Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу одлуке о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију, који је поднео Високи савет судства

Поштовани представниче Високог савета судства, даме и господо народни посланици, желим на самом крају само неколико реченица, с обзиром да овлашћени представник из оправданих разлога није на самом завршетку седнице. Не бих желео да се враћамо у прошлост, али подстакнут нечим што је током малопређашњег излагања рекао колега, а тиче се управо правосуђа и тиче се онога што се дешавало у Србији, кажем, не желим да се враћам у прошлост и СПС ретко говори о прошлости, а сматрамо да из прошлости и о прошлости се извлаче поуке и афирмише се оно што је добро и да треба гледати садашњост и градити темеље будућности.

Али када говоримо о правосуђу, колега који је малочас говорио је у потпуности у праву. Суноврат српског правосуђа, иако нисам правник, креће од 5. октобра 2000. године. Јер када говоримо о 5. октобру 2000. године, поставља се једно суштинско питање – да ли је неко одговарао за паљење и упад у Народну Скупштину Републике Србије и за то што је у Народној Скупштини нестало 156 дела и 60 слика? Постоје доказни материјали и данас. Јуче смо говорили о заштити података, одете на Јутјуб, погледате, толико има снимака, они су се хвалили упадом у Скупштину. 

Да ли је на легалан и легитиман начин ухапшен и Хашком трибуналу испоручен председник тада Савезне Републике Југославије Слободан Милошевић? Касније је настављен суноврат српског правосуђа кроз реформу правосуђа, где је од 3.000 судија, исправите ме ако грешим, 800 остало без посла. Малочас сам говорио о 2000. години. Још један упад ћу поменути, у Народну банку Републике Србије. На који начин се упало у Народну банку Републике Србије? Колико је уметничких дела и чега све нестало из Народне банке Републике Србије? Па да ли је неко одговарао за то у периоду од 2000. године до данас? Према нашим информацијама, према информацијама посланичке групе СПС, нажалост, није. 

Знате, када дође до упада у Капитол хил, ми то осудимо као држава и то је одговоран и озбиљан однос државе Србије. Џо Бајден каже: „Није то било неслагање, то је био неред, то није протест, била је то разуздана руља, домаћи терористи“. Када некадашњи посланик Обрадовић са српском заставом покуша да упадне, провали, упадне, иако није имамо разлога за то јер је народни посланик, са неколицином људи покуша да упадне у Народну скупштину Републике Србије, онда се каже да је то одбрана демократије у Србији. Је ли неко за то одговарао? 

Не критикујемо ми апсолутно никога, не критикујемо ми правосуђе, размењујемо мишљење, говоримо о томе, не осуђујемо никога, али неко је малочас рекао: „То не могу да чине грађани“, а ми смо парламент, ми смо глас народа, ми имамо ту обавезу и одговорност да управо кроз овакве дискусије о томе разговарамо са вама и да упућујемо одређене сугестије и одређене предлоге.

Колега Маринковић је рекао: „резултати“, и са тиме се у потпуности слажем, они су најважнији, без обзира на самосталност, али одговорност и обавеза која је преузета мери се само кроз резултате и не маркетинг. Јер када нападну Борка Стефановића, онда је то државни удар, иако истражни органи одраде благовремено свој посао, али онда је то државни удар и разлог за масовне наводне протесте на улицама Србије. Када нападну Маријана Ристичевића, онда је то буквално политички маркетинг и испадне да је човек напао сам себе, иако за то постоје ваљани снимци, и ми очекујемо и ту резултате и надлежних органа и надлежних институција.

Вратићу се веома кратко на тему, само неколико реченица.

Дакле, наш овлашћени представник уважени адвокат Тома Фила је на почетку данашње расправе говорио о предлозима одлука за први избор судија у неколико судова. Бирајући судије на прву судијску функцију Народна скупштина остварује своју изборну функцију, уз подршку овим предлозима које је као независан орган Народној скупштини предложио Високи савет судства. 

Осврнуо бих се на још неколико ствари. Наиме, Народна скупштина Републике Србије, вршећи први избор на судијску функцију, остварује своју изборну функцију и мада није директан предлагач кандидата има право и обавезу да каже своје мишљење. Ми сматрамо, сагледавајући биографије кандидата, да је добро да дајемо шансу младим судијским помоћницима и сарадницима да постану судије, како би се попунили и ојачали капацитети правосудног система који јесте оптерећен великим бројем судских предмета, о чему је већ и било речи.  

Да поменем само колико су оптерећена парнична одељења основних судова и колико дуго само трају парнице. Србија, дакле, настоји да у свим сегментима друштава постигне добре резултате, да постигне високе стандарде, имплементира високе стандарде тако наравно и у области правосуђа. 

Да подсетим да је у извештају Европске комисије који је Народна скупштина разматрала децембра месеца 2020. године управо констатовано да сектор владавине права, а тиме и правосуђе треба и даље ојачавати у правцу имплементације правних тековина ЕУ. То управо и чини ова Народна скупштина Републике Србије заједно са Владом Републике Србије и председником Србије. 

Када су носиоци судијске функције у питању, треба истаћи њихову значајну улогу и велику одговорност која проистиче управо из независности у обављању судијске функције и зато је важна стручност, достојност, искуство, али важна је и храброст за доношење тешких судских одлука, односно пресуда. Бирајући ове судије, као што сам рекао, дакле, на прву судијску функцију Народна скупштина остварује своју изборну функцију. Посланичка група СПС наравно подржаће у дану за гласање ове предлоге. 

На самом крају желим још једном у име посланичке групе СПС свим грађанима Србије, свим просветним радницима, свим ученицима да честитам Савиндан. Захваљујем.