Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Споразуму о Предлогу одлуке о Програму званичне статистике у периоду од 2021. до 2025. године

На самом почетку нећу говорити о теми, одмах да кажем, изразићу жаљење што данашњој седници републичког парламента не присуствује један број посланика како је наведено у Извештају Европског парламента, који треба да се усвоји крајем марта месеца, на који се врши притисак од стране владајуће коалиције.

Изразићу незадовољство и жаљење што не присуствују управо на данашњи дан, колегиница Пауновић је говорила о томе, јер на данашњи дан пре 17 година догодио се један од најбруталнијих напада албанских екстремиста на Србе на Косову, насиље и етничко чишћење у коме је 2004. године убијено 10 припадника српске заједнице, а са територије Косова протерано више од 4.000, порушено око 935 српских кућа, оштећено 10 општинских објеката, стотину верских објеката, од којих је спаљено 35, укључујући и 18 споменика културе.

Волео бих да чујем шта данас имају да кажу на ту тему и да ли ће макар упутити извињење на основу свега онога што смо могли да чујемо и што су говорили у парламенту протеклих дана, па и оно што су говорили срамно на њиховом језику, иако им то нико није оспорио.

Када је реч о ономе што је данашња тема дневног реда, дакле, Програм званичне статистике са Стратегијом за период од 2021. до 2025. године, по Закону о званичној статистици активности званичне статистике заснивају се на петогодишњем статистичком програму и годишњим примењивим плановима. Програм званичне статистике доноси Народна скупштина те је из истих разлога и данашњи документ пред народним посланицима.

Циљ доношења Програма званичне статистике јесте обезбеђивање квалитетних и међународно упоредивих резултата званичне статистике, остваривање потпуне хармонизације са међународним статистичким стандардима, пре свега Европским статистичким савезом, тако и са УН, представљају основна стратешка опредељења система званичне статистике Републике Србије.

Овај документ, рекао бих, је вишеструко значајан. Он представља усаглашавање званичне статистике Србије са међународним статистичким стандардима и саставни део интензивних активности Републике Србије у оквиру процеса приступања Србије ЕУ. На статистику се односи конкретно преговарачко Поглавље 18. Са друге стране, Програм који је пред нама представља скуп стратешких и оперативних активности свих произвођача званичних статистичких података, како се то дефинише у закону.

Статистика је, може се рећи рендген снимак сваког друштва јер најпрецизније бројкама и врло прецизно утврђује на годишњем или месечном нивоу стање у свим секторима, ти подаци упоређивањем дају слику напретка или стагнације.

По дефиницији, статистика је област математике која се бави прикупљањем, анализом, интерпретацијом, објашњењем и презентацијом података који се односе на широк спектар делатности сваког друштва од науке до показатеља привреде и друштвених кретања.

Законом о званичној статистици, али и овом програму дефинисан је круг званичних произвођача статистике и  оно што је најважније дефинисана је и кровна организација званичне статистике у Србији, а то је Републички завод за статистику који је главни стручни ослонац, организатор и координатор система званичне статистике у земљи.

Републички завод за статистику има и координацију и улогу у статистичкој сарадњи домаћих произвођача економске статистике са међународним организацијама, што сматрамо такође да је од изузетне важности и значаја.

Циљеве које треба да спроводи Републички завод за статистику смо већ чули, тако да због времена нећу о томе говорити.

Званична статистика није само, како народ каже, суви податак. Статистика је у сваком друштву основа за креирање секторских политика и стратешки развојних докумената, статистичке чињенице и њихово упоређивање су најегзактнији показатељ свих промена, биле оне позитивне или негативне, допале се оне некоме или не. 

Управо у том контексту, желим да говорим о нечем другом, а то су економски показатељи, јер економски показатељи су бројке и цифре, а везане су за статистику. Опет кажем, свидело се то некоме или не. 

Свидело се то некоме или не, знате, када говорите, ви можете да не говорите истину, можете да покушате да преварите, али када су бројке и цифре у питању, ту нема лажи и ту нема преваре. Зашто ово кажем? Не можете да преварите чињеницу да је држава Србија, Влада Републике Србије, председник Србије у периоду од марта месеца, говорим о првом пакету помоћи држави и грађанима, издвојили 700 милијарди динара или шест милијарди евра, што је 12,7% БДП. Не можете да оспорите да је систем функционисао онда када је било најтеже и не само да је функционисао, него је остваривао изванредне резултате, а ту мислим, пре свега, на економске показатеље. Не можете да оспорите да је избегнут онај најцрњи сценарио и да мере које су спроведене управо иду ка оним циљаним групама које су потпуно оправдане. Ту мислим на егзистенцију, животни стандард грађана, мислим на привреду, пре свега на приватни сектор, али овим трећим пакетом обухваћена су и велика предузећа. Дакле, води се рачуна о јавном интересу, води се рачуна о интересу грађана, али води се рачуна о томе да се сачувају тешко стечена фискална достигнућа и да се прихвате сви они подстицаји и иницијативе које воде ка расту и развоју. 

Подсетићу вас, Србија је прва држава по привредној стопи раста, односно пада у Европи у овом тренутку. Поставља се питање – да ли је једна држава у Европи прихватила оволики терет кризе на себе у периоду од почетка пандемије до данас? 

Сада имамо трећи пакет мера који обухвата 1.505.093 предузетника, новчана помоћ грађанима од 250 милијарди динара, 1,7 милиона пензионера добиће додатну помоћ, градски хотели такође, сектор, први пут, превозних путника и друмског саобраћај и аутобуских станица. Дакле, када све то саберемо, то је укупно негде око осам милијарди евра. 

Знате ли која су данас суштинска питања у Србији? Када разговарате са грађанима, суштинска питања су да ли ће бити затварања фабрика, да ли је било отпуштања радника и да ли су одустали страни инвеститори од улагања у Србију. Нити је било отпуштања радника, нити је било затварања фабрика, нити су страни инвеститори одустали од улагања у Србију. То што су померили своје програме за један одређени временски период, то не значи да су одустали, али чињенице, цифре говоре нешто другачије. Стране директне инвестиције у протеклој години су биле 2,9 милијарди евра.

Када сагледамо Балкан, целокупан износ страних директних инвестиција које пристигну на Балкан 60% је управо у Србији. Није случајно што Фајненшл Тајмс већ годинама уназад Србију сврстава као лидера у привлачењу страних директних инвестиција.

Дакле, у 2021. години Србија улази економски јака, сигурна и стабилна, са по ко зна који пут поновићу, потпуним уверењем да ће реализовати ону пројектовану стопу раста БДП од 6% и то са потпуним оптимизмом, јер има разлога за то. 

Слушамо критичаре сваки дан, али ово је економска политика која је социјално одговорна, а та социјална одговорност, та економска политика која је социјално одговорна у своје средиште ставља човека, животни стандард и егзистенцију, пре свега грађана. Она ће увек имати подршку СПС.

Са друге стране, слушамо критичаре који су и мање стручни и стручни. Хајде да се осврнемо на оне који су стручни. Та уско стручна политика није чаробни штапић и они не разумеју шта значи жива политика. Жива политика је када ви разговарате са грађанима, па сагледате да ли су грађани задовољни или не. Какав је животни стандард грађана? Е, та жива политика је донела успех Србији у борби против Короне што је свакако приоритет, донела ковид амбуланте, болницу у Батајници. Та жива политика је дефинисала два кључна стуба.

Први стуб је животни стандард грађана кроз повећање пензија 5,9%, кроз повећање плата у јавном сектору, најпре 3,5%, па у априлу месецу за још 1,5%, минимална цена рада 6,6%, здравствени радници 5%, Војска 10%.

Други стуб јесу капиталне инвестиције, инфраструктурни пројекти и никада више издвојено, 330 милијарди динара, што је 5,5% БДП и што треба да подстакне реализацију пројектоване стопе расте БДП од 6%.

Имали смо ситуацију да нас критикују када је реч о платама у јавном сектору. Ми смо били искључиви противници такве врсте критике. Сматрамо да се Влада понашала одговорно и рационално и да је са великим разумевањем прављен буџет за 2021. годину, да приоритет, пре свега јесте био, понављам, животни стандард грађана. Дакле, није се Влада задуживала да би исплаћивале плате и пензије, већ је то чинила из реалних извора прихода. И увек ћемо подржати став Владе да сваки уложени динар иде ка повећању плата и пензија, јер говоримо о младим људима, па како ћемо да задржимо младе људе у Србије нећемо повећавати плате, нарочито у јавном сектору, ако говоримо о професионалности и о стручности.

Капиталне инвестиције, показало се да када држава инвестира у капиталне инвестиције да то подиже ниво страних и домаћих инвестиција. То је такође потпуно оправдано. Како се радило? Хајде да узмемо период пандемије и прошлу годину. Од јануара до новембра месеца 146 милијарди динара. То је 14,7% више него у односу на исти период претходне године. Дакле, немамо уопште дилемо, немамо дилему да ће и у овој години бити реализовано тих 330 милијарди динара.

Што се тиче критика због емисија обвезница, морам и то да кажем. Рефинансиран је дуг који је доспео на наплату у септембру 2021. године, пошто је повољна ситуација са доларом. Скуп кредит са каматном стопом од 7,25% редефинисали смо са стопом од 1%. У апсолутном износу јавни дуг остаје исти, али у наредних десет година платићемо 40 милијарди динара мање камате и то је одговорно управљање јавним дугом.

Критике на рачун привреде. Кажу, председник Србије, Влада Републике Србије не разумеју добро привреду. Добро је да привреду разумеју на другачији начин од ове квази елите, опозиције, јер и председник и Влада Републике Србије гледају како привреду да очувају и да ставе на стабилне ноге, а не да отварају рачуне, не знам на Маурицијусу, у Швајцарској и да износе новац из Србије. Дакле, овде је циљ српска привреда и овде је циљ животни стандард грађана.

Буџетски дефицит. Тачно је. Имамо дефицит, али дефицит није скуп и тај дефицит није настао зато што је вођена лоша фискална политика. Тај дефицит је настао због короне, али имамо контролисан дефицит, јавни дуг у односу на БДП испод 60% и крећемо се у параметрима који ће омогућити реализацију циљева. Циљ, управо јесте Србија 2020-2025. Повећање плата у Србији до 900%, а просечна пензија 450 евра.

Како очувати политику очувања радних места? Озбиљној и одговорној политици запошљавања државе говоре следећи подаци. Упркос пандемији стопа незапослености је на историјском минимуму од 9%. Рекао сам малочас минимална цена рада 6,6%, говорио сам о повећању плата и пензија.

Дакле, у последњих седам година просечна плата у Србији порасла је са 180 на данас 511 евра. Све ово доприноси повећању јавне потрошње, а тиме и укупном стандарду грађана. 

Следећа ствар, стабилност раних инвестиција о којима сам такође говорио, инвестициони циклус у сектору капиталних инвестиција у инфраструктуру пре свега, што јесте други стуб који је дефинисала Влада Републике Србије и у последњих неколико година отворено је 200 фабрика и комерцијалних објеката и запослено 60.000 радника.

Дакле, ма шта говорили, ма какву критику упутили та критика треба да буде комплимент овој Влади, јер у периоду пандемије ова Влада је успела најпре да сваком пунолетном грађанину исплати 100 евра, потом 10.000 динара за сваког здравственог радника, потом 5.000 динара за пензионере, па 4.000 динара за пензионере, говорим о прва два пакета мера, а следи тек трећи пакет мера. Постављам питање да ли је једна држава у Европи и у свету учинила нешто овако?

Како финансирати политику економског опоравка? Реформски курс Владе омогућио је, то је следеће питање, омогућио је да у последњих неколико година имамо суфицит у буџету и низак део удела јавног дуга у БДП, омогућили су да на почетку пандемије имамо довољно новца у државној каси за помоћ грађанима и за помоћ привреди. Та помоћ привреди је омогућила да се одржи производња, као и пуна запосленост, те и даље имамо принципе да расте привредна активност. Мере Владе као што сам рекао усмерене су ка приоритетима, Србија има стабилну стопу инфлације, стабилан курс динара, тренутно на рачуну у једном тренутку је било 125 милијарди динара, што је огроман новац, домаће стране инвестиције и верујемо да можемо да рачунамо на предприступне фондове ЕУ. 

Саобраћајна инфраструктура је стратешки важна, јер је Србија транзитна земља која повезује исток и запад и тај транзит ће повећати приходе. Тренутно се у Србији граде четири аутопута, иначе укупно је урађено 350 километара нових аутопутева, а Србија данас има 924 километра аутопута. Све су то чињенице и показатељи.

Сада само још неколико показатеља на самом крају. Дакле, рекао сам, минимална цена рада, сада говорим о егзактним подацима, то је статистика, цифре и бројке. Минимална цена рада 2012. године је била 102 динара у марту, 115 у априлу, а 2021. године 183,93 динара. Године 2012. просечна плата је била 41.377 динара, 2020. године 60.073 динара. 

Идемо даље, просечна пензија 23.024 динара 2012. године, 2020. године 27.759 динара. Просечан чек који је износио 27.700, сада је већи за око 1.700 динара. Дакле, укупно повећање пензије у периоду од 2012. до 2021. године је износило 30,9% 

Што се тиче незапослености, рекао сам – 2012. године рекордне незапослености 23,9% дошли смо до стопе незапослености од 9%. То су, такође, егзактни подаци. 

Јавни дуг 2012. године 52,9%, данас 57,4%, што мање од нивоа мастрикта од 60%, 60% БДП-а је критеријум из мастрикта који је установљен још 1991. године унутар тадашње европске заједнице. Односи се на то колико је ниво дуга који државе максимално могу да имају да би биле кандидат за чланство у евро зони, односно валутној унији. Од тада фигурира се податак од тих 60%. 

Ово су подаци и показатељи и ово апсолутно нико не може да оспори. То је оно што сам желео да говорим повезујући економски аспект чињенице, резултате које су остарили председник и Влада са оним што јесу статистички подаци, јер ми константно слушамо некакве аферашке, нека фабриковања афера, некакве измишљене цифре. Ово су чињенице, и ово је истина.

На самом крају још једну ствар желим да напоменем, није везана за ову тему.

Уважена председавајућа, то ћу рећи председнику парламента, чини ми се, на жалост, да парламентарци који су глас народа, који су добили легитимитет и поверење грађана и имају потпуно право да заступају то поверење грађана овде у парламенту, постају полако глинени голубови и да морају да воде рачуна на који начин и како ће изнети свој став. Не износе они овде свој став, они овде износе став грађана, јер парламент је, понављам, глас народа. Мислим и на господина Бакареца који је говорио о томе пре неколико недеља, али мислим и на најновија дешавања везана за господина Мартиновића. О томе сам током јучерашњег дана говорио са представницима медија врло радо. 

Видим да су га оптужиле неке невладине организације. Мало је, можда је неприродно што ја из посланичке групе браним неког другог, али ми смо колеге, радимо на истом, имамо исти циљ, имамо исти задатак и наш став је потпуно јасан . Tо што се неко бави инсинуацијама и што неко не зна да протумачи шта је господин Мартиновић желео да каже, па то је њихов проблем, то није наш проблем. Што се позивају на етички кодекс добро је да су коначно схватили – усвојили смо етички кодекс и да  смо прихватили тај етички кодекс који су толико критиковали и за који су рекли да је лош, а данас се позивају на тај исти етички кодекс.

Дакле, господин Мартиновић је погрешно интерпретиран, али то је био и циљ неких невладиних организација и неког невладиног сектора. Ја сам поставио питање тим невладиним организацијама и невладиним секторима, само једно, а то сам им поставио н Факултету политичких наука и у оквиру међустраначког – хајде више определите се.  Пошто овде нема једног дела опозиције који разговара са нама, определите се. Заступате ли ви тај део опозиције или то чини неко други? Јер, ако представнике појединих невладиних организација видимо на скуповима тих политичких опција, они кажу – ми смо тамо наступали као новинари. Добро, али наша перцепција је да сте ви присталица тих политичких странака и да сте заправо ви у овом дијалогу њихови представници. 

Хајде само определите се, јер сте пред парламентарне изборе негативну кампању кренули много пре него што је започела кампања за парламентарне изборе. Захваљујем, председавајућа.