Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о о Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Краљевине Лесото у области одбране, као и о Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Северне Македоније о сарадњу у области против кријумчарења миграната

Поштовано председништво, поштовани министре, поштовани представници министарства, даме и господо народни посланици, пре него започнем причу о споразумима који су данас тема данашњег заседања, споразуми који имају, како сте рекли у уводном излагању и ту се у потпуности слажем и практични и политички значај, дозволите ми да искористим ваше присуство данашњем заседању и да испред посланичке групе СПС још једном искажемо пуну подршку вама, Влади Републике Србије, председнику Републике на једној одлучној, не селективној и континуираној борби против криминала и корупције.

Посланичка група СПС, а ми смо о томе већ говорили сматра да су наше безбедносне структуре и МУП и БИА и Тужилаштво за организовани криминал одрадили одличан посао и верујемо када кажете да ће та борба бити настављена. У томе свакако имате подршку посланичке групе СПС. 

Ово јесте озбиљан ударац организованом криминалу у Србији. Знате, у тренутку непосредно пред конституисање Народне скупштине Републике Србије и формирања Владе Републике Србије, председник Републике је говорио о шест кључних тачака које ће бити садржане у експозеу, заправо који ће бити стубови експозеа премијерке Владе Републике Србије и тада је рекао да је један од тих шест кључних тачака управо борба против криминала и корупције. Тада се чуло од једног дела опозиције да је то сезонска представа председника Републике. 

На овај начин Влада Републике Србије показује делима а не речима да ово није сезонска представа и да заправо један од шест кључних принципа и начела на бази којих је формирана Влада Републике Србије управо јесте организована борба против криминала и корупције. 

Ово свакако јесте и потврда способности и спремности државе да код грађана Србије улију један осећај самопоуздања да су грађани безбедни, да су грађани сигурни и да, као што је колегиница која је председница Одбора за уставна питања рекла, нико у Србији није изнад закона и нико не може бити јачи од државе. У свему томе, понављам још једном, уважени министре, имате пуну подршку посланичке групе СПС.

Дакле, као што сам рекао, данас су два споразума, споразуми који говоре о веома важним областима у успостављању сарадње са Краљевином Лесото и Републиком Северном Македонијом, споразуми који имају и практични и политички значај. Кључна реч за оба споразума управо јесте сарадња, управо јесте изградња бољих билатералних односа, добрих односа са државама, без обзира на њихову удаљеност и без обзира на њихову величину. Није битно да ли је Лесото велика или мала држава, она је међународно призната држава и држава која је имала храброст када је мало ко имао храброст да врло јасно и принципијелно изађе са ставом, односно да промени свој став по питању једнострано проглашене независности КиМ и наравно да у знак те захвалности ми пружамо пуну подршку оваквом споразуму. 

Наиме, Споразум између Републике Србије и Краљевине Лесото у области одбране закључен је и потписан у Београду, у октобру 2019. године и он отвара пут за даљу сарадњу у безбедносној политици, војној, економској сарадњи, као и у војном образовању. 

Иако ове две земље одликује блиско пријатељство, о томе је већ било речи, још из времена Јосипа Броза Тита и Покрета несврстаних, односи између Србије и Лесота започети су пре стицања независности Лесота које се десило 1966. године. Дакле, званични дипломатски односи успостављени су 1972. године и у овом периоду закључено је само пар споразума у области научне, техничке сарадње, спољних послова, пољопривреде и шумарства. 

Као што сам рекао, Краљевина Лесото је једна од 18 држава које су повукле признање независности Косова и веома смо захвални на безусловној подршци и очувању нашег територијалног интегритета и суверенитета. 

Али, обзиром да је дошло до промене власти у Краљевини Лесото, управо треба наставити са продубљивањем сарадње и изградње нових односа у новим областима и пратити, наравно, актуелна политичка дешавања у овој држави.

Велику захвалност изражавамо и поводом тога што је Лесото на Генералној скупштини Интерпола гласао против покушаја приштинских власти да се тзв. Косово учлани у ту међународну организацију. 

Поред наведених споразума, наравно, заинтересовани смо и за унапређење сарадње у бројним другим областима, као што су образовање и култура. Страни студенти, о томе је говорио и колега Зукорлић, су већ десетинама годинама присутни на универзитетима у Србији, на којима стичу дипломе и искуство, са којима се враћају у своје земље, као најбољи промотери нашег друштва, али и културе, културног наслеђа и традиције.

Годинама уназад, дакле, спроводи се пројекат „Свет у Србији“, који пружа студентима из свих делова света да упознају нашу земљу, науче наш језик, стичу знање на управо нашим високообразовним институцијама, односно факултетима. Реализација овог програма којим би се обезбедиле стипендије за студенте из Лесота који би студирали у Србији био би, по нашем мишљењу, један добар подстицај за даљи развој сарадње.

Други споразум који је данас на дневном реду јесте Споразум са Северном Македонијом. И ту се у потпуности слажем са вашом констатацијом када кажете да мигрантска криза која је започела 2011. године, чији је врхунац био 2015. године, њен крај се нажалост још увек не назире. Велике силе и ЕУ немају одговор на мигрантску кризу и зато је у овој области важна сарадња Србије, посебно са државама у региону.

Што се тиче Северне Македоније, од времена распада СФРЈ па до данас република Северна Македонија је једина држава од свих наших бивших република са којом Србија има добре односе, који нису оптерећени неким ратним наслеђем. 

Такође, да подсетимо и на чињеницу да Северна Македонија за време напада НАТО снага на Савезну Републику Југославију није допустила да се њена територија користи за војне акције усмерене ка нашој територији, што је плод наших добрих односа које данас унапређујемо.

Након распада Југославије, када су све бивше републике формирале своје државе, билатерални дипломатски односи између наше две земље успостављени су 1996. године и оцењени су као пријатељски и срдачни. Имамо добре политичке, безбедносне, економске односе, а народи две земље себе доживљавају као добре пријатеље, захваљујући пре свега дугогодишњој традицији заједничког живота.

Северна Македонија је значајан трговински партнер наше земље. 

Имамо отворених и спорних питања када су у питању односи наше две земље, али ми смо увек били за то да их решавамо кроз дијалог и кроз сарадњу.

Резултат добрих односа су и бројне билатералне и регионалне иницијативе о споразумима о сарадњи у различитим областима. Током 2019. године, рецимо, ратификован је Споразум између Србије и Северне Македоније којим се успоставља интегрисани гранични прелаз Прешево-Табановце, чиме је контрола на овом граничном прелазу обједињена, што омогућава бржи прелазак границе теретним возилом и то је још један сигнал за охрабрење регионалне сарадње и робне размене и бољу контролу.

Такође, резултат регионалне сарадње је и мини Шенген. То је свакако визионарски пројекат, визионарски потез, којим је договорено да се омогући путовање само са личном картом између Србије, Северне Македоније и Албаније. Такође, постигнут је и договор око јединствених радних дозвола, међусобне помоћи као што су елементарне непогоде и бржег царинског рада.

У последњих пар година цела Европа се суочила са јако важним међународним питањима, а то је питање миграционе кризе. О подацима када је реч о миграционој кризи говорио је малочас колега из Јединствене Србије. Споразум са Републиком Северном Македонијом о спречавању кријумчарења миграната, о коме данас говоримо, има посебан значај, рекао бих и тежину, јер се и Србија и Северна Македонија налазе на главној мигрантској рути. 

Овај простор је за мигранте често транзитни ка земљама ЕУ. Мигранти, нажалост, не желе увек да буду идентификовани и регистровани и прибегавају илегалним преласцима са једне у другу земље. Те илегалне транспорте миграната организују неки појединци, а све чешће су у питању и организоване криминалне групе које користе илегалне прелазе између Србије и Северне Македоније. На тај начин зарађују новац од миграната и не водећи рачуна о томе да се ради о кривичном делу. 

Нажалост, мигранти који се на илегалан начин пребацују из Северне Македоније из других околних држава у Србију, нису регистровани, нису у могућности да користе своја мигрантска права.

Наша држава је као чланица УН потписала Конвенцију УН које се односе на азиланте и мигранте, што је унето и у наше национално законодавство, што управо омогућава различите видове социјалне подршке мигрантима који регуларним путем улазе у нашу државу.

Међутим, кријумчарени мигранти са илегалним путевима крећу кроз нашу државу, а било је и више ексцеса и проблема које је наше домаће становиште имало управо са том групом миграната. 

Србија је земља која разуме проблеме и мотиве миграната, али исто тако има обавезу да од евентуалних ексцеса заштити своје грађане и Србија то успешно чини. Познато нам је из медија више различитих проблема који су мигранти изазвали. 

С друге стране, већина миграната за које је Србија изградила и опремила мигрантске центре и омогућила интеграцију сигурно поштују однос наше државе према њима. 

Хтео бих да напоменем и то да је 2020. година била година великих изазова због пандемије, пре свега, корона вируса и да је наш систем успео, није изоставио мигранте у смислу заштите, већ је поступио веома одговорно и веома озбиљно.

На крају желим да истакнем да је наш азилни систем један од најорганизованијих и један од најхуманијих у Европи. Србија је показала да је сигурнија од многих земаља Европске уније када је у питању мигрантска криза. Зато је сарадња надлежних органа Србије и Северне Македоније још један драгоцен простор за решавање питања кријумчарења миграната, а по свему судећи овај проблем није једноставан, нити ће бити кратког рока, као што сте и рекли, за његово решавање. Зато је свака активност на праћењу и сузбијању илегалних мигрантских рута од великог хуманог, али и безбедносног значаја за обе земље. 

Наравно да ће посланичка група Социјалистичке партије Србије у дану за гласање подржати оба споразума. Захваљујем.