Председник посланичке групе СПС Ђорђе Милићевић о Предлогу одлуке о избору председника, заменика председника и чланова Управног одбора Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), као и о предлогу кандидата за избор чланова већа Агенције за спречавање корупције

Поштовано председништво, поштована министарко, сарадниче, даме и господо народни посланици, данас водимо расправу о два важна регулаторна тела. Реч је о изборним функцијама које се тичу и РАТЕЛ и Агенције за борбу против корупције и то јесте наравно и обавеза и одговорност Народне скупштине Републике Србије, као што једну одговорност о свему овоме када је реч о Агенцији за борбу против корупције имате и ви као министарка правде.

Ја ћу најпре искористити прилику и рећи неколико речи о РАТЕЛ, о ономе што је везано за део који се тиче РАТЕЛ. Дакле, треба да изаберемо чланове управног одбора Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге, односно РАТЕЛ и чланове Већа Агенције за сузбијање корупције.

Дискусија о регулаторним телима у парламенту је и део наше контролне функције каква постоји у свим демократским друштвима у којима је рад свих институција система, јавне власти транспарентан и доступан јавности, што је у нашем парламенту постала веома добра пракса.

Мислим да је веома добра пракса и то да осим тога што разговарамо о ономе што јесу тачке дневног реда, увек можемо да разменимо мишљење, да дискутујемо о темама које су актуелне, а тичу се и вашег министарства и министарства министарке која је малочас била овде. Сматрам просто да то само може бити корисно и бити допринос не само данашњој расправи, него и будућности Србије, будућности сваког грађанина Србије, а наравно и ефикаснијем раду и Владе и ваших министарстава појединачно.

Такође, и избор руководећих органа регулаторних тела представља транспарентну процедуру и потврђује да се и законодавним оквиром и парламентарном праксом приближавамо европским стандардима, што и јесте наш циљ.

Говорити о значају рада ових независних органа сада када треба бирати одговорне људе који ће руководити њима само потврђује значај њихове друштвене улоге, али о томе да Народна скупштина има веома одговоран приступ у овом избору у складу са својим уставним и законским овлашћењима.

У крајњој линији, и парламент, као што сам рекао, дели одговорност за овај избор и важно је да се на не само процесно већ и суштински бавимо одабиром кандидата који ће у наредном периоду обављати ове одговорне и озбиљне функције, надамо се на посвећен начин.

Управљачки тим РАТЕЛ-а, дакле, чине: председник, заменик председника РАТЕЛ-а, три члана Управног одбора. Мандатни период на који се бирају је пет година и њихов мандат је управо истекао 3. марта ове године, дакле пре шест до седам дана. Неопходно је да избором новог руководства РАТЕЛ-а омогућимо његов несметан рад, што ћемо и учинити, надам се, наредних дана, по завршетку ове расправе. 

У складу са Законом о електронским комуникацијама органе РАТЕЛ-а бира Народна скупштина на предлог Владе на основу спроведеног јавног конкурса. Према законској процедури надлежно министарство је Министарство трговине, телекомуникација и туризма. Спровело је конкурс, а Влада је утврдила предлог кандидата за ове значајне дужности. Овај предлог је данас пред нама. 

Уз Предлог владине одлуке достављене су нам и биографије предложених кандидата из којих, по мишљену посланичке групе СПС, се види њихово радно искуство и каријерна достигнућа. Биографије јесу завидне, види се искуство у струци свих кандидата, говорим о кандидатима РАТЕЛ-а, и зато верујем да ће, ако буду изабрани, оправдати поверење које ће им парламент указати у Дану за гласање, а тиме и наши грађани указују поверење. Својеврсно огледало функционисања је и РАТЕЛ у веома осетљивом  сектору електронских медија.

Други документ о којем данас разговарамо, дакле друга тема о којој данас говоримо, а везана је за ваше министарство, госпођо Поповић, треба да одлучујемо о избору чланова Већа Агенције за спречавање корупције. 

Према новом Закону о спречавању корупције, који смо усвојили 2019. године, а примењује се од септембра 2020. године, органи Агенције за сузбијање корупције су: директор и Веће Агенције. 

Веће Агенције је другостепени орган Агенције. Његова овлашћења су да одлучује о жалбама на одлуке које доноси директор, да надзире рад директора и прати његово имовинско стање. Дакле, својеврсна је и интерна контрола рада директора. Веће заузима и начелне ставове за примену закона, што је такође од велике важности и значаја. 

Ми данас говоримо, а наредних дана када завршимо расправу треба да изаберемо пет чланова Већа Агенције. 

Према законској процедури чланови Већа Агенције бирају се на основу конкурса који расписује Министарство правде. Спроводи га Правосудна академија, као што је малочас колегиница говорила, која врши селекцију кандидата на основу испуњених услова и тестирања. 

Предлог кандидата који су испунили услове министарство у форми предлога доставља Народној скупштини, што је такође испоштовано у смислу процедуре. 

Дакле, у Предлогу који је пред нама видимо више кандидата од броја који се бира. У међувремену, на жалост, неко је преминуо. Један од кандидата, као што сте рекли, је одустао. Важно је да кандидати који се бирају буду стручни, то је мишљење СПС, да поседују посебна знања, професионални интегритет, да буду високоморални, да буду поштени. Дакле, морају бити достојни функције и вршити је на моралан, одговора и, пре свега, законит начин.

Према биографијама које су предложене, ми смо сагледали биографије свих кандидата, види се да су у питању озбиљни кандидати. Међу њима су и они са доста искуства. Неки су познати, неки мање познати јавности. Не треба занемарити никога, ни оне кандидате који су мање познати јавности, јер и они располажу одређеним квалитетима и верујемо да могу, такође, успешно да обављају ове функције. 

Међу њима су, кажем, млађи кандидати којима такође треба дати шансу, јер систем се гради и чува преношењем знања и искуства. Тако се омогућава континуитет у раду, што је за Агенцију која је независтан државни антикоруптивни орган од изузетног значаја и важности. Зато је спој оних који већ имају искуство у раду Агенције и неких нових кадрова које ћемо изабрати кроз неколико дана, ја се надам већ у четвртак, најбољи. 

Наравно, приоритет свих приоритета је морални интегритет кандидата о којима данас говоримо. 

Колегиница Михајловић је малочас говорила, и мислим да је у потпуности у праву, слажем се са њом, део одговорности, већи део одговорности имате ви као министар правде, али један део одговорности има и Народна скупштина која треба да бира кандидате. Правосудна академија је одрадила свој део посла и проследила списак кандидата са резултатима тестова које су полагали. 

Не би било лоше, можда, да у наредном временском периоду размислите о предлогу колегинице Наташе да и Народна скупштина преко ресорних одбора има прилику да поразговара са кандидатима, обзиром ипак да има један део одговорности у читавом процесу, иако, понављам, процес који је дефинисан, заправо процес који је учињен у претходном периоду за нас ту нема апсолутно ништа спорно. Али, просто у периоду који је пред нама не би било лоше да размислите о овом предлогу. 

Искористио бих ову прилику, ову расправу о кадровима Агенције за то да поново скренем пажњу на значај борбе против корупције и организованог криминала, а тиме и на значај функције коју има Агенција за сузбијање корупције, јер је у њеној надлежности један важан сегмент, а то је евиденција и контрола имовине јавних функционера, спречавање акумулације јавних функција и спречавање сукоба интереса вршење више јавних функција. Дакле, све информације о јавним функционерима су потпуно транспарентне, па и подаци о имовини и начину на који је та имовина стечена.

Ових дана почиње да се примењује Закон о пореклу имовине који смо усвојили пре неколико дана. На једној од претходних седница смо разговарали о овом закону. Такође, на снази је и Закон за борбу против организованог криминала. И не само да имамо правне основе да се сучимо са најтежим облицима организованог криминала и корупције, већ постоји чврсто опредељење и политичка воља руководства Србије да се обрачуна са свим облицима организованог криминала.

Најновија дешавања и кримогено понашање организованих криминалних група које су нашле упориште у многим сферама друштва, а понајвише су се да тако кажем, угнездиле у неким спортским организацијама узроковали су одлучну, бескомпромисну и ефикасну акцију надлежних органа, при чему нико није био нити ће бити поштеђен одговорности, на којој год функцији се налазио и на којој год функцији био.

Савет за националну безбедност, остали органи безбедности, а тиме и Агенција за спречавање корупције имаће још веће обавезе и одговорност у откривању и привођењу закону свих коруптивних облика понашања и кривичних дела. Колико далеко организовани криминал иде  зависи наравно од одлучности државе да му се организовано супротстави. Наша држава је показала, а ових дана конкретно доказала да нема повлашћених, да неће бити уступака, нема селективних акција и показала је одлучност да заштити и државу и грађане.

Ми смо више пута до сада говорили, ја ћу искористити ваше присуство и поновити јасан став посланичке групе СПС, дакле, председник републике, Влада Републике Србије, надлежни органи, надлежне институције делима, а не речима показују да је један од шест кључних принципа и начела на бази којих је формирана Влада Републике Србије управо борба против организованог криминала и корупције. То девалвира покушајем свих оних представника тзв. елитне опозиције који су када је председник републике говорио о кључним задацима, циљевима којима ће се бавити Влада Републике Србије рекли да је то сезонска представа, да је за то потребно независно судство, ево дела говоре да није сезонска представа, а о независном судску знате, говоре они који су бирали судије и тужиоце преко својих локалних партијских одбора. Они дају себи за право да говоре о независном судску у Србији.

Ми још једном желимо да поновимо и посебно да истакнемо да је ово један озбиљан ударац организованом криминалу у Србији, и да је МУП, да је БИА, да је Тужилаштво за организовани криминал одрадило одлично свој део посла. Надамо се да ће, и убеђени смо, да и у периоду који је пред нама наставити да раде свој посао као и до сада. На овај начин Србија показује и спремност и способност да, пре свега, се грађани Србије осећају сигурно. 

Нико није јачи од државе. Ово је дакле, дефинитивно, обрачун по сваку цену и тај обрачун само потврђује храброст и председника Србије, целокупне Владе Републике Србије и наравно, надлежних органа и надлежних институција. 

Дакле, овде су ствари потпуно јасне. Када сублимирамо и сагледамо све, ја наравно не инсистирам, и немогуће је да нам ви саопштите детаље, и наравно, не инсистирамо на томе, то је на надлежним органима и надлежним институцијама, Србија је уређена правна држава у којој функционишу надлежни органи и надлежне институције. Верујемо у рад надлежних органа и надлежних институција. Ми о томе можемо говорити тек када надлежни органи, надлежне институције дају коначну реч, коначан став. Али, желим да изнесем одређене квалификације за које мислим да су потпуно видљиве. 

Дакле, овде је једна ствар потпуно јасна, нарушен је уставни поредак. Ви ме исправите ако сам у нечему погрешио. Нарушен је уставни поредак, незамисливо је да се у једној држави 1.572 пута прислушкује председник Републике, који је легитимно изабран на непосредним изборима и да се прати његова породица, и то само са једним јасним циљем, зато ово истичем, због циља који се желео постићи. Шта је циљ? Циљ је пре свега, дестабилизација Србије и циљ је да се наруши стабилност Србије, јер председник је фактор политичке стабилности Србије. 

Дакле, јака, економски стабилна Србија која мисли својом главом, има свој став, Србија која води одлучну и одговорну борбу у одбрани националних и државних интереса, Србија која је данас симбол нових вредности у региону и фактор стабилности у региону, Србија која води самосталну спољну политику и која наравно, неће улазити у сукоб и неће кварити односе са традиционално пријатељски оријентисаним државама, јер, извините, у периоду ковида, могу представници ЕУ да се љуте, али то су чињенице, у периоду ковида, онда када је било најтеже, у марту месецу, Србија је могла да се ослони на две ствари. Прва ствар су сопствени ресурси, а друга ствар  је управо однос са традиционално пријатељски оријентисаним државама. 

Немамо ни један разлог да кваримо односе ни са Кином, ни са Русијом, али желимо добре односе и са САД. Чини ми се да су пред нама у том погледу, када говорим о САД и ЕУ, чини ми се, да су пред нама велики изазови и велика искушења. Лепо је када добијете честитку, али није лепо када упоредите новогодишњу честитку председника САД  са честитком коју је председник Србије добио претходне године. Претходне године се говори о нормализацији односа, за шта се Србија залаже, за дијалог, да кроз дијалог дође до компромисног и правичног решења, а ове године добијамо честитку о међусобном признању. Што ниједног тренутка није била тема. Дакле, ово причам из једног простог разлога да би још једном указао на изазове и на искушења пред којима ће Србија налазити у наредном временском периоду. 

У овој континуираној, одлучној, неселективној борби против криминала и корупције наравно да ћете увек имати подршку посланичке групе СПС, наравно да је и целокупан парламент показао подршку у овој борби. Ми смо пре неколико дана разговарали о једном веома важном закону, а то је Закон о пореклу имовине и тиме, поновићу, је направљена једна јасна потврда политичке воље. Увек наглашавам политичке воље, јер нас Европејци стално опомињу да нема политичке воље у Србији да се Србија обрачуна са организованим криминалом. Ево, јасна политичка воља да Србија жели и да се Србија обрачунава континуирано и одлучно и неселективно, бескомпромисно са организованим криминалом. 

Дакле, оно што је суштински важно за Србију на једној страни циљ нулти степен толеранције када говоримо о корупцији, а на друго страни имамо једну јаку синергију нормативну и практичну у борби против корупције. 

Не знам одакле нервоза појединаца када смо усвојили Закон о пореклу имовине. Претпостављам да постоји оправдан разлог за то. Ја не желим да прејудицирам, ту су надлежни органи, ту сте ви, ту су надлежне институције, али неће овде бити, не треба да се плаше они, неће овде бити селективних мета и није тема закона о којем смо говорили да на правимо простор како би политички прогањали политичке неистомишљенике. Не, овде је ствар да се они плаше уређене и правне државе у којој ће функционисати институције система. 

Ако председник Србије каже – желим да будем први предмет провере, и ако ми сви у овој сали кажемо да желимо да будемо предмет провере, данас дневна штампа каже да је тамо неки власник „Крика“, јел се тако зове колегинице, ви сте у медијима, „Крик“ јел тако? Тај „Крик“ је нас прошле године, ја сам обављао функцију потпредседника заједно са господином Арсићем, Маринковићем, госпођа Маја Гојковић је била председник парламента, па испитали су нас уздуж и попреко. Шта су добили са тиме? Јесмо се ми плашили? Не, рекли смо им – изволите, немамо ништа против. Одакле страх код њих? Осим уколико постоји нешто што ми у овом тренутку не знамо.

Такође, Народна скупштина даје допринос тиме што смо пре неколико дана изабрали судије који се први пут бирају на судијску функцију и пред њима је веома важан посао. Знате, приликом избора судија које смо први пут бирали на судијску функцију, ја сам рекао да ја нисам правник и тада сам рекао да би проф. др Александар Мартиновић као врстан правник, сигурно то боље говорио од мене и мој уважени колега Тома Фила. Али, знате, када неко каже да је правда спора, али достижна, ја то сагледавам пре свега као крајњу идеју. Суштински је најважније да правда буде ефикасна и да буде брза. То је оно што ми очекујемо од Министарства правде, од надлежних органа и надлежних институција.

Већ сам рекао на који начин су биране функције, на који начин су они који данас говоре о независном судству бирали судије, бирали тужиоце уз печате на једној страни председника партије, па печат партије, на другој страни потпис председника општине, па печат председника општине и то је било независно судство.

Дакле, незванично изнећу само један податак, нећу да говорим данас о прошлости, јер сматрам да из те прошлости, од прошлости из прошлости много пута до сада сам рекао да се не живи, али треба да извучемо поуке, да афирмишемо оно што је добро, да гледамо садашњост и градимо темеље нове будућности. 

Али, из прошлости само један податак. Незванично, пре 2000. године, а и 2000. године, биле су познате информације и оцене института САД и Велике Британије да је до 2000. године држава била јача и у ситуацији да контролише подземље, а 2000. године подземље контролише држава. Е, онда, након свега тога што се дешавало после 2000. године следи та успешна назовите реформа правосуђа, где од 3.000 судија 900 судија остаје без посла. 

Што се тиче конкретно предлога који се односи на ваше министарство, ми ћемо као посланички клуб, наравно, још једном сагледати све кандидате које сте проследили и гласати за оне који завређују пажњу и за које сматрамо да ће на најбољи начин обављати овај посао. Захваљујем још једном.