“Ђорђе Балашевић био је уметник који је умео да ослушне све нас, а ми смо га пратили, певајући његове песме које су остале одане трагању за могућностима да наш језик проговори на нов, суптилнији и изразитији начин.
Остаће упамћен и као изврстан и провокативан песник, икона града Новог Сада и љубав Београда. Извођач, песник и мудри мислилац чије смо песме певали пратећи га душом и срцем.
Српска културна сцена је изгубила још једну мудру и самосвесну главу из генерације педесетих и шездесетих, који су је одржавали на европском и светском нивоу, истовремено свесних на којем језику певају и којем језику служе“.

Извор: Парламент