Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о изменама и допунама Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу

Поштовано председништво, поштовани министри, госпођо Поповић, господине Мали и поштовани представници министарства, даме и господо народни посланици, госпођо Поповић надам се да нећете замерити, али пре него што пређем на оно што јесте тема данашњег скупштинског заседања и важан законски предлог, дозволићете ми да искористим присуство министра финансија, јер потпуно је логично, овај закон јесте везан за Министарство правде, јер по први пут утврђујемо институт и установљавамо институт порекла имовине у правни систем Србије. Исто тако је важан и за порески поступак и било је логично да министар финансија буде присутан.

            Надам се да ми ни колеге, а ни ви, а ни председавајући неће изрећи опомену и неће замерити, ако у овом уводном излагању најпре честитам министру финансија и Влади Републике Србије на једном континуираном одговорном и озбиљном односу према грађанима Србије, према привреди у периоду пандемије која је изазвана Ковидом – 19. Мислим на трећи пакет мера који је најављен и који је усмерен ка грађанима, који је усмерен ка привреди, који је усмерен ка микро, малим и средњим предузећима, али овога пута и великим предузећима.

            До сада, подсетићу, Србија је издвојила 700 милијарди динара, што је шест милијарди евра или 12,7% БДП-а. Не знам да ли постоји држава у свету која је прихватила већи терет кризе на себе. Успели смо да избегнемо онај најцрњи сценарио, имамо највећу стопу привредног раста, односно стопу пада и мислим да су мере усмерене у најбољем могућем правцу, а то је да се сачува ниво запослености у Србији, животни стандард грађана, егзистенција грађана, али и да се помогне привреда, приватни сектор, као што сам рекао, микро, мала, средња предузећа овим трећим пакетом и велика предузећа.

            Влада Републике Србије наставља да води једну економско социјално одговорну политику у чијем средишту пре свега јесте човек, али у чијем средишту јесте и привреда, јер и држава живи од привреде и држава живи од пореза и дажбина које убира управо од приватног сектора.

            Желео сам да искористим, министре, ваше присуство и да кажем да је Србија у 2021. години ушла јака и економски стабилна и са потпуним уверењем да ће реализовати оно како су неки дефинисали, нереалну и високу стопу раста БДП-а од 6%. И, ма шта говорили критичари, али Србија је једина држава која је у протеклом временском периоду од тренутка пандемије до данас успела да подигне плате и пензије, плате у јавном сектору, успела да издвоји 100 евра за сваког пунолетног грађанина.

            Иако смо критиковани од оних, како да кажемо, стручних кругова, независних регулаторних тела који су навикли да седе у удобним фотељама и да се баве анализама, држава је успела да издвоји, најпре четири хиљаде, па пет хиљада динара за пензионере, 10 хиљада за здравствене раднике, а овај нови пакет мера, трећи пакет мера који похваљујем и сматрам одговорним односом, управо се односи на милион и по предузетника, односи се на новчану помоћ од 250 милијарди динара за грађане, односи се на пензионере, уз тих 60 још додатних 50 евра, односи се на градске хотеле, односи се на сектор превозника путника, друмског саобраћаја, аутобуских станица, што сматрамо да је од велике важности и значаја.

            Све ово, министре исправите ме ако грешим, добило је похвалу ММФ-а, добило је похвалу и Светске банке. Просто ово наглашавам да не будем, када смо говорили од оних, ако се сећате 100 евра пунолетним грађанима, па када смо разговарали са господином Петровићем који је упорно тврдио да Европска банка, Инвестициона банка и Међународна организација рада нису похвалиле ту меру и нису указале да та мера води ка сиромаштву.

            Ми смо му јасно рекли – па дефинитивно, сходно вашој констатацији, ви сте против сиромаштва. Да резимирам, та уско стручна политика није чаробни штапић и они не разумеју оно што јесте жива политика. Ја сам им поставио само једно конкретно питање и са тиме завршавам овим уводним делом – господине Петровићу, како су се осећали ваши запослени који су сачинили овај извештај о којем смо ми причали, када су узели тих сто евра као пунолетни грађани? Дакле, нисте успели да убедите ваше запослене да то није добра мере, а желите да убедите грађане Србије.

            Постоји и онај део критичара, сада се враћам на законски предлог, опростите што сам на кратко само направио осврт. Постоје они критичари који представљају тај део елитне опозиције за које је мало и 60, и 50, и 100 евра. Они су вероватно навикли на знатно веће цифре.

            Закон о којем данас говоримо је потпуно јасан. Порекло имовине не можете да докажете, морате кривично да одговарате, али постоје и они који порекло имовине нису стекли на нелегалан и нелегитиман начин, а не могу да докажу његово порекло. Морате да платите порез, посебан облик пореза. Добро је да је то висока стопа пореза, јер она ће да мотивише оне који су то учинили да прибаве оно што је неопходно како би доказали порекло имовине.

            Мислим да законски предлог о којем данас говоримо је заправо још једна потврда политичке воље, посебно наглашавам политичке воље, јер у извештају Европске комисије, врло често слушамо како нема политичке воље Владе Републике Србије. Ја поново наглашавам, јасна потврда политичке воље Владе Републике Србије да настави једну ефикасну, одлучну, континуирану и неселективну борбу против корупције.

            Веома је важно за Србију, веома је важно за грађане Србије оно што Влада ради, а то је први циљ нулти степен толеранције када говоримо о корупцији са једне стране, а са друге стране једном, рекао бих, синергијом практично и нормативно се наставља борба против корупције.

            Овај законски предлог, као што је речено у уводном излагању, је усвојен крајем фебруара прошле године и остављено је отприлике годину дана. Његова примена почиње 12. марта, али је остављено годину дана да се прилагоде институције, да се изврше оне неопходне обуке, да се ураде одређени подзаконски акти, јер ми овде говоримо о једном новом пореском моделу, једној новој категорији пореских обвезника и то је било потпуно логично.

            Са друге стране, знате, када слушамо ове критичаре који кажу да овај закон представља простор да се гоне политички неистомишљеници. То је политички популизам који треба да доведе до јефтиних политичких поена и то је политички маркетинг. То је у неку руку и разумљиво, али није овде реч о селективним метама. Нема овде селективних мета ако председник Републике каже да жели да буде први предмет провере, господин Марковић је малочас говорио, свако од нас каже да жели да буде предмет провере, па чему онда страх од ових који критикују овакав законски предлог осим уколико постоји нешто што ми не знамо, нешто што је скривено.

            Шта је то што им смета? Смета им уређена и правна држава у којој ће функционисати институције система?

            Шта је то што им смета? Што нико није изнад закона и нико, али апсолутно нико није јачи од државе и што ће коначно бити демистификована и огољена она политика мржње која је све време покушала да фабрикује наводне афере како би дошли до политичких поена. Е, на све то ћемо коначно институционално кроз овај законски предлог, надам се, ставити тачку.

            Иначе, измене и допуне закона о којима данас говоримо ми, пре свега, схватамо као јасније дефинисање одређених одредаба услед недостатака који су уочени током израде подзаконских аката, како би овај закон био примењив од 12. марта и зарад поштовања правне сигурности грађана и једнакости свих пред законом.

            Суштина измене која се предлаже јесте, рецимо, замена појма: „незаконито стечена имовина“ појмом: „имовина на коју се утврђује посебан порез“. Посланичка група Социјалистичке партије Србије на овај начин сматра да се елиминише погрешно тумачење и прецизира квалификација имовине физичког лица која не треба априори да буде прихваћена као имовина стечена незаконито, нити из неког кривичног дела, али свакако да порекло ове имовине мора и треба да буде утврђено. Дакле, овај закон је управо утврдио ефикасније механизме за утврђивање порекла имовине, а тиме и за наплату посебног пореза на ту имовину.

            Осврнуо бих се на значај овог законског предлога јер, као што сам рекао о уводном излагању, овде имамо утврђивање и установљен је по први пут у правном систему Републике Србије институт утврђивања порекла имовине и обавезе плаћања посебног пореза. Као посланички клуб који се залаже, пре свега, идеолошки за социјалну правду, за социјално праведно друштво, за живот од свога рада, нарочито сматрамо да је важно да се утврди порекло имовине свакога и немамо апсолутно никакав проблем, нека се крене од политичара. Критичари су говорили – па, зашто нема деведесетих? Не плашимо се ми ни деведесетих ако је то могуће. Нека се испита порекло имовине и деведесетих, апсолутно немамо ништа против.

            Наравно, ово питање је много пута постављено у Србији, а посебно је постављено у периоду после 2000. године, у периоду транзиције, када смо имали много мало богатих, а много сиромашних и када смо имали људе који су имали несразмерну имовину њиховом економском и социјалном статусу. Наравно да су грађани са пуним правом постављали питање одакле, како, на који начин. Не желимо ми никога унапред да осудимо, не желимо ми никога унапред да оптужујемо, али за сваку уређену и правну демократску државу веома је важно да се зна порекло било чије и сваке имовине и да се на ту имовину плати порез. Тиме се постиже једнакост свих пред законом.

            С друге стране, ми верујемо да ће посебне јединице у пореској управи, које су имале годину дана да се оспособе, показати спремност и способност за примену овог закона. Постављало се питање од одређеног броја критичара да ли је то довољан број? Па, мислим да је тај број дефинисан сходно европским моделима. Али, уколико није довољан, увек постоји могућност да се тај број људи који ће радити на том послу повећа.

            И на службенике се односи једна од измена закона којом се утврђује законска обавеза да се подаци до којих се дође чувају као тајни подаци. Сматрамо да је и ово веома важно како се не би злоупотребљавали подаци о имовини и неко унапред јавно медијски осуђивао, а његова имовина унапред добијала негативну конотацију и квалификацију.

            При томе, овај закон предвиђа и другу ствар која штити правну државу, а то је одредба којом се предвиђа да пореска управа приликом утврђивања порекла имовине установљава, на основу постојећих пореских евиденција, на који начин је стечена имовина и, уколико се утврди да је имовина стечена на незаконит начин, према власнику и тој имовини се поступа у складу са овим законом и другим сходним законима, сходним прописима који се примењују.

            Оно што је за сваку демократску и правну државу важно, јесте да процедуре буду такве да се не нарушава уставно прао ни једног грађанина, али такође и да се не дозволи да се баци сенка на оно што држава жели да постигне овим законским предлогом, а то је да се уведе ред у пореску политику, али и да се афирмишу тековине правне државе која води рачуна о свим аспектима друштва. Дакле, држава не сме да дозволи да се неко богати на незаконит и нерегуларан начин, противправно, а да то нико не региструје и не санкционише. У том смислу ми видимо суштину законског предлога о којем данас говоримо.

            Законом је, што је такође важно по мишљењу посланичке групе СПС, утврђена двостепеност у доказивању порекла имовине. Дакле, најпре пореска управа има обавезу да докаже да је лице у року од три године стекло имовину у противвредности од 150.000 евра, односно динарској противвредности, а онда физичко лице, власник те имовине мора у одређеном поступку да докаже да је ту имовину стекло на регуларан и на законит начин. На овај начин се грешке у поступку, по нашем мишљењу, своде на најмању могућу меру, што је за правну сигурност грађана изузетно важно.

            Такође, пореска управа има законску обавезу да, уколико утврди да је имовина стечена не незаконито, да је стечена на нерегуларан начин, да поднесе кривичну пријаву надлежном тужилаштву против власника такве имовине, што подразумева и кривичну одговорност тог власника. Дакле, потпуно је јасно, и то је став посланичке групе СПС, да је овакав законски предлог био неопходан и потребан правном систему Србије.

            Да се разумемо, не може се сва имовина за коју власник нема доказ о пореклу увек сматрати имовином која је стечена на нерегуларан и на нелегитиман и на незаконит начин. Дакле, не може се сва имовина сматрати да је стечена на нерегуларан и на незаконит начин, али уколико је она већа од законом утврђене висине, на њу се по овом закону плаћа порез и то, као што сам рекао у уводном излагању, по посебној стопи. Добро је да је та стопа висока, сматрамо да је то у потпуности оправдано јер ће мотивисати та лица да изнађу начин да докажу да су на легитиман начин стекли ту имовину.

            Овај закон својим механизмима омогућава и бољу видљивост сваке имовине и наплату пореза на ту имовину, као што сам рекао. Истовремено, треба да подстакне све власнике да извршавају своје пореске обавезе. Дакле, можемо рећи да овај закон подстиче и укупну пореску дисциплину државе и зато сам на почетку рекао да је важно присуство данас и министра финансија Синише Малог.

            Верујемо да ће примена овог закона, као и измене и допуне Закона о којима данас говоримо, дати одговоре на бројна питања која су се до сада постављала, разрешити бројне дилеме и омогућити праведнији однос према опорезивању имовине. Уосталом, након почетка примене, ако се и уоче некакви проблеми, овај закон се свакако може изменити, допунити кроз законске процедуре, јер законске процедуре томе и служе. Закони су ту да се мењају, али да се мењају увек у интересу да се обезбеди и сачува правна сигурност грађана.

            На самом крају, посланичка група Социјалистичке партије Србије, наравно, у Дану за гласање подржаће овај законски предлог, као и споразуме о којима, нажалост, нисам имао времена да говорим. Захваљујем. 

Извор: Парламент