Најновије

Интервју Ивице Дачића за Политику: Дијалог није пут до власти без избора Вести

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ИВИЦА ДАЧИЋ,

Председник Социјалистичке Партије Србије и Председник Народне скупштине Републике Србије

Мислим да постоје неке ствари које једноставно не могу бити предмет међустраначког дијалога, као што је то када ће бити одржани избори, јер закон јасно дефинише рокове, каже Ивица Дачић, и додаје да би ових дана требало да се види с Дејвидом Макалистером, председником Спољнополитичког одбора Европског парламента, да би разговарали о детаљима наставка дијалога.

Има ли владајућа коалиција неку „црвену линију” у предстојећем наставку дијалога, будући да је један од главних захтева бојкоташке опозиције раздвајање избора?

Нико не може да раздваја председничке и београдске изборе, они су редовни, а закони прописују рокове. Што се тиче парламентарних, свака владајућа коалиција може, сходно политичком тренутку и интересима државе, да процени да ли ће скратити мандат. Скраћивање мандата видели смо кад су демократе биле на власти, а важни функционери те власти били су Борис Тадић, Драган Ђилас и Вук Јеремић. Тадић је поднео оставку на функцију председника државе годину дана пре истека мандата само зато да би председнички и парламентарни избори били одржани истовремено, правдајући то потребом формирања новог тима због реформи. Па, чекајте, како је за оне који су у томе учествовали сад најважније раздвојити изборе? Дакле, постоје ствари које уопште нису предмет разговора. Раздвајање није тема. Циљ дијалога је побољшање изборних услова. Слушајући неке кад о томе говоре, видим да појма немају о чему причају, као кад, на пример, говоре о препорукама ОДИХР-а о медијима, а од 29 препорука, само две се односе на то – да треба ојачати независност јавних сервиса обезбеђивањем довољних и одрживих финансијских средстава, што није спорно. Друга препорука каже „да би услови за све учеснике били исти, могао би бити размотрен начин регулисања извештавања медија о званичницима који су истовремено и учесници избора. Они су изборе бојкотовали, што је и Европа осудила, а ми смо, иначе, већ донели прописе о функционерској кампањи…

Помињу се још неке препоруке ОДИХР-а…

Ма, ту има разних идеја. Помиње се, као проблематично, то шго бирач својим потписом може да подржи само једну изборну листу. Требало би да дозволимо да бирач може да подржи више листа, то никад није било, али некоме је пало на памет. То је вероватно последица различитих информација до којих су овде долазили. Власт је спремна да с ОДИХР-ом ради на побољшању изборних услова. На томе се ради више од годину дана, недавно је и премијерка Ана Брнабић разговарала с њима. У тим препорукама нема ничега од онога што у својим платформама помиње тај део опозиције, Бошко Обрадовић очито нема појма пгга тамо пише…

Бошко Обрадовић вам је писао, тражио састанак…

Он је тражио разговор о томе кад ће почети дијалог. Неке од тих странака нису хтеле да учествују у дијалогу, а сад говоре о њему. Овде није реч о дијалогу, већ они на њега гледају као на сламку спаса, која ће довести до формирања прелазне владе. Нема од тога ништа. Било би крајње време да се спусте на земљу. Они на жељу власти која има огромну подршку, да елиминише све примедбе на изборни ток, гледају као на неку слабост, што нема везе с истином. Понашају се као да имају подршку најмање 30 одсто, а у врху су најнепопуларнијих политичара. Па, никад није било, као сада, да је најпопуларнији политичар, с огромном подршком и предношћу, онај на власти, као што је Вучић иза њега сам ја. То је реалност, коју они не могу да прихвате, па траже пречице…

Били сте у коалицији с ДС-ом када је донет срамни Закон о информисању,чијих је шест од седам чланова Уставни суд прогласио неуставним. СПС је одбио да гласа за то, сад се говори о медијском мраку…

Многи су то заборавили. Неке сада опозиционе странке, које сада испостављају различите захтеве, требало би да се сете да сам ја у политици 30 година и да памтим шта се све догађало и шта су радили као власт. Ја сам тада имао врло непријатне разговоре с Борисом Тадићем и Млађаном Динкићем. Динкић ми је рекао да одбијањем да гласам за закон подржавам његово убиство, будући да је он тад ратовао с „Куриром”. Рекао сам им да је СПС својевремено био оптуживан за такозвани Милошевићев Закон о информисању и да ми на памет не пада да враћам СПС у ту причу и да нисам очекивао да они који за себе тврде да су демократе могу да предложе такав закон. Рекао сам – можете да ме стрељате, али СПС за тај закон гласати неће, па нека падне влада. И није, али они су онда уз помоћ ЛДП-а Чеде Јовановића изгласали тај закон. То најбоље говори о лицемерју и дуплим аршинима. Сад још траже министарство за изборе…

Хоће ли се разговарати о томе?

О чему? Министарство за изборе, то је стварно невероватно. То нема нигде на свету, како би се уопште звао тај министар? Траже и паралелне уређивачке колегијуме у РТС-у, просто не могу да верујем да би било ко из Европског парламента, ако се рачуна на њихову подршку, могао тако нешто да подржи. Па, управо су Европљани инсистирали на томе да се нико не меша у рад јавног сервиса. Баш овај њихов предлог сведочи да они не желе слободу медија, већ им је жеља да их уређују.

Били сте, као представник власти, преговарач с опозицијом 1992. године, како вам изгледају захтеви ондашње и садашње опозиције?

Округли сто власти и опозиције 1992. организовала је савезна влада и тада је, ипак, било неких озбиљних политичких предлога за побољшање изборних услова. Било је речи о изборном систему, начину обрачуна мандата, организацији избора, медијском представљању, формиран је надзорни одбор… Оваквих предлога, као сада, није било. Опозиција која истиче овакве захтеве, апсолутно показује да је дијалог малтене преузимање власти без избора, а не разговор о изборним условима. То је погрешан пут, који не води договору.

Предлажете заједничку листу СПС-а и СНС-а, што су неки напредњаци дочекали на нож, али зар ви не страхујете да ћете тако утопити СПС?

Не. Разлика између државника и политичара мери се тиме колико сте у стању да видите далеко. Нас у наредном периоду очигледно чекају велики притисци из међународне заједнице по различитим питањима – избори, Косово, евроинтеграције, односи с нашим традиционалним пријатељима… Друго, надам се да су сви свесни да опозиција размишља, без обзира на приче о поновном бојкоту, о удруживању. Уколико процене да имају било какве шансе на изборима, учествоваће, а треба имати у виду да неки међународни фактори, који воле да се играју геостратешке политике у свим деловима света, па и у нашем, могу да их подстакну на уједињавање, нарочито за београдске изборе, јер је Београд специфичан. У таквим околностима нормално је да владајућа коалиција такође размишља у том правцу. Потпуно је нелогично да ми идемо с више председничких кандидата, логично је да имамо једног. Ако имамо једног кандидата за председника, нормално је имати заједничку листу, у супротном збуњујете бираче кад им поручујете да на једним изборима гласају овако, на другим онако, а на трећим другачије. Реч је о потреби да се на време направи стратешки договор о наступу на следећим изборима. То је једини мотив што причам о томе, притом се уопште не обраћам појединцима. Говорим о односима и разговорима које имам с председником Вучићем, човеком који гледа шта ће бити са Србијом после 2022. године. Моја идеја је само да о томе разговарамо на време јер ако ћете ићи у заједнички стратешки договор, морате имати атмосферу заједништва, а не неких маргиналних сукоба широм Србије…

Сачували сте до сада СПС, такав наступ може бити опасан по опстанак партије…

Не. Ако сте у коалицији са својим идентитетом, нема разлога за страх. Не причам ја овде да ће сад сви да се утопе у СНС. Уколико СНС не прихвата овај предлог, ми немамо никакав проблем с тим да наступимо као и до сада – појединачно. Само мислим да, ако је став опозиције – уједињена опозиција, онда је логично да уједињена Србија буде одговор владајуће коалиције. Само ме то интересује.

На два колосека

У очекивању наставка дијалога, огласили су Александар Шапић,лидер СПАС-а, који има посланике, али и Милош Јовановић, лидер ДСС-а, странке која је остала мало испод цензуса, најављујући да неће учествовати у дијалогу уколико се он води под патронатом странаца…

Па, јесте. Мора се водити рачуна и о онима који не желе да разговарају уз учешће странаца. Тако да се може десити да имамо дијалог на два колосека. Видећемо.

Уставне промене услов за отварање неких поглавља с ЕУ 

Скупштина треба да ради на измени Устава у делу који се односи на правосуђе, кад се то очекује?

Уставне промене су веома важне за сваку државу. Овде је реч о амандманској промени, а процедура почиње седницом Одбора за уставна питања и прихватањем предлога за промену од стране Народне скупштине, тек кад се приступи изради конкретног текста амандмана. Колико сам ја обавештен, обављене су неке консултације с Венецијанском комисијом…

Већ смо неколико пута у скупштинској расправи чули примедбе посланика на те предлоге, изнели су их председник Одбора за правосуђе Владимир Ђукановић(СНС),Борђе Комленски(ПС),Тома Фила (СПС)…

Постоје мишљења да је оваква промена Устава непотребна, то истичу неки посланици. С друге стране, имате оне који мисле да је и ово недовољно за независност правосуђа. У сваком случају потребно је обавити неке консултације, нарочито у оквиру владајуће коалиције о поступку промене Устава, ту нема тачно одређених рокова до када треба да се уради. Али, у сваком случају тај процес би морао да се заврши у мандату сазива парламента у коме је и започет, не може да се преноси у наредни сазив. Имате и притиске ЕУ да то треба да се уради што пре, многи тиме условљавају отварање неких поглавља у поступку преговора с ЕУ. То, наравно, није принципијелно, али кад имате неке институције које имају одређену моћ, то што сте у праву не може вам бити добар аргумент.

Сменили су нас 2000. с власти, али из тога ништа нису научили

Недавно се, 11. јанура, навршило 30 година од конституисања првог вишестраначког сазива парламента, како коментаришете то што у садашњем парламенту, осим СПС-а, нема представника ниједне странке која је тада имала посланике и што су готово нестале с политичке сцене?

Баш сам на колегијуму подсетио на тај јубилеј, али нисам размишљао о томе што сте ви рекли. Заиста, кад се погледа списак учесника на тим првим изборима, ДС-а више нема, СПО је ушао у парламент, али на листи Александра Вучића, то је доказ да те странке нису успеле да издрже тест времена. СПС је опстао јер је спровео реформе, али да будем искрен, ниједна странка се не реформише ако баш не мора, а нас су невоље натерале да радимо на виталности. Губитак власти 2000. године лековито је утицао на СПС, неке реформе су природно обављене, то значи да је већина из првог реда СПС-а напустила странку…

Сменили су вас с власти ови који су сад опозиција, имате ли утисак да су они из тога нешто научили…

Па, нису научили. Ми смо практично остали без председника, пошто Милошевић од 2001. није био у земљи, појавиле су се разне фракције, били смо пред распадом. Онда смо рекли да морамо да извучемо поуке, да рашчистимо с оним што није ваљало и да се прилагодимо новом времену. То смо и урадили и то је, мислим, кључ опстанка СПС-а. Наравно, разлика између тих странака и СПС-а је у томе што ми, ипак, имамо неку идеологију које се држимо. Наша жеља да будемо део модерног социјалистичког и социјалдемократског покрета довела је до тога да смо из прошлости покушали да извучемо све што је било најбоље и што може да преживи историјску пробу времена. То је суштина виталности СПС-а. Наравно, ниједна странка није задовољна достигнутим резултатима јер увек може боље, па тако и СПС мисли да може боље, али ми смо једини преживели све ово време и изазове које смо имали. Зато је важно реално сагледавати ствари, ма колико то било непријатно, јер се само тако може нешто постићи.

Извор: Политика / Фото: Новости