ЉУБИНКО РАКОЊАЦ, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о Предлогу закона о потврђивању Конвенције о трговини житарицама, 1995

Наша земља је осма држава на свету по извозу житарица и у тешким временима имали смо велику производњу и обилне резерве жита, захваљујући којима смо пребродили те кризне периоде.

            Поштовани министре са сарадницима, даме и господо народни посланици, у оквиру данашње расправе говорићу о Предлогу закона о потврђивању Конвенције и о трговини житарицама.

            Приступање Републике Србије Међународном житарском савету од великог је значаја за нашу пољопривреду, а посебно за производњу и промет житарица.

            Као осма држава на свету по извозу житарица смо пре готово годину дана примљени у Међународни житарски савет, а стицањем пуноправног чланства у овој организацији ушли у групу највећих светских произвођача жита.

            Од овог чланства очекујемо бенефите за нашу даљу производњу и пласман житарица. Иначе, ово је поред америчког Министарства пољопривреде житарска организација која располаже највећим бројем информација о житарицама.

            Зато је пријем у чланство признање нашој држави, нашим произвођачима, нашим пословним удружењима, али и нашим научним институтима у области пољопривреде.

             Да подсетимо да је Србија посебно простор АП Војводине још у време друге Југославије била житница која је могла да храни Европу и у тешким годинама у време распада СФРЈ и када смо били под санкцијама, и када је привреда пропадала због транзиције имали смо велику производњу и обилне робне резерве захваљујући којим смо пребродили те кризне периоде.

            Зато сам био слободан и сада сам слободан да кажем – жито нас је одржало, њему хвала. Зато је значајно да увек имамо довољно жита, да повећавамо засејане површине, али и да обезбедимо сигуран пласман и добре цене нашим произвођачима.

            Велику улогу мора имати држава, управо због чињенице да су житарице стратешки производ. Житарице су, у суштини, основ људске исхране и зато је њихова производња  уско везана за квалитет живота и квалитет исхране. Посебно је то у неразвијеним земљама света где недостатак хране изазива драматичне последице и глад. Том недостатку хране на глобалном нивоу у прошлој години допринела је и пандемија Ковид 19, која је оставила последице по укупан живот човечанства. Најпогођеније су екстремно неразвијене земље.

            Зато је драгоцена чињеница да Србија спада у ред земаља великих произвођача житарица, али и у велике извознике, тако да наши вишкови жита могу да дођу и до оних земаља које немају довољно производње.

            Још бољем позиционирању Србије на светском тржишту житарица треба да допринесе управо наше чланство у светском житарском Савету, који је за потребе својих чланица али и других корисника поседује електронску базу релевантних података о количинама произведеног жита о ценама, о понуди и тражњи.

            То за Србију као чланицу значи да ће моћи прецизније да планира развој овог сектора пољопривреде и да обезбеди бољи пласман својих вишкова жита.

            Оно што би желео да нагласим јесте квалитет наших житарица. Томе несумњив допринос дају наши институти, научноистраживачке установе које се деценијама баве производњом и семена, и пре свега, домаћих сорти.

            Када су житарице у питању, овде бих посебно навео Институт за кукуруз у Земун Пољу и Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду, чија је заслуга веома важна у томе што смо постали осма земља на свету по извозу кукуруза.

            Навео бих само неке од података о раду наших института како бих илустровао које богатство лежи у њима. Институт у Земун Пољу је произвођач ЗП хибрида кукуруза, соје и стрних жита.

            Банка гена садржи 5.500 узорака домаћих иностраних генотипова кукуруза, имају шест истраживачких станица и 1.400 хектара сопствених обрадивих површина на којима се производи семе житарица.

            Новосадски институт за ратарство и повртарство има 1.500 регистрованих сорти и хибрида, а семенски кукуруз извози у 33 земље.

            Ови ресурси су важни и због тога што је извоз семена житарица изузетно значајан извозни потенцијал наше пољопривреде. У суштини, прави ефекат се подстиче извозом полупроизвода и производа, а не само сировина.

            Важно је да овом тренду тежимо и у области житарства, јер и на овом плану осим жита и семена можемо извозити производе од житарица. То се односи на све секторске пољопривреде, на ратарство, повртарство, воћарство, сточарство.         

            Србија има огроман пољопривредни потенцијал који треба искористити. Колика је примена науке у пољопривреди важна то видимо из рада института о којима сам говорио.

            Како сам и сам члан једног института, поменуо бих и значај Института за примену науке у пољопривреди, Институт за воћарство у Чачку, Институт за агроекономију, Институт за економику пољопривреде, Институт за шумарство, чији су резултати рада видљиви и драгоцени.

            Искористио бих прилику да скренем пажњу и на Институт за кромпир, који је постојао у Гучи до 2010. године, и производио домаће сорте семена кромпира које су биле међу најбољим европским сортама.

            Било би добро да се рад овог Института обнови и унапреди, јер се код ове повртарске културе чији смо велики произвођач сада све више користе увозне сорте семена. У контексту различитих информација које добијамо из медија о увозу кромпира, чак и помфрита, сматрам да треба као држава да стимулишемо, па и заштитимо домаћу производњу, али и да едукујемо наше произвођаче и усмеравамо видове пољопривредне производње.

            Наша подстицајна политика у примарној пољопривредној производњи и даље треба да буде усмерена на мале и средње произвођаче, а велике произвођаче треба стимулисати да граде прерађивачке капацитете како не бисмо продавали само сирове производе већ их прерађивали. Тако се рад наших произвођача више исплати и стимулативније је.

            Јасно је да се на међународно тржиште, које је веома захтевно, најпре излази производњом сировина, односно сировог воћа, поврћа, житарица, али ми морамо да државним подстицајима стимулишемо и развој прехрамбене индустрије и за ту намену се можда више могу користити и претприступни фондови ЕУ.

            Србија има више међународних споразума у области трговине и пољопривреде, а они треба да буду простор за извоз пољопривредних производа и хране у целини. Оно што охрабрује је да постајемо значајни извозници на велика и веома захтевна светска тржишта, као што су тржиште ЕУ, Руске Федерације и Кине, а да бисмо обезбедили трајније присуство на светском тржишту за наше произвођаче и посреднике је важно да се обезбеде три основна критеријума пољопривредне производње. Та три стандарда су пре пар година у Министарству пољопривреде дефинисана као 3К српске пољопривреде, а то је квалитет, квантитет и континуитет. Тако ће нам у свету велики произвођачи и извозничка тржишта бити отвореније и сигурније и тако ћемо најбоље искористити неограничене потенцијале наше пољопривреде.

            На крају, желим да кажем, као и наша овлашћена представница, која је то рекла, да ће посланичка група СПС у дану за гласање подржати потврђивање Конвенције о производњи житарица. Хвала вам.