Најновије

Важно је да стварамо партнерске односе између законодавне власти и органа локалне самоуправе Посланичка група

Ђорђе Милићевић, председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) питао је председника Народне скупштине о његовом састанку са председником Спољнополитичког комитета Дејвидом Мекалистером и постигнутим договором о међустраначком дијалогу

Поштовано председништво, даме и господо народни посланици, моје прво питање, председниче, је упућено вама. Ми смо данас на Колегијуму разговарали о томе, али мислим да је важно да на ово питање одговорите и овде у пленуму, пре свега зарад јавности, да се не би појављивали коментари од једног дела квази опозиције како се ништа не чини и не ради по том питању.

Обзиром да сте током јучерашњег дана на неки начин и формално започели другу фазу међустраначког дијалога разговором са председником Одбора за спољну политику, Дејвидом Мекалистером, питање је – да ли постоји конкретан резултат и некакав договор за наставак међустраначког дијалога?

Друго питање је такође веома важно. Наиме, ви сте увели нешто што је пракса и што ће бити пракса у Народној скупштини Републике Србије у наредном периоду. Ми из СПС сматрамо да је то јако добро, а то је да у периоду када нема заседања Колегијуми Народне скупштине Републике Србије се одржавају ван седишта парламента, дакле ван Београда. 

На моје лично задовољство прва седница је била у Ваљеву, у мом родном граду и ја желим да захвалим и вама и руководству Скупштине и свим колегама и колегиницама који су присуствовали Колегијуму. 

Мислим да је то јако важно из једног простог разлога јер на тај начин стварамо партнерске односе између законодавне власти и органа локалне самоуправе. Управо питање које ћу поставити је резултат тог разговора који смо имали са градоначелником и са председницима општина. 

Дакле, Закон о накнадама за коришћење јавних добара уредио је које накнаде су приход  републичког, а које локалног буџета, као и расподелу прихода накнада између републике и локала у случају да је приход заједнички. Исти закон дефинише накнаде за воду чланом 74. као накнаде за коришћење вода, извађени речни нанос, одводњавање, коришћење водних објеката и система, као и накнаде за испуштање воде. Чланом 98. закона дефинисано је да приходи остварени од накнаде за воде припадају буџету Републике Србије, а приходи остварени на територији АП припадају буџету АП. 

Међутим, приликом саме експлоатације и дистрибуције воде јавља се огромна амортизација инфраструктуре, попут хабања локалних путева, која се често мора санирати из буџета јединица локалне самоуправе. Као пример наводим општину Мионицу, јер је то било, између осталог, и питање председника општине Мионица на чијој територији се налазе три фабрике за флаширање воде које годишње флаширају преко 200 милиона литара воде, што републици доноси око 240 милион динара прихода. Са друге стране, услед великог промета теретних камиона за потребе рада фабрика општина Мионица морала је да санира путеве који пролазе поред фабрика свега неколико година након њихове изградње. 

Конкретно питање за министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуе – да ли у циљу решавања овог проблема, који није само проблем Мионице, се размишља о измени члана 98. Закона о накнадама за коришћење јавних добара тако да се омогући да део прихода од наплате накнаде за воду припада буџетима јединица локалних самоуправа на чијим територијама се и врши експлоатација воде?

Пре измене закона такође потребно је урадити додатне анализе како би се проценили трошкови које јединице локалне самоуправе имају у вези са експлоатацијом вода са циљем предлагања тачне расподеле наплаћених прихода. 

Додатно, потребно је размотрити да приходи које јединице локалних самоуправа добију на овај начин треба да буду наменски за изградњу или неопходну обнову инфраструктуре. Захваљујем.

Категорије: Посланичка група