Најновије

Бранко Ружић: Стратегија развоја образовања и васпитања у Србији јасан показатељ односа државе према значају образовног система за развој друштва Вести

Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић изјавио је да Стратегије развоја образовања и васпитања у Србији до 2030. године представља, пре свега, јасан показатељ односа државе према значају образовног система за развој друштва, али и континуитет започетих реформи.
“Са Стратегијом тежимо изградњи модерног и препознатиљивог система који ће бити међу системима највишег ранга у погледу квалитета образовних програма, наставних активности, истраживања и стручног рада”, рекао је Ружић на онлајн округлом столу у оквиру јавне расправе о Предлогу стратегије развоја образовања и васпитања.

Он је истакао да су важни циљеви већи обухват деце на свим нивоима, боља постигнућа ученика, квалитетнији програми, боља подршка наставницима, квалитетније образовне политике, употреба савремених техника и алата, боља веза образовања и тржишта, али и живота генерално.

Ружић је рекао да би ученици требало да знају да своје знање искористе у било ком сегменту живота.

Он је рекао да ће нови стандарди бити полазиште за развој нових програма наставе и учења, савремених приступа, метода и техника рада, другачијих уџбеника и стицање компетенција наставника за примену свега наведеног.

Ружић је истакао да је важно да наставници имају континуирану подршку у разумевању нових стандарда и примени нових програма наставе и учења, додавши да дигитализација образовања подразумева и наставника који је компетентан за примену дигиталних технологија у настави.

Ружић је рекао да ће функционални јединствени информциони систем просвете омогућити пикупљање и чување података, приступ релевантним подацима и њиховој анализи и тиме ефикаснијем управљању системом образовању због чега се планира успостављање аналитичке јединице у Министарству просвете.

Ружић је рекао да увођење државне матуре треба да обезбеди већу праведност и једнакост свих ученика који стичу сертификацију о завршеној средњој школи или се квалификују на високошколске установе.

“Државна матура ће значајно смањити трошкове ученика и њихових породица и повећати шансе за наставак школовања”, истакао је он и додао да се уводи дуално образовање као модел реализације наставе на два места, у образовном амбијенту и привредним системима.

Помоћник министра просвете Милош Благојевић рекао је, одговарајући на питање учесника округлог стола о увођењу државне матуре, да је Комисија за праћење увођења државне матуре сагледала све процесе који су до сада реализовани, направила анализу комплетног система и одлучила да предложи министру Ружићу да се, због свега што се дешавало у вези пандемије корона вируса, државна матура одложи до 2024. године, односно да њена пуна имплементација заживи у школској 2023/2024. години.

“Почетак државне матуре би био 2023. године са завршним испитом који долази након трогодишњег стручног образовања”, рекао је Благојевић.

Оливера Дурбаба из Друшва за стране језике и књижевности предложила је да се други страни језик уведе као обавезан предмет и то од четвртог разреда основне школе.

Она је рекла да се Друшво залаже и за увођење обавезног учења два страна језика у средњошколском образовању, и то на свим нивоима, као и за враћање страног језика у средње стручне школе.

Извор: Фонет