Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу одлуке о давању сагласности на финансијски план Комисије за хартије од вредности за 2021. годину и извештају о раду Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге за 2019.

Поштовани представници РАТЕЛ-а, поштовани представници Комисије за хартије од вредности, наравно да ће Посланичка група СПС у дану за гласање подржати оба предлога. Опростите, поштовани представници Одбора, обзиром да је Одбор предлагач, уважена колегинице Томић, наравно да ће Посланичка група СПС у дану за гласање подржати оба предлога.

Просто сматрамо да Народна скупштина наставља са нечим што је добра пракса, а то је да у пленуму расправља о раду регулаторних тела, о раду независних директних органа и мислимо да је овај и овакав приступ рада парламента вишеструко важан. Пре свега, са једне стране, он доприноси транспарентности рада ових органа пред грађанима и ближе се грађани могу упознати са надлежностима свих регулатора, а са друге стране Народна скупштина Републике Србије разматрајући на овакав начин извештаје о раду, финансијске извештаје обавља непосредно и остварује непосредно своју контролну функцију.

Крајем 2020. године ми смо у пленуму такође расправљали о извештајима већине регулаторних тела и независних органа када је представницима ових органа омогућено да се обрате народним посланицима, обраћајући се народним посланицима заправо се обраћају и грађанима Србије јер парламент је глас народа.

Говорили смо о раду, говорили смо о резултатима који се постижу и чини ми се да је у јавности, у једном делу јавности постојала једна погрешна перцепција како ми као посланици желимо да утичемо и вршимо притисак на рад независних тела и регулаторних тела. Не, ми само водимо један отворен дијалог, отворену дебату о темама које су важне. Није немогуће да независна регулаторна тела некада имају и другачији став од става владајуће коалиције, од става странака које чине владајући коалицију, али ја у томе не видим апсолутно ништа спорно. Зато смо ту да управо у пленуму о томе разговарамо и дебатујемо, али никако да ми вршимо, није наш циљ да вршимо притисак на рад независних органа и регулаторних тела. Напротив, наш циљ је да ојачамо и оснажимо рад независних органа и регулаторних тела, јер то је наша обавеза као народних посланика и да заједно са свима вама сагледамо поштовање одређених законских процедура.

То што некада постоје различита мишљења и различити ставови, па знате шта, са друге стране се може поставити питање – ако би увек сви мислили исто, не би мислили довољно, а чему онда и постојање независних и регулаторних тела.?

Мислим да оваква врста расправе у пленуму, не само на седницама одбора је вишеструко корисна и за грађане и за вас, али и за нас као народне посланике јер и ви и ми имамо различити ниво, али опет одређени ниво одговорности и обавеза према грађанима Србије.

Када је у питању Предлог финансијског плана Комисије за хартије од вредности за 2021. годину на који Народна скупштина даје сагласност, кратко ћу се осврнути, односно подржаћу предлог надлежног Одбора. Иначе, о раду овог независног органа говорили смо исцрпно на једној од претходних седница Народне скупштине Републике Србије, разматрајући Извештај за 2019. годину.

Посланичка група СПС, као што сам рекао, подржаће предлог овог финансијског плана, али данас је на дневном реду парламента још један извештај. У питању је извештај Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге, скраћено РАТЕЛ за 2019. годину са Предлогом закључка Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације који је као надлежан Одбор унутар Народне скупштине Републике Србије разматрао овај извештај.

Имали смо извештај РЕМ-а као регулатора у сегментима електронских медија. РАТЕЛ има нешто шири спектар јавних овлашћења јер покрива читаво подручје електронских комуникација. РАТЕЛ је као национални регулатор први пут основан 2003. године Законом о телекомуникацијама, али је током времена било више измена којима је проширена или прецизирана, како бих рекао, надлежност РАТЕЛ-а. Тако је од 2014. године РАТЕЛ као регулатор добио и регулацију поштанских услуга, а од 2016. године обављао послове Националног центра за превенцију безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима у складу са Законом о информационој безбедности, односно да координира пре свега превенцију и заштиту од безбедносних ризика ових система у Републици Србији на националном нивоу, што је од велике важности, јер нове комуникационе технологије захтевају управо оно о чему је колега малочас говорио, захтевају висок ниво заштите од неовлашћеног коришћења и од евентуалних злоупотреба.

Тако да РАТЕЛ сада обухвата три сегмента регулаторног рада, електронске комуникације, област поштанских услуга и као трећу област – информациону безбедност. Један од најважнијих задатака РАТЕЛ-а свакако јесте управљање радиофреквенцијским спектром, а у том контексту и расподелом радиофреквенција. У том смислу РАТЕЛ је одговоран за управљање и контролу спектра, издавања дозвола за коришћење фреквенција водећи рачуна пре свега како је то јасно прецизирано, о рационалности, евиденцију корисника радиофреквенција, радиодифузију, радиокомуникације, технички преглед радио станица итд, све оно што је дефинисано законом.

Дакле, у питању је управљање веома значајним, рекао бих националним ресурсима. Да подсетимо, да политику у области електронских комуникација утврђује Влада, а та политика је управо дефинисана Стратегијом развоја електронских комуникација. Тренутно је у примени стратегија за период од 2010. до 2020. године, па претпостављам да ће уследити нови стратешки документ за наредни временски период. 

Иначе, можемо рећи да је важећа стратегија оперативно преточена у дигиталну агенду, како називамо стратешке правце развоја електронских комуникација и информатичког друштва. Сада на крају периода примене ове стратегије можемо рећи да је Србија закорачила у свет прогресивнијих дигиталних друштава, са сигурношћу можемо изнети овакву констатацију. 

Када анализирамо резултате имплементације стратегија, а верујем да ће исходе претходног десетогодишњег периода анализирати и остали надлежни органи, мислим да можемо бити задовољни. Један од резултата је процес дигитализације, пре свега прелазак са аналогног на дигитално емитовање ТВ програма, затим постигнут је завидни ниво доступности и покривености територије Србије са интернетом и мобилном телефонијом, порастао број кабловских оператера и услуга које они пружају, достигнут је солидан ниво имплементација електронских комуникација и услуга јавног сектора е-управа, али и у домаћу индустрију. 

Развој електронских комуникација као стратешки циљ подразумева и увођење нових мултимедијалних услуга, изградњу телекомуникационе инфраструктуре и постизање веће конкурентности Србије у сектору електронских комуникација, укључујући и домаћу производњу телекомуникационе опреме, али кровни циљ је пре свега формирање националне мреже електронских комуникација. 

Овај сектор функционише у веома сложеном правном простору, јер је у питању мултидисциплинарна област, тако да се осим кровног Закона радио дифузији и Закона о поштанским услугама, на област електронске комуникације примењују и многи други прописи који су у претходном периоду усклађивани, хармонизовани са европским законодавством. 

Полазећи од стратешких опредељења, РАТЕЛ као регулаторно тело, има јавна овлашћења која управо треба да допринесу и подстицању конкуренције електронских комуникационих мрежа, унапређењу њиховог капацитета и квалитета, развоја тржишта електронских комуникација као и заштита интереса корисника. 

Када анализирамо извештај РАТЕЛ-а за 2019. годину, видимо да је велики део активности у оквиру обављања регулаторних активности био посвећен управо практичној реализацији циљева и спровођењу законских овлашћења као националног регулатора.

У извештају се наводи да је у 2019. години започела фаза тестирања, увођења 5Г мреже, дакле, пета генерација мреже, да је издата и привремена дозвола за тестирање 5Г мреже оператору „Теленору“ и „Телекому Србије“. Према информацијама у јуну 2019. године, у научно истраживачком парку на Звездари чини ми се, пуштена је у рад прва 5Г базна станица у Србији која је била намењена и домаћим и страним компанијама. Тада је речено да ће Србија бити један од лидера у региону на пољу развоја дигиталне комуникације, јер 5Г мрежа представља предуслов за четврту индустријску револуцију која подразумева глобално повезивање света електронским комуникацијама, мобилном телефонијом пре свега. 

О добрим или лошим странама глобалне телекомуникационе повезаности сада не бих говорио, али сам желео да искористим присуство пре свега представника РАТЕЛ-а овде у Народној скупштини и да замолим да нам разјасни дилему у вези са 5Г 

мрежом која је привукла велику пажњу јавности ради наших пре свега грађана чији смо ми представници, о чему сам већ и говорио.

Молио бих вас да се стручно разјасни да ли је и колико је по здравље нашег становништва и уопште живог света, јер је постојала таква дилема, опасна 5Г мрежа и о којим евентуалним негативним последицама може бити речи уколико уопште има негативних последица?

Још неколико детаља из извештаја РАТЕЛ-а за 2019. годину. Дакле, РАТЕЛ је између осталог одговарао и решавао по приговорима потрошача, а била је види се и интензивна координација са администрацијама других земаља у вези са коришћењем радиофреквенцијских простора, РАТЕЛ је издао близу 12.500 појединачних дозвола за коришћење радио фреквенција, што говори о великој искоришћености радиодифузног простора. У току 2019. године је потписан и Споразум о снижавању цена услуга роминга у јавним, мобилним комуникационим мрежама у региону западног Балкана, са циљем постизања високог нивоа заштите потрошача, конкуренције и транспарентности на тржишту електронске комуникације, што је такође позитивно и добро. 

Такође у току 2019. године обављено је по мом мишљењу веома важно упоредно мерење и анализа параметара квалитета услуга које мобилни оператери у Републици Србији пружају крајњим корисницима. Извештај је исцрпан, не бих се задржавао на одређеним детаљима.

Оно што бих на крају желео да подвучем, да РАТЕЛ има велика овлашћења, а тиме и велику одговорност као регулаторно тело за укупно стање у области електронских комуникација и наравно да треба дати подршку РАТЕЛ-у да још одговорније, стручније, посвећеније обавља послове које му је држава поверила.

Још једном понављам на самом крају, имате подршку посланичке групе СПС за предлоге о којима данас разговарамо. Хвала.