Најновије

Почетак светлог периода улагања у културу Посланичка група

Јелена Михаиловић, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је на Првој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2021. години

Улагања у инфраструктуру представљена како кроз овај споразум, стратешке циљеве, али и нацрт стратегије за развој културе коју коначно треба донети су почетак светлог периода улагања у културу, али то теба заиста да буде само почетак.

            Уважени министре, представници Владе, поштовани народни посланици, грађани Републике Србије, са дискусијом на тему улагања у инфраструктуру у култури отворили смо веома важну еру, имајући у виду да су и култура и њена инфраструктура у прошлим временима доста патили услед недостатка средстава и улагања у њу, а све је узроковано другим приоритетима у држави који су морали бити решавани и култура је са високог места на листи приоритета стављена у неки други или трећи план.

            Што се само Споразума о зајму, о којем данас дискутујемо, тиче, посланичка група СПС и ја као њен посланик и по занимању уметник, ћемо, подразумева се, подржати, како овај предлог, тако и сваки други који представља добру иницијативу и назнаку већег улагања у сектор културе, а који ће последично довести до позитивних промена и самог развоја културе на различитим нивоима.

            Како би се оваква врста активности, која подразумева дуго одлагана улагања у културну инфраструктуру, разгранала и таква улагања у коначници донела резултате када је развој културе у питању, неопходно је коначно, после дуже јавне расправе и дораде, поред документа стратешких циљева који је у јануару ове године и донет од стране Владе за период од 2021. до 2025. године, донети дугорочну стратегију развоја културе на националном нивоу за период 2020/21. до 2029/30. године, како би се пратећи ту стратегију темељно могло радити на развоју културе на свим нивоима и свим правцима синхронизовано.

            На неким од циљева који су одређени у самом нацрту стратегију већ су започете активности, а у виду опредељивања средстава из буџета Републике Србије. То су Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини и археолошко налазиште Бело брдо у Винчи. Нисам сигурна да смем да кажем шта су приоритети када се ради о сектору културе, јер сматрам да су подједнако важне све галерије, сви музеји, сви културни центри, домови културе, све концертне и позоришне дворане и сва наша културно-уметничка друштва.

            Велики акценат стављам и на свесност о важности конзумирања културних садржаја и на децентрализацију културе, како би уметност и култура били доступни свима, а не само елитистичким круговима, великим градовима и развијенијим регијама. Културни живот се не одвија у свим срединама подједнако и неопходно је активирати културне ћелије и у мањим срединама, као и да се интензивирају културно-уметничке секције у оквиру школског програма и образовања.

            Поред свих капиталних пројеката који су назначени у оба документа која сам поменула и у овом споразуму као приоритети за улагања, сматрам веома важним и неопходним да у што скоријем будућем периоду треба да започнемо улагање и у уметничке школе и културно-уметничка друштва као полигоне за креирање и обликовање будућих уметника и уметничких личности, односно чуваре културне баштине.

            Желим да истакнем пример школе за музичке таленте у Ћуприји, из које већ деценијама излазе млади виртуози и оформљени уметници који нас на најбољим универзитетима света и у најбољим оркестрима света достојанствено представљају и да отворим простор за размишљање о појачаним улагањима у једну такву установу.

            Имајући у виду квалитет рада и наставни кадар којим располаже, сматрам да би појачана улагања у једну такву уметничку школу интернатског типа отворила врата за њену већу интернационалну препознатљивост у смислу доласка талентоване деце из иностранства на школовање у Србију, што би свакако енормно допринело и развоју Ћуприје и њене околине у економском смислу, као и Србији, која би постала још препознатљивија на интернационалној карти музичке педагогије.

            Као уметника, музичара и конзумента различитих и разноврсних културних садржаја, изузетно ме радује изградња нове концертне дворане, као и најава изградње нове зграде Факултета музичке уметности, чији сам студент и сама била. Сведок сам била скученог простора за рад, тј. недостатка простора, недостатка добрих и квалитетних инструмената, али и сведок неописивој сналажљивости студената и професора да уложе максимум у свој рад и направе сјајне резултате.

            Нова зграда Факултета музичке уметности је неопходна, разуме се, као и улагања, као што сам већ поменула, у музичке школе, које су такође скучене са просторима. Као пример ћу навести музичку школу „Марко Тајчевић“ у Лазаревцу, коју сам имала прилике недавно и да посетим, па је зато и наводим. Рецимо, решење њиховог проблема би била надоградња још једног спрата.

            Поменула сам и културно-уметничка друштва као врло важна за улагање, која представљају пре свега чуваре културне баштине, али и значајан спортско-рекреативан вид активности за децу младе. Дефицит сала за вежбање или њихова неусловност, недостатак термина за вежбање, обезбеђивање ношњи, финансирање светских турнеја и организација фестивала, све то заједно је улагање у инфраструктуру за будућност наше културе и уметности.

            Овде се потенцијално преплићу надлежности ресора спорта и културе и зато ми је драго да је министар спорта данас ту са нама, јер сматрам да је важно отворити овај простор међусекторске сарадње, како би културно-уметничка друштва у будућем периоду била финансијски ојачана и подстакнута на још успешнији и амбициознији рад на очувању културне баштине.

            Инфраструктурна улагања у култури ће допринети и морају допринети развоју садржаја, квалитету фестивала и манифестација, развоју туризма и културне економије, али бих такође истакла да улагање у инфраструктуру треба да подрже и ванинституционалне културне платформе.

            Један од капиталних инфраструктурних пројеката који се тренутно реализује, тачније, 2017. године је „Европска престоница културе Нови Сад 2022.“ Иако звучи као једногодишња титула, „Европска престоница културе“ је пројекат од националног значаја, не само из разлога што су значајна средства већ опредељена у ту сврху из буџета Републике, АП, града Новог Сада и приватних спонзора и донатора, подсећања ради, планирана улагања су била на нивоу од око 60 милиона евра, већ и из разлога што је Нови Сад и Србија као држава први пут у историји и најуспелије иницијативе и идеје Европске уније, а то је „Европска престоница културе“, носилац титуле као земља која није чланица већ земља кандидат за улазак у ЕУ.

            То је велика прилика да Србија, и пре свега Нови Сад, као град и његова регија, и да сви ми заједно потврдимо чињеницу да Србија јесте легитимни део Европе, посебно ако се поново осврнем на археолошко налазиште у Винчи, које по истраживањима стручњака представља прву европску цивилизацију. Потенционално умрежавање овог локалитета у оквиру „Европске престонице културе“ и посета њему, мало ниже низ Дунав, би значајно допринела илустрацији да је колевка европске културе била баш на простору Србије, што сматрам да би увек и учестало, без устезања, требало истицати.

            „Европска престоница културе“ није само једна година дешавања и ношења титуле, већ је то улог и залог за нашу будућност.

            Лично немам никакве сумње да ће програм који су организатори спремили бити изузетно квалитетан и да ће уложена средства допринети том квалитету, али сматрам да због свега наведеног културни садржај европске престонице културе треба да отворимо за све наше грађане и подстакнемо и помогнемо свим грађанима да посете Нови Сад и околину у титуларној години, како би се иницијална идеја ЕУ по питању „Европске престонице културе“ и остварила, а то је спајање народа и размена културних енергија, имајући у виду да сваку „Европску престоницу културе“ годишње посети сигурно неколико милиона људи.

            Важност обезбеђивања посетилаца из целе земље је од изузетног значаја, имајући у виду да због епидемије пројектовани број туриста из Европе потенцијално неће бити у могућности да посети Нови Сад и Србију у тој години, па је из тог разлога јако важно да сва инфраструктурна улагања остану као залог за будућност и године које долазе и после титуларне године, како би посетиоци и надаље могли да конзумирају унапређене културне садржаје.

            Пример за тако нешто је Лил, град који је основао и оформио културну платформу „Лил 3000“, окренут будућности кроз пројекте који одржавају тонус, како би сва улагања добила своје планиране и адекватне повраћаје.

            Резултати „Европских престоница културе“ у економском смислу су зависно од града до града различити, сходно и различитости у културним стремљењима и презентованим програмима, али ваља поменути Марсеј и Ливерпул, који су улагањима од око 600 милиона евра кроз године после титуле повратиле уложено у милијардима евра, јер су прорачуни да на сваки уложени један евро повраћај износи шест.

            Ваља поменути и Есен, који је са целом регијом наступио као културна престоница и као последицу регија је добила 85 хиљада запослених у међусекторској сарадњи културе, образовања и урбанистичког планирања.

            Стога је овај пројекат капиталан и од националног значаја и фантастичан пример синхронизованог улагања, како у инфраструктуру, тако и у све културне нивое.

            Идеја пројекта „Српска престоница културе“, уколико улагања буду правично расподељена, пројекти поверени квалитетном и способном кадру, нашу културу заиста може пре свега енормно развити, децентрализовати, а самим тим и препородити, у смислу њене присутности у животу сваког грађанина наше земље.

            Улагања у инфраструктуру представљена како кроз овај споразум, стратешке циљеве али и нацрт стратегије за развој културе који коначно треба донети су почетак светлог периода улагања у културу, али треба да буде заиста само почетак.

            Важно нам је да давања за културу из године у годину повећавамо, тако да тежимо моменту када ће култура и креативне индустрије потенцијално постати самоодржив ресор, јер када за такве пројекте не будемо морали да позајмљујемо средства, знаћемо да смо на путу победе и стварног развоја.

            Сигурно да нас неће довести на ниво неколико милијарди евра годишње, колико култура и креативна индустрија направе обрт у једној богатој Немачкој, али и сама тежња ка таквом начину функционисања и финансирања пројеката у култури је огроман напредак.

            Поред већ најављене рационализације у погледу дистрибуције и расподеле средстава из буџета намењених култури, то сматрам да можемо пре свега постићи уколико улагање у култури по глави становника са садашњих 15 евра подигнемо на ниво земаља у региону, као што су то, рецимо, Северна Македонија, која издваја 28 евра, Црна Гора 36 евра или, рецимо, Хрватска и Мађарска, које издвајају 43, односно 39 евра по глави становника.

            Као што сам већ нагласила, посланичка група СПС и ја као њен посланик ћемо подржати како овај предлог, тако и сваку другу добру иницијативу која се тиче развоја и унапређивања културе и културне инфраструктуре, али и развоја и позитивних промена у свим секторима. Хвала.

Категорије: Посланичка група