Интервју Ивице Дачића за Косово онлајн: Косово је исто тако моје као што је Тачијево и Куртијево Вести

Ми немамо скривених намера око Косова, веома јасно смо рекли, од када смо Александар Вучић и ја направили коалицију, да ми желимо компромис око Косова, а да тај компромис мора да има у виду и интересе Срба и интересе Албанаца, изјавио је у интервјуу за Косово Онлајн председник Скупштине Србије Ивица Дачић. Он је посебно истакао чињеницу да је 19 држава повукло признање Косова, чиме је створена, како каже, нова политичка реалност на међународној сцени, које морају да буду свесни не само у Приштини него и на Западу.


Дачић је говорио о неразумевању питања Косова међу западним политичарима, указао је да је албански народ своје право на самоопредељење остварио стварањем Албаније и да не може да има два права на самоопредељење и стварање две државе, а прокоментарисао је и хапшење Хашима Тачија, као и честе нападе из дела опозиције на српски државни врх за “издају Косова“.

Бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери рекао је у ауторском тексту за Косово Онлајн да Запад “на његово запрепашћење и даље не схвата шта за Србију значи Косово“, и да док год буде тако неће бити напретка у преговорима. Како коментаришете ову изјаву и каква су ваша искуства из времена када сте као шеф дипломатије имали интензивне контакте са западним политичарима, да ли они заиста не схватају суштину косовског проблема?

Мислим да је Монтгомери у праву кад говори о томе да постоји једно велико неразумевање значаја питања Косова и Метохије за српски народ и за државу Србију, али рекао бих да постоји и једно велико неразумевање значаја тог случаја за свеукупне међународне односе и за темељне принципе међународног права. Док се води разговор на тему – зашто су признали Косово, прво наилазите на један велики зид неразумевања и уопште непознавања ситуације. Неки од њих ни не знају где је Косово, а неки од њих нису ни имали контакте са нашом земљом 10, 20, па и 30 година, иако смо некада у време Несврстаних били велики пријатељи. Што је грешка наше администрације у време Тадића, Ђиласа, Јеремића.

Али када кренете са њима да разговарате о њиховим проблемима, и када то увежете са могућношћу да случај Косова постане правило, а не изузетак, онда се прича потпуно промени. На пример, Унија Комори већ деценијама има проблем са једним од својих острва које је заузела Француска, а они су признали Косово. Или Сомалија, има проблем са Сомалилендом, а они су признали Косово, и хиљаду других таквих примера. И када ви причате са њима они кажу “не, ми чврсто стојимо иза принципа територијалног интегритета“. Ту је кривица и до нас. Постоје две врсте кривице, једна је наша, а то је да нисмо довољно радили на упознавању држава у свету и уопште светских лидера са значајем теме Косова и Метохије за Србију, а друго је то да многи светски лидери и многе земље не желе једоставно да уопште улазе у ту расправу о значају Косова за српски народ, јер ако би ушили у једну такву расправу, немају више чврсто тло за легализацију своје погрешне политике према Балкану у 1990–им годинама.

На пример, Велика Британија је сигурно много уложила у стварање независног Косова. А, за време Првог светског рата, у Великој Британији се 28. јун обележавао као Дан Србије, тачније битка за Косово као српски дан, и пуно других таквих примера широм света.

Апсолутно сам сагласан са оним што је Монтгомери рекао. Као што је Јерусалим важан Израелцима, и они треба да знају да ми свакако не да нећемо бити срећни, него за нас је веома непријатна чињеница могућност да они признају Косово.

Колико је у односу Београда и Приштине данас важан српски дипломатски успех, који је направљен у претходних неколико година, са државама које су повукле признање Косова?

Нашим активностима смо, уствари, поставили једну нову политичку реалност на међународној сцени. До тада је све било могуће да се уради и без Србије. Сада, таква могућност више не постоји. Признање Косова је повукло 19 земаља и у овом тренутку од 193 чланице УН, у најбољем случају на Косову могу да рачунају на свега 92 гласа.

Значи, они немају више већину и то ствара једну потпуно нову политичку реалност, а те реалности треба да буду свесни не само у Приштини, него и на Западу. Уосталом да то није тако, да су они мислили да је то нека наша празна прича, па не би толико снаге уложили у то да изврше притисак на нас да пристанемо на мориторијум на повлачење признања.

Сећамо се Ваших размена аргумената у Савету безбедности УН са косовском представницом Вљором Читаку, која је често истицала чудну тезу да је Србија колонизовала Косово. Истовремено Вјоса Османи форсира причу о српском геноциду над Албанцима. Шта, према Вашем мишљењу, овим желе да постигну албански политичари, да ли је у питању стара намера да се Србија дискфалификује као равноправан саговорник и тако стекне боља позиција у дијалогу?

То је клише. То је једна прича из које смо ми извадили разне саставне делове и та прича је климава. Причам у међународним оквирима. Јасно се види да је заснована на лажима. Они на основу те приче уствари покушавају да оправдају све оно што је Запад урадио за њих, како би се подржало независно Косово, правдајући то “колонијализмом и геноцидом“, “жртвама Албанаца“, “силовањима“.

За нас је неспорно да свако ко је починио ратне злочине треба да одговара. Али, после холокауста, Јевреја није било више, него их је било мање. А, ако је на Косову вршен геноцид над Албанцима, па како Албанаца има више, а Срба има мање. Ако је вршен геноцид, па како то да у Приштини данас имате, ја мислим мање од 100 Срба, а живело их је 40.000 током 1990-их година. У мом родном граду Призрену, 1991. године је живело 10.000 Срба, сада их има 20.

А, када говоримо о колонијализму, то је увреда за све народе који су се ослободили колонијализма. Сви су се у Савету безбедности подсмевали таквим изјавама Вљоре Читаку, јер се тачно зна на шта се односи појам деколонизације. Србија никада није била колонијална сила, на нашу жалост. А то ко је живео на Косову, најбоље знају Турци. Зашто су вођене битке Срба и Турака на Косову, ако тамо није било Срба.

Што се нису борили у Прокупљу или Смедереву, него су се борили на Косову, где је било средиште српске државе. А, могу и добро да се погледају пописи из времена Османлија, где се види колико је било Албанаца, а колико је било Срба. Али то је историја.

Они се врте у круг. Не разумеју једну ствар. Право на самоопредељење припада једном народу. Они треба да се изјасне да ли су они албански народ или косовски народ. Ако су албански народ, албански народ је своје право на самоопредељење остварио стварањем Албаније. Не може један народ да има два права на самоопредљење и стварање две државе. Овде је реч о стварању нове државе на територији друге државе. Свако у свету може то да правда као изузетак, случај суи генерис, али „лупиће их то по глави“.

Може ли се у овом амбијенту, кризе у ЕУ и кризе у САД, очекивати нешто по питању дијалога у току ове године? Говори се да ће Немачка да преузме иницијативу, да ли се може очекивати да канцеларка Меркел пре одласка са власти ове године направи неки покушај у вези са Косовом?

Ми немамо скривених намера око Косова. Веома јасно смо рекли, од када смо Александар Вучић и ја направили колацију, а то је да ми желимо компромис око Косова, а да тај компромис мора да има у виду и интересе Срба и интересе Албанаца. Ако се жели успех дијалога, он може бити заснован на томе. Ако нема предлога за компромис, нема те иницијативе која ће довести до тога да Србија мора нешто да прихвати. Да се при томе то заснива на ставу да Србија мора да прихвати независност Косова и да нема никаквих компромиса.

Многи су “скочили“ на мој предлог разграничења, затим је то говорио и председник Вучић, али нико никада није дао неки други предлог за компромис. Па, ево да видимо, да ли је могуће да не постоји ниједан предлог за компромис, осим уколико неко мисли да то не треба ни да се ради.

Трампова администрација је једино схватила да је потребно наћи одређени компромис и што пре то схвате неке европске земље и натерају Приштину да разговара о компромису, пре ће доћи до решења.

Што се нас тиче, ми желимо регионални мир и стабилност. Ниједан наш потез неће бити уперен против мира и стабилности. То подразумева, без обзира на неслагање, конструктивне односе између Срба и Албанаца у Приштини, као и конструктиван приступ Српске листе када је реч о проблемима који постоје у Приштини и, наравно, заштиту права на живот и опстајање Срба на Косову.

Стиче се утисак да ЕУ није до сада имала искрен и добронамеран приступ према решавању косовског путања. Изјаве известиоца за Косово Виоле фон Крамон на дневном нивоу показују прилично лицемерје и пристрасност, како Вама то изгледа?

Фон Крамон се ништа не разликује од оних који су били пре ње на тој позицији. Тај приступ је пропао. Ја сам сад шеф делегације у Савету Европе наше скупштине и најављује се да ће Косово поднети захтев за чланство у Савету Европе, да се разматрају нека питања, иако су се они обавезали Вашингтонским споразумом на мораторијум од година дана. Они не разумеју једну ствар да се време променило. Да је прошло време у коме су они били „добри момци“, а Србија „лош момак“ и кривац за све. И што пре то схвате, то ће бити биље за њих.

Шта мислите, хоће ли одсуство Хашима Тачија битно утицати на исход предстојећих избора на Косову, и да ли ће евентуална победа Аљбина Куртија, коју сви предвиђају, донети неку битну промену у ставу Приштине када је у питању нормализација односа са Београдом?

Ми не можемо да утичемо на то за кога ће Албанци да гласају. Ми можемо да утичемо и да навијамо за кога ће гласати Срби на Косову и Метохији и очекујем да Српска листа поново победи и да добије сва посланичка места. Било ко да је на челу приштинске владе и на месту тзв. председника понашаће се онако како је Рамуш Харадинај једном приликом рекао, да они немају своју спољну политику, већ имају спољну политику САД. Тад је бар био “заљубљен“ у Сједињене Америчке Државе. Баш зато је наш основни приступ мир и стабилност и да се испуњавају договори који су потписани. Бриселски споразум је потписан пре седам година, почиње већ осма година. Ја сам га потписао заједно са Тачијем и Кетрин Ештон. Сада се поставља питање сврхе потписивања сврхе тих споразума, уколико се они не спороводе.

Јесте ли очекивали да ће се десити хапшење Хашима Тачија и осталих команданата ОВК? На Косову поводом тога нису биле претеране реакције, али у Србији и даље влада сумња у искрене намере Суда у Хагу. Да ли ће доћи до неке казне?

Искрено речено, очекивао сам то много раније. Тај суд већ годинама није ништа урадио када је реч о подизању оптужница. Али, морам да кажем да тај суд није био резултат добре воље међународне заједнице, него великог притиска јавности након извештаја Дика Мартија. Да Косово није пристало да формира суд са централом у Хагу, то би формирао Савет безбедности, то је била веома јасна одлука.

На крају крајева, време ја за правду и помирење. То значи да треба да се трудимо да сви злочини буду истражени и санкционисани. Ко год да је чинио злочине, треба да одговара. Било да је Србин или Албанац, свеједно.

Како коментаришете честе нападе дела опозиције за “издају Косова“?

У време нашег мандата, 19 држава је повукло признање Косова. У време њихових мандата, Косово је прогласио независност и признало га је скоро 90 држава. Ето толико бих рекао о свему томе.

Пред међународним судом смо поставили погрешно питање. Пребацили смо дијалог из Њујорка у Брисел. Свима је јасно да у случају да смо хтели да издамо Косово, то бисмо сигурно већ урадили. Ја могу да гарантујем, док је ове државне политике, председника Вучића и моје коалиције са њим, не само да нам то не пада на памет, већ ћемо учинити све да Србија и Срби на најбољи начин заштите наше државне и националне интересе.

У српској јавности је претходних дана доста реакција изазвала изјава академика Костића да Косово “није наше“. На који начин такве изјаве могу да допринесу решењу овог питања и како Ви видите коначно решење косовског чвора, да ли се до њега може доћи и у ком року?

Косовски чвор је везиван вековима уназад. Наравно пропуштене су многе прилике за његово решавање. Моје мишљење је увек било да тај проблем треба да решавају Србија и Албанија, јер је у путању албанска национална мањина која живи у Србији. Сада је касно са ламентирањем где се погрешило или се није погрешило, као и ко је више или мање крив. Зато је веома битно да постоји јасан приступ, а то је да ми тражимо компромис и желимо компромис. Значи, спремни смо за компромис, али тражимо то и од друге стране.

Какав би то био компромис, па дајте да изнесемо своје идеје. Ми смо изнели једну идеју, да видимо да ли постоје неке друге идеје. Неко сматра дијалог у којем је коначно решење да Србија призна Косово. То је нереално и неће се десити. Зато у овоме треба бити практичан, треба предложити неко одрживо решење, а за сада га нема.

Са друге стране, чак и када би неко могао да се сложи са изјавом господина Костића да Косово није српско, исто тако неко би могао да каже и да Косово није албанско. Нити Србија има пуни суверенитет над целом територијом Косова, нити Косово као наводна независна држава има пуни суверенитет над целим Косовом. Па, то и јесте суштина проблема.

Знам да би неки најрадије помислили да је најбоље решење, а можда и у Србији неко навија за то, да се војно освоји део где Приштина нема суверенитет, где живе Срби. Србија то свакако неће дозволити. Зато, држимо се преговарачког стола и тражимо решење и желимо да се то деси што пре. Ја сам почео тај дијалог, чак смо и слике објавили неколико дана након тога, јер је тада било и непојмљиво да се састанемо са Тачијем. Значи, помак је направљен и тај дијалог је дао ефекте, али је проблем што се оно што је договорено не спроводи и онда то обесмишљава дијалог. Очекујем да тај дијалог буде настављен, Србију нико не може да одврати од дијалога, то је наш принцип и ми ћемо се тога придржавати. Нико неће моћи да оптужи Србију да ми опструирамо дијалог.

Има ли одговора на питање чије је Косово?

Косово је и Срба и Албанаца који тамо живе. Знате, ја сам рођен на Косову и када сам био у Призрену прошетао сам се по граду и један човек ми је добацио да мени није место ту. Ја сам га питао – “зашто, ја сам овде рођен, а где си ти рођен? Није ми одговорио, вероватно је рођен негде преко планине у Албанији.

Тако да Косово је исто тако моје, као што је и Тачијево и Куртијево. Зато је много боље да се преговара, а ако је неко крив за злочине, онда за те злочине треба да одговара. Лицемерно је да неко оптужује Србију да брани ратне злочинце или да неће да тражи жртве које су овде сахрањене, а да при томе имате више захтева за ископавање гробница на Косову, за које нико неће да одлучује нити да разговара. Ваљда постоји правда и за српске жртве, а не само за албанске.

Извор: Косово онлајн