствени радници. Бранко Ружић. Министар просвете, науке и технолошког развоја и потпредседник ГО СПС.

У новогодишњем интервјуу за Телеграф.рс министар Ружић нам је открио која му је од ове две функције већи изазов. Каже да број оболелих ученика од корона вируса био између 0,4 и 0,5 одсто а особља до 5 процената. Наводи да није било значајнијег броја оних који су кажњени због непоштовања мера, да је апсурд што су тужени директори јер су тражили од ученика и наставника да поштују противепидемијске мере, а да је неправда што је кажњена наставница из Подршке само зато што су се руковала деца на одмору упркос њеним упозорењима.

Рекао нам је и да није реално још причати о томе када ће се ученици вратити у школске клупе, открио нам је и да ли може да се догоди затварање школа, имају ли основно, средње и високо образовање своје ране, који се закони мењају, како ће изгледати нови процес учења, али и понешто о себи…

Пре свега шта бисте пожелели ученицима, студентима, њиховим родитељима и наставном особљу у Новој 2021.години

Пре свега, здравље и личну срећу и желим да се сви радујемо када се ситуација нормализује како би и они за катедрама и они у клупама, односно у амфитеатрима, могли да спроводе образовни процес зарад будућности Србије.

Да ли ће се распуст завршити, како је и планирано 18.јануара_ Да ли че се ђаци вратити у школске клупе, или ће се настава одвијати комбиновано?

Није реално да у овом тренутку прогнозирамо такве ствари. Епидемиолошка ситуација се прати интензивно и свакодневно у сарадњи са надлежним институцијама и органима. У складу са променама ситуације предузимаћемо одговарајуће мере а коначну одлуку ће, као до сада, доносити Кризни штаб.

Деца се враћају настави баш у време када се очекује да се поред короне појави и вирус грипа.Може ли то да доведе до затварања школа, или би у том случају сви ученици стицали знање на онлајн настави?

Интенција са претходним мерама које су сад на делу је била превенирање евентуалних негативних ефеката и трудићемо се да на томе истрајемо. За све опције смо припремљени, али је аксиом да васпитно-образовни процес неће и не сме стати.

Колико је корона вурис ушао у школе?

Поносан сам и захвалан свој деци и свом наставном и ненаставном особљу на изузетној дисциплини и посвећености да свако дете добије адекватно образовање, а да школе остану место где се вирус не шири. Међу ученицима је тај проценат био између 0,4 и 0,5 одсто, а проценат запослених како наставног и ваннаставног особља није прешао 5 одсто, што је доказ управо ове дисциплине и поштовања превентивних мера.

Колико је ученика и наставног особља кажњено због непоштовања епидемиолошких мера?

Тога није било заиста у значајној мери. Сви су били посвећени и одговорни у првом полугодишту и ранији календар распуста је свакако добра одлука да се сачувају сви у васпитно-образовном систему.

Имали смо ситуацију да су прво тужени директори школа зато што су условљавали ученике и наставнике да носе маске , а онда је све повучено. Зашто е дошло до тужби уопште ако су они само поштовали мере које су прописали Кризни штаб и Влада?

То је апсурд који је одмах решен захваљујући нашој брзој реакцији и координацији са надлежним институцијама. Премијерка и ја смо изразили захвалност на разумевању директорима који су морали да прођу кроз ту непријатност.

Наставница Мaрина Милосављевић из Основне школе “Љубица Јовановић Радосављевић” у месту Подршка код Кладова кажњена је јер су деца у дворишту, на одмору руковала упркос упозорењу. Њена казна је након Ваше инспекције стављена ван снаге, али да ли је морало до тога да дође? Да ли је директорка погрешила?

Моментално смо реаговали путем инспекцијског надзора и та неправда је исправљена у најкраћем року. Грешке се дешавају, али сагледавајући шире околности у којима се читав процес одвија, природно је и да Министарство даје пуну подршку у том смислу и утиче на исправљање грешака.

Да ли сте задовољни како је завршено полугодиште? Како одговарате на коментаре да је било никад више петица Колико су оне оправдане?

Задовољити све жеље и очекивања није никад могуће, посебно не у овако изазовним временима. Мислим да сви треба да будемо задовољни, јер су нам деца кренула у школу на време, за разлику од доста других земаља. Важно је и да ниједан дан није прошао узалудан и да образовање није трпело. Свакако, оцењивање се спроводи у ванредним околностима у складу са правилницима и у најбољем интересу деце.

Анализа завода за вредновање квалитета образовања и васпитаја показала је да је нешто мање од половине ученика било одлично на крају осмог разреда прошле године , а сваки пети је имао просек 5.00, али да је њихово знање испод просека. У чему је проблем?

Са следећом школском годином завршавамо и реформу курикулума што ће заокружити процес промене учења – да деца не уче напамет одређени број података или информација, већ да знају како да то стечено знање и употребе. Са тим верујем да ћемо сваку следећу анализу обогатити бољим подацима. Наравно све захтева време. Јесте један маратонски процес који ће за крајњи епилог свакако имати квалитетно стицање знања.

Шта је по вама “рак рана” основног, шта средњег образовања, а шта је највећи проблем у високом образовању?

Не видим такозване “рак ране” било ког нивоа образовања. Сматрам да је то један од најважнијих система у свакој држави па и у нашој и да ћемо већ започетим реформама свакако унапредити читав систем образовања у Србији на начин који ће кореспондирати са вредносним одредницама свих модерних држава.

Имате ли у свом ближем окружењу неког ђака или наставника који мора да учи односно да држи наставу онлајн, да ли вам се жале, постоји ли нешто што их омета и смета им у таквом раду и шта?

Ја сам отац двоје деце, једног ученика и једног студента и врло добро су ми познати и њихови ставови. Њима највише смета то што нема оног традиционалног модела стицања знања, али, пре свега, дружења на које су навикли пре и после часова или предавања. Међутим, живимо у 21. веку и ако је ико прилагодљив онлајн платформама то је, свакако, млађа популација и у томе не видим проблем.

Предшколске установе нису обустављале рад у време трећег таласа корона вируса, иако смо сведоци да је он до сада најтежи. Због чега?

Пратили смо редовно ситуацију код запослених и ни у једном моменту вртићи нису били претрпани и увек је био довољан број васпитача. Познато је и да се вирус код најмлађих не задржава, нити је у тој мери опасан као код старијих. Такође, било би контрапродуктивно затворити вртиће јер су предшколске установе корен васпитно-образовног процеса, стицања елементарних радних навика и социјализације.

Корона је померила школску годину, заврши ће се касније.Самим тим и матуре. Да ли ћете увести нека нова правила у вези са полагањем мале матуре?

Школска година је померена за 2-4 дана. Свакако ћемо кредибилне одлуке доносити у складу са ставом Кризног штаба и епидемиолошком ситуацијом, али је намера да се школска година заврши и у таквим околностима на регуларан начин.

Да ли ћете нешто посебно урадити за Факуктет политичких наука? Исправиће ме ако грешим, били сте на ФПН-у студент продекан?

Урадићу све што могу за унапређење високог образовања генерално без привилеговања било које високошколске установе. Наравно да је то факултет који је мом срцу драг, али сваки помак који направимо, биће у интересу свих факултета, а пре свега студената.

Прошла су два месеца од када сте у Скупштини полошили заклетву и преузели нови ресор. Шта сте оставили као “домаћи задатак” новој министарки Марији Обрадовић, а шта је вама оставио ваш претходник Младен Шарчевић?

Велика је част бити први потпредседник Владе и министар овако великог и значајног ресора, а посебно под вођством председнице Владе Ане Брнабић. Није лак задатак ниједном министру, нарочито у ороченом мандату, нити је могуће спровести велике реформе, али важан је континуитет. За то је потребна добра основа, коју свакако имамо, јер се у претходном мандату много радило у свим областима.

Поред министра просвета, обављате и функцију првог потпредседника Владе. Која од те две је већи изазов?

Велика је одговорност обављати обе функције и драго ми је да је први пут на функцији министра особа која је и први потпредседник Владе. Наравно да је захтевнија функција министра просвете у контексту оперативног посла, али функција првог потпредседника има специфичну тежину у политичком смислу.

На месту потпредника Владе наследили сте свог страначког шефа Ивицу Дачића. Да ли сте добили неки посебан савет од њега и какву сарадњу имате са премијеркиним кабинетом?

Имам одличну сарадњу са обоје и од њих добијам увек корисне савете и потребну искуствену рутину за квалитетно обављен посао. Премијерка је мени пренела на почетку функционисања претходне Владе све што треба да знам у вези ресора државне управе и локалне самоуправе, и од тог дана имамо одлично разумевање и подршку у раду. С друге стране, функцију првог потпредседника Владе Дачић је обављао одлично и наравно да ми је значајан био сваки његов савет у вези са тим.

Шта је оно што сте за два месеца постигли откако сте на челу Министарства просвете, науке и технолошког развоја и шта можемо да очекујемо у наредном периоду?

Јавности представљамо ових дана пакет аката важних за високо образовање, науку и технологију. Како бисмо повратили пуноправни статус у Европској асоцијацији за квалитет образовања морали смо да приступимо изменама једног дела Закона о високом образовању који се понајвише односи на акредитацију високошколских установа. Предлажемо и нов Закон о студентском организовању, који је рађен заједно са студентима, да би се одредили репрезентативни представници студената како би могли да остварују своја права на адекватан начин кроз све облике студентског организовања.

На јавном расправи је и Предлог стратегије научно-технолошког развоја , шта он доноси?

Стратегија носи назив “Моћ знања” јер нам је идеја да колико знања имамо тако ћемо се и позиционирати у свету. Ово истичем јер стратегијом подржавамо јачање капацитета научних тимова, појединаца и научно-истраживачких организација, како бисмо могли да одговоримо многим пројектним конкурсима и код нас и у свету. Поред овога, радићемо на јачању инфрастуктуре у науци новим научно-технолошким парковима, центрима изврсности и новим институтима, као што је Институт за вештачку интелигенцију.

Прележали сте корона вирус. Да ли ћете се вакцинисати против цовида 19?

Био сам под надзором лекара, али срећом код куће све време. Наравно да ћу се вакцинисати, када за то дође ред. Сматрам то исправном одлуком да се ова пошаст заустави.

Да ли бисте се вратили у Аустралију?

Увек јој се радо враћам, пре свега, због породице и пријатеља, али нисам још увек размишљао о неком дужем боравку тамо.

Ко је ваш херој?

Једини хероји у овом моменту су здравствени радници, а међу њима, “последњи међу једнакима”, мој велики пријатељ проф. др Влада Ђукић, директор КБЦ “Драгиша Мишовић”.

Каква је будућност српског фудбала , нарочито Партизана?

Надам се да ће пратити прогрес који држава Србија прави у свим сегментима друштва, а што се тиче Партизана увек ми је у срцу и то ће тако и остати.

Да ли вам се син учланио у СПС, с обзиром да је пунолетан?

С обзиром на то да се ради о пунолетној особи био сам почаствован чињеницом да је мој син Милутин сам одлучио да се учлани у СПС, а на мени је свакако да подржим сваку његову добро промишљену одлуку, као и одлуку да упише Правни факултет у Београду.

Да сам ја министар просвете а ви новинар, шта бисте ме питали_ Који је ваш одговор на то питање као ресорног министра?

Имајући у виду да на Факултету политичких наука, који сам завршио, постоји новинарски смер, у ситуацији да нисам завршио смер међународних односа, него управо тај, вероватно бисмо били у обрнутим позицијама данас.

Извор: Телеграф.рс