Проф. др Љубинко Ракоњац, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је као овлашћени представник на Трећој редовној седници Народне скупштине Републике Србије у 2021. години.

Србија је у ранијем периоду много урадила на повећању степена шумовитости у Србији, када су акције ОРА подигнуте велике површине шума на Пештеру, Ибарској клисури, Власини и другим подручјима. На тај начин је шумовитост у Србији повећана са 19% на 27%.

Поштована потпредседнице Народне скупштине Републике Србије, поштована министарко, госпођо Вујовић, уважене колегинице и колеге, ја сам овлашћени представник СПС, а припадам политичкој партији Зелени Србије на листи СПС и ово је поверење које ми је указао СПС да говорим о овом закону на данашњој седници као овлашћени представник.

            Почео бих од једне информације, да сам пре неки дан видео да је госпођа министарка била у Косјерићу. Било је речи о замени котла са мазута на гас. Заиста подражавам ове иницијативе и акције министарке, да је увек на лицу места, тамо где постоје проблеми и где треба решавати те проблеме.

            Штете и ризици изазване климатским променама по природни и економских развој Србије су недвосмислено очигледни. Забрињавајуће је то што ризик и претње у будућности могу да угрозе инфраструктуру, пољопривредну производњу, приступ чистој води и, што је најважније, могу угрозити јавно здравље наших грађанки и грађана.

            Због ове забринутости, посланичка група Социјалистичке партије Србије и ја као посланик Зелених Србије, једине еколошке партије у Народној скупштини, волео бих да их заиста има више, али није тако, одлучили смо да у Дану за гласање подржимо Предлог закона о климатским променама.

            Климатске промене се дешавају на глобалном нивоу. Сада нико то више не може да доведе у сумњу. Последња деценија је најтоплија уназад 150 година. У Србији је приметан пораст екстремних временских прилика и њихових погубних ефеката. Након 2000. године забележено је 10 најтоплијих година од како су у Србији почела метеоролошка мерења. Главна одлика ових промена су екстреми, тако да је број дана са јаким и обилним падавинама већи, а такође се и повећавају дуги периоду без падавина.

            Србија је претрпела штету услед климатских промена и екстремних временских прилика процењену на минимум 6,8 милијарди евра отприлике од 2000. до 2020. године. Само у 2014. години поплаве су изазвале огромну штету и процењено је да је потребно 1,35 милијарди евра да би се те штете надокнадиле.

            Посебна прича за коју веома жалимо јесу разорени домови и уништени људски животу у Обреновцу, Ваљеву, Убу, Сремској Митровици, Шиду, Коцељеви и другим градовима, за чим посебно жалимо.

            Од 2012. године Зелени у Народној скупштини се боре за чистију и здравију Србију, а сада смо посебно охрабрени у тој борби за еколошке вредности доношењем овог закона.  Посланичка група Социјалистичке партије Србије и Зелени Србије наглашавају да најновији подаци показују просечан раст температуре од 0,36 степени по деценији, почев од 1961. до 2017. године, док је у исто време просечна сума падавина смањена за 10%. Према неким климатским сценаријима, предвиђа се пораст температуре до 2010. године између 2 и 4,3 степена. То је заиста огромно повећање температуре које се предвиђа, које може донети несагледиве негативне последице на биодиверзитет, на стање животне средине, на стање биљних и животињских екосистема.

            Спречавање опасних климатских промена је кључни приоритет овог предлога закона и наша посланичка група је уверена да ћемо након усвајања овог закона сви заједно напорно радити на смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште и да ћемо наћи начина да подстакнемо и привреду да ради исто по угледу на привреду ЕУ и компанија које тамо послују, поштујући принципе зелене и кружне економије.

            У овом делу излагања осврнуо сам се на нека прошла времена и слободно могу рећи да је Србија напорно радила у области пошумљавања. Као што знате, шуме акумулирају угљених из угљен-диоксида и на тај начин смањује ефекте стаклене баште. Већ од шездесетих година прошлог века су рађена обимна пошумљавања у заштити од бујичних поплава и ерозије, а такође у циљу акумулације гасова са ефектом стаклене баште. Тадашње шумарске и водопривредне организације су урадиле бројна антиерозивна пошумљавања у скоро свим крајевима. То је посебно значајно, још једном да напоменем, ако 1.000 килограма дрвета има 500 килограма угљеника, колико је дејство шума на смањење тих негативних ефеката загађења?

            Рећи ћу нешто што сам у својој пракси истраживао и био учесник дела тих догађаја, да су врхунац те бриге била пошумљавања на великим површинама, омладинским радним акцијама, на Пештеру, Ибарској клисури, Власини, где су бројне голети претворене у праве шуме. Тај период од 1974, па од 1978. до 1988. године, када су организоване омладинске радне акције на Пештерској висоравни, Власини и Ибру, сматра се једним од најбољих периода у шумарству Србије, где су пошумљене велике површине и степен шумовитости Србије повећан са 19% на 30%.

            Уосталом, ја сам човек који је рођен на Пештерској висоравни, у Штављу, и као дечак сам учествовао на омладинској радног акцији. Поносим се тиме да сам допринео пошумљавању и повећању степена шумовитости, макар за неки хектар. Са поштовањем се сада сећамо тог периода и код шумара је познато да је подршку таквим грандиозним делима највећи допринос дао, морам да поменем име, и поред свих учесника осталих у тим акцијама, Душан Шкребић, који је тада, мислим, био председник Извршног већа. Мислим да је друг Шкребић доброг здравља. Поздрављам га. Тадашње и ове генерације му неће то заборавити.

            Сада је 31% шумовита Србија, а оптимално је 41%. Значи, потребно је да радимо на повећању степена шумовитости, а има простора у циљу заштите од ерозије, ветрозаштитни појасеви, дрвореди, а посебно у Војводини где је степен шумовитости мали.

            Пројекте за сва тадашња пошумљавања за садњу која је вршена у летњем периоду, садња која је рађена заиста у летњем периоду пред екстремно високим температурама, али да је успех пошумљавања био преко 80% је задивљујући, је радио Институт за шумарство, а такође и производио садни материјал.

            Зато бих сада поздравио програм министарке и Министарства, да издвоје средства локалним самоуправама за пошумљавање необраслих површина и дао идеју да се то ради уз обавезну пројектну документацију, јер је онда успех пошумљавања већи и загарантованији.

            Такође, морам рећи да садашњи и прошли напори председника Вучића, Владе, председника Скупштине Дачића, дају наду становницима високопланинских подручја, Пештерскосјеничке висоравни и осталим рубним деловима Србије за бољим животом, а посебно је значајна изградња аутопута од Пожеге до Бољара, која иде преко Голије, Дуге Пољане и Брњице, до Црне Горе. То је нада за развој овог краја и за повратак свих оних који су отишли у бели свет.

            Поштована министарко, имате велику одговорност и огроман терет, јер заштита животне средине није само један сектор, њу чине сви сектори и чини је целокупан живот нашег друштва. Зато, сваки и мали помак у овом делу је велики допринос унапређењу стања животне средине. Осим обавеза које треба да испуне и друга министарства и институције, потребно је и подизање свести свих грађана Србије, јер не можемо заборавити да оно што ми требамо урадити сада да су многе друге европске земље урадиле пре сто и више година.

            Навешћу само један пластичан пример из живота. Како изгледају села у неким другим земљама? Она су ушорена, ред кућа, па тротоар, па канал, па пут. То су цивилизацијска достигнућа тих земаља која ми тек треба да остваримо. Ово је дугорочан процес и захтева огромна средства, али ви не чекате, већ са овим потенцијалима, као и уз подршку Владе, решавате проблеме и зато вас у претходном периоду веома често виђамо на терену где решавате проблеме. Влада Републике Србије и ресорно ваше министарство не чекају да одједном однекуда дођу огромне паре, него радите на терену све што је у вашој моћи.  

            Зато бих народски рекао, да не чекајући да нам нешто само падне са неба, морамо се ослонити у се и у своје кљусе. Зато је добро да представнике Министарства што више виђамо на терену, као пре неки дан у Косјерићу, тамо где су проблеми и где треба решавати проблеме.

            Поштоване народне посланице и посланици, један моменат бих посебно желео да истакнем, поред тога да идеално решимо питање емисије штетних гасова у Србији. Климатске промене су глобални проблем, у најмањем степену регионални, зато је важна иницијатива нашег руководства о Мини Шенгену, јер повезивање и сарадња земаља у региону и заједничко деловање у решавању проблема, а и проблема емисије гасова са ефектом стаклене баште је гаранција да оно што будемо урадили неће бити анулирано са великим емисијама у региону. Зато је и у овом погледу Мини Шенген велика ствар.

            Област климатских промена је огромна област у преговарачком процесу за Поглавље 27 – животна средина и климатске промене. Очекујемо да се око девет правних аката разматра у оквиру процеса преговора Србије у области климатских промена у вези са Поглављем 27. Када сам већ поменуо Поглавље 27, морам да изразим посебно задовољство јер је држава Србија послала преговарачку позицију у Брисел и показала тиме да је спремна да отвори еколошке преговоре са Европском унијом. Наиме, Поглавље 27 је у јануару, тако да кажем прозаично, отишло у Брисел и тиме се стварају услови за отварање још једног веома важног поглавља у овој години у оквиру процеса приступања Европској унији и, нажалост, то сада не зависи више од нас, него од чиновника у Бриселу.

            Посебно истичем, у име посланичке групе СПС и Зелени Србије, да смо веома активно и анагажовано учестовали у писању и креирању овог поглавља као део Владе Републике Србије и да смо утицали на квалитет овог документа и да он буде на бољем нивоу. Наши експерти и чланови били су кључни у деловима тима који је изградио преговарачку позицију.

            Преговарачка позиција је веома комплексан документ у чијој је изради учествовало 150 представника из 28 институција и државних органа Републике Србије. Осим текста, преговарачка позиција садржи укупно 14 прилога, односно 1.650 страница, понављам, 1.650 страница текста, и образлаже финансијски оквир за активности у наредном периоду, како би Република Србија достигла стандард Европске уније у области заштите животне средине и омогућила својим грађанима квалитетан живот, као што имају грађани Европске уније.

            Овај закон је конципиран тако да садржи 11 поглавља. Нећу о томе говорити, о томе је говорила министарка и уважени представници посланичких група у Скупштини. Али, посебно је интересантан и важан члан 43. Предлога закона којим је прописана одредба о историјским емисијама – оператер постројења има обавезу достављања података о емисијама и њеним историјским нивоима активности за референтни период од 1. јануара до 31. децембра 2005. године, од 1. јануара 2008. до  31. децембра 2010. године и од 1. јануара 2016. до 31. децембра 2017. године, што је у складу са одредбама и директивама Европске уније.

            Посланичка група СПС и Зелени Србије подржавају став Министарства које сматра да је прописивање одредбе у општем интересу Републике Србије. Ово је веома важна одредба у преговорима са Европском унијом. Ово је од посебног значаја како би се у исто време обезбедила здрава животна средина, уз оптимални привредни и економски развој. Зелени Србије сматрају од дана свог оснивања да улагање у заштиту животне средине не представља трошак, него улагање у будућност, у зелени развој, у здравље грађана Републике Србије.

            Уважене колегинице и колеге, поштовани грађани, треба да знате да је Србија достигла напредни ниво у спровођењу уредби о материјама које оштећују озонски омотач, гасовима са ефектом стаклене баште, а циљ овог закона јесте стварање правног основа и за успостављање система мониторинга извештавања. Као што већ знате, Србија је ратификовала Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе 12. марта 2001. године и Споразум из Париза 25. јула 2017. године. Према Споразуму из Париза, Србија је планирала да смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште за 9,8% до 2030. године, у поређењу са нивоом из 1990. године. Крајњи циљ овог закона у складу са Конвенцијом је да се достигне смањење нивоа емисија која се са становишта науке сматра неопходним како би се избегле промене климе на глобалном нивоу.

            Влада до сада као ни ресорно министарство нису имали законски основ да пропишу обавезе смањења емисија секторима, што је кључни предуслов за постизање идентификованог циља. Како би зацртани циљеви смањења емисије били остварени у предвиђеном року, дакле до 2030. године, неопходно је доношење закона и успостављање система за мониторинг, извештавање и верификацију.

            Са друге стране, уколико се не би усвојио овај закон, а не сумњам да ће се усвојити, Закон о климатским променама, према неким прорачунима и трошкови таквог нечињења и неделовања у периоду између 2020. и 2050. године износили би 113 милијарди евра. Замислите Србију земљу која би изгубила преко 100 милијарди евра за тај период, како би се то одразило на наше становништво, на нашу омладину. Сигурно да наша деца и многа друга деца, ми грађани и грађанке Републике Србије можда не би желели да живимо о таквој земљи.

            Апсолутно, уважена министарко Вујовић, посланички клуб СПС и Зелених Србије ће у дану за гласање подржати и гласати за Закон о климатским променама. Такође будите сигурни да ћете имати пуну подршку напорима да заједно градимо чистију и зеленију Србију. Хвала вам.

Извор: Парламент