Најновије

Борба против тероризма и насилног екстремизма немогућа без међународне сарадње Посланичка група

Ђорђе Милићевић, председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу  закона о потврђивању Споразума између влада Србије и Луксембурга о размени и узајамној заштити тајних података, Предлогу закона о потврђивању Споразума о преносу надлежности за пружање услуга у ваздушном саобраћају између Савета министара БиХ, Владе Србије и Владе Црне Горе

Поштовани потпредседниче Владе, господине Недимовићу, поштовани министре, господине Вулине, поштоване даме и господо народни посланици, на самом почетку сложићу се са господином Марковићем када каже да сваки међународни споразум који Србија потпише може само донети добро Републици Србији. Наравно да ће посланичка група СПС, као и посланичка група ЈС у дану за гласање подржати предложене споразуме о којима данас говоримо.

Када је у питању конкретно заштита података који се размењују међу државама у оквиру политичке, војне, економске, правне, научно-технолошке и друге сврхе, важно је истаћи да је у последњој деценији овог века ово питање постало веома значајно и огромно, јер је због развоја нових технологија приступ личним и тајним подацима много једноставнији, а тиме је повећана и могућност злоупотребе података.

Проблем коришћења личних и тајних података мултипликован је и између осталог и појавом интернета, електронске трговине и електронског банкарства када се ради вршење одређених услуга захтевају лични подаци који су веома често недовољно заштићени, а неретко се и злоупотребљавају.

Такође, додатни ризик у коришћењу података који се по закону могу сматрати тајним представљају и друштвене мреже. Тако да у веома кратком року неки подаци могу постати видљиви за цео свет и то без сагласности власника, било да су у питању лични или компанијски подаци. 

Манипулација личним и другим подацима који имају статус тајних података може изазвати несагледиве и неслућене последице по безбедност не само особа на које се ти тајни подаци односе, већ могу изазвати и последице по компаније, као и по националну и државну безбедност, укључујући монетарну безбедност и стабилност.

Нажалост, нису неретки случајеви упада у банкарске податке, трезоре, а о хаковању сајтова високих државних институција широм света да и не говоримо. Овај глобални проблем препознат је као огромна безбедносна претња на светском нивоу. Проблем је добио на тежини када је у питању коришћење и размена тајних података у различитим безбедносним операцијама, тако да је препозната потреба да се и на нивоу ЕУ уведу прецизна правила за заштиту тајних података, тако да је начин коришћења и заштита тајних података унета у европско законодавство.

Република Србија је још 2009. године, подсетићу, донела Закон о тајности података и установила јединствен систем одређивања и заштите тајних података који су од интереса за националну и јавну безбедност, за одбрану земље, као и за унутрашње и спољне послове наше земље.

Овим законом  уређен је систем заштите домаћих и страних података, приступ тајним подацима, надлежност органа и надзор над спровођењем Закона о тајности података, Србија је имплементирала европске стандарде у своје национално законодавство, а 2012. године потписала и ратификовала Споразум са ЕУ о безбедносним процедурама за размену и заштиту тајних података.

Пред Народном скупштином, управо данас, још један Споразум из области заштите тајних података. То је Споразум потписан између Владе Републике Србије и Владе Великог Војводства Луксембурга, који треба да ратификујемо и на тај начин проширимо круг европских земаља са којима имамо ову врсту билатералне сарадње.

Наравно, ја не желим да говорим о садржају самог Споразума. Рећи ћу само да је он за нас у потпуности прихватљив и, као што сам рекао, подржаћемо га.

Када већ говоримо о заштитити података, господине министре унутрашњих послова, немогуће је да се данас у Србији не осврнемо на оно што, нажалост, јесте централна тема, а то је прислушкивање, прислушкивање председника Републике Србије и његове породице.

  У Србији дефинитивно постоји једна групација људи која кроз прислушкивање долази до одређених података, да ли их користи за своје или још нечије интересе ми не знамо, али они дефинитивно сматрају да закони за њих у Србији не важе. Немам намеру да вас питам о детаљима истраге, није ни логично, ни природно да о томе говорите. Пред вама је озбиљан посао. Потпуно сам убеђен да ћете ви и ваше министарство одговорно и озбиљно одрадити овај део посла, доћи до истине, јер је истина интерес свих нас и истина је интерес Србије.  

Оно што желим да вас замолим јесте да покушате, ја знам да је то тешко, али да покушате да заштите породицу и пре свега децу свих нас који на одређени начин обављамо одговорно, озбиљно и посвећено свој посао, а изабрани смо од стране грађана, да покушате да заштитите злоупотребу деце у политичке сврхе. 

Данас је прислушкиван, заправо у претходном периоду, председник Републике. Незамисливо. Његово дете је било у питању. Вероватно и фотографисано и снимано и шта већ још може уз све то. Дакле, његова безбедност је била угрожена. То не сме да се деси. Зато молба вама – деца, ако је могуће, да заштитимо бар децу из читаве приче, јер, знате шта, ми смо се определили да се бавимо политиком. Ова квази политичка елита, ми немамо проблем са тим, нека на нас сруче кофу фекалија, али нам оставите породице и децу на миру. Деца немају апсолутно никакве везе са овим. 

Данас је председник Републике, сутра ће то бити неко други и то никако не сме да буде норма друштвеног понашања у Србији. Зна се одлично чија је то мантра и чија је то матрица. Зна се одлично ко је путем друштвених мрежа управо објављивао фотографије политичара из владајуће коалиције заједно са децом. 

Онда након тога имамо трагикомичну ситуацију – користе исти ти, назовите лидери, самозвани лидери, користе сузе и децу у сврху политичког маркетинга. 

Знате шта, ја када сам улазио у политику нисам питао своју Иву, која данас има 16 година, да ли треба да уђем у политику или не. Они су желели да изазову сажаљење. Нису, наравно, у томе успели, а рећи ћу и зашто. Од политичара се очекују решења, а не сажаљења, а ако су желели било шта да промене онда нису требали да започну ту причу, јер та прича је започета на такав начин како сам рекао и како сам споменуо. Све остало, поверовали би, да су јавно рекли – извините што смо напали председницу Народне скупштине Републике Србије, што смо физички насрнули на председника Административног одбора, што смо физички насрнули на новинара Телевизије „Пинк“, извините што смо упали у Народну скупштину Републике Србије. 

Видите, када дође до упада у Капитал хил ми то осудимо, а када се то деси у Србији онда је то одбрана демократије. Није то одбрана демократије, демократија се остварује на изборима кроз вољу грађана. 

Дакле, да су све то урадили ми би им поверовали, а овако је све ствар политичке магле и политичког маркетинга. Морао сам ово да кажем. 

Морам још  једну ствар да кажем. Потпуно је јасно, дакле медији пишу, ја немам разлога да не верујем, само читам и анализирам, ви сте наравно ту да доносите оно што је веродостојно као закључак и ја верујем Министарству унутрашњих послова и надлежним органима и надлежним институцијама, медији кажу да је то требало да послужи некаквим клановима, али ја морам у име посланичке групе СПС да кажем још једну ствар и о томе смо већ говорили – дефинитивно се плете једна мрежа у Србији и маске полако падају. Нису још до краја пале, али полако падају. Дефинитивно постаје јасно да у Србији могу да сарађују и они за које је било незамисливо у претходном периоду да могу и седети заједно, а камоли сарађивати. Шта је циљ? Циљ је само један – 2022. година и дестабилизација Србије. Циљ је само један – како кроз дестабилизацију Србије доћи без избора на власт у Србији.

Извините што сам скренуо са теме, али просто искористио сам ваше присуство и морао сам ово да вас замолим, пре свега због деце.

Што се тиче другог Споразума иако се на дневном реду налази Споразум који је Влада Србије потписала са Владом Руске Федерације о сарадњи у борби против тероризма, подсетио бих да смо ми са Руском Федерацијом такође потписали Споразум о узајамној заштити тајних података и овај значајан Споразум потписан је 15. октобра 2014. године приликом боравка у Београду председника Руске Федерације, Владимира Путина. Реч је о једном од најважнијих Споразума о размени тајних података за Републику Србију јер је Руска Федерација стална чланица Савета безбедности УН и њена подршка и помоћ као традиционалног и великог пријатеља Србије је од непроцењивог значаја у очувања и  одбрани наших националних и државних интереса. 

Желео бих да нагласим да Република Србија посебан значај, као што сте и ви рекли, придаје односима са Руском Федерацијом, изузетно добри и развијени билатерални односи на свим пољима, односи стратешког партнерства, блиски односи између два народа засновани на традиционалном пријатељству као и културној и историјској блискости. Наши односи су пример истинског и братског пријатељства, али и узајамног поштовања и свестране сарадње. 

Посланичка група СПС посебно је поносна на добру и интензивну сарадњу наших парламената. Желим да вас подсетим да Народна скупштина Републике Србије има потписане споразуме са оба дома Федералне скупштине Руске Федерације, да Народна скупштина Републике Србије има Комисију за сарадњу са Државном думом Федералне скупштине Руске Федерације и да је то највиши облик билатералне сарадње који Народна скупштина Републике Србије има и он је јединствен у односу само према две државе, према Русији и према Кини. 

Период који је иза нас је показао да када је најтеже, мислим на период короне који нажалост још увек није иза нас, али надам се да је крај близу, ви можете да се ослоните само на две ствари, то су сопствени ресурси и традиционално пријатељски орјентисане државе. 

Такође смо веома захвални на једном континуираном ставу Руске Федерације по питању КиМ, поштовању универзалног принципа међународног права, подршка Руске Федерације настојањима Републике Србије да дође до одрживог, компромисног и правичног решења које ће бити прихватљиво за обе стране, подршка Руске Федерације када је реч о покушајима Приштине да буде део неких међународних организација. На овај начин по нашем мишљењу Руска Федерација представља себе као чувара, градитеља једног праведнијег међународног поретка заснованог на поштовању међународног права и поштовању општих принципа и циљева који су садржани у Повељи УН.

Данас је пред нама изузетно важан билатералан Споразум са Русијом, који треба да допринесе ефикаснијем супротстављању највећем планетарном изазову и претњи по светски мир, а то је тероризам. 

Споразум између Владе Републике Србије и Руске Федерације о сарадњи у области борбе против тероризма, који Народна скупштина треба да ратификује на овој седници, потписан је 18. јуна 2020. године у Београду, и овај споразум је израз обостране воље наших држава да интензивирају билатералну сарадњу у сектору борбе против тероризма кроз размену оперативних података, добре праксе, искуства и стручњака. И Србија и Русија као чланице УН желе да јачањем билатералне сарадње у борби против међународног тероризма као растућој глобалној претњи својим активним учешћем, расположивим средствима допринесу укупном светском миру и још већем глобалном повезивању у борби против овог зла. 

Данашњи безбедносни изазови постали су транснационални, постали су глобални, односно погађају истовремено више земаља и региона и превазилазе оквире држава, региона, континената. Борба против тероризма у Републици Србији регулисана је Кривичним закоником и Закоником о кривичном поступку. 

Влада Републике Србије, подсетићу, усвојила је Националну стратегију за превенцију у борби против тероризма за период од 2017. до 2021. године са Акционим планом за њено спровођење. Истичемо да је Србија отворена за сарадњу у оквиру својих могућности у глобалној борби против тероризма у којој нема места за компромисе. Оштро осуђујемо све видове и манифестације тероризма. 

На међународном плану Република Србија је потписница бројних конвенција којима се регулишу сузбијање и борба против тероризма. Препознајући универзални карактер феномена тероризма и екстремизма и неопходност континуиране и широке сарадње државе ради успостављања заједничког приступа Република Србија препознаје УН као кључни форум за активан ангажман на овом плану. Подржава све усвојене резолуције Генералне скупштине УН о мерама за превенцију међународног тероризма, као и све међународне заједнице у циљу ефикасне борбе против овог глобалног проблема. Потписница је 14 од 18 антитерористичких универзалних инструмената и улаже максималне напоре у циљу пуне имплементације свих релевантних резолуција УН. 

Такође, подржавамо принципе глобалне стратегије УН за борбу против тероризма, посебно сегмент који се односи на мере за јачање међународне сарадње, односно удруживање националних, регионалних и међународних напора Србије. Такође, подржавамо преговоре о свеобухватној Конвенцији о међународном тероризму, јер сматрамо да је борба против тероризма и насилног екстремизма немогућа без међународне сарадње, која подразумева и ефикасну размену основних података. 

Могао бих наравно доста да говорим о овом Споразуму, али немам довољно времена. Још неколико реченица о Споразуму који сматрам да је такође важан, а тиче се трилатералног споразум који су потписале Владе Републике Србије, Црне Горе и БиХ, односи се на пренос надлежности за пружање услуга у ваздушном саобраћају. У питању је споразум између три суседне државе, којим се замењује стари споразум који је потписан још 2000. године, којим је било уређено питање пружања услуга у ваздушној пловидби. Протоком времена било је нужно да се иновира споразум и прилагоди новим потребама и обављања ваздушног саобраћаја у ваздушном простору између Црне Горе и БиХ. 

Желим да искористим прилику да укажем на значај регионалног повезивања у свим другим областима, да подсетим на тзв. Мини шенген, регионални споразум потписан између Републике Србије, Северне Македоније и Албаније, чије ће бенефите осетити грађани ових држава, што је најважније. 

У савременом свету када су границе кретања, услуга, роба и људи слободне, онда је то свакако нешто што је интерес грађана и треба јачати све облике регионалне сарадње. Треба приближавати људе, јачати привредну сарадњу, где год је то могуће. Коришћење компаративних предности сваке од наших земаља јача привредни потенцијал, доприноси изградњи јединственог тржишта региона, а тиме јача и конкурентност региона према другим тржиштима и омогућава заједничке наступе на трећим тржиштима. 

У том смислу тзв. Мини шенген представља први значајан корак. Ово је свакако, визионарски потез и он представља први корак у регионалној сарадњи балканских земаља који се сада све чешће назива западним Балканом. Зашто говорим о Мини шенгену? Јер сматрам да ће у једном тренутку и БиХ и Црна Гора постати део Мини шенгена. Обзиром да је време на истеку, на самом крају још једном ћу поновити, посланичка група СПС у дану за гласање ће подржати предложене споразуме. Захваљујем

Категорије: Посланичка група