Најновије

Снежана Пауновић: Безбедност на интернету мора бити један од приоритета информатичког друштва Посланичка група

Снежана Пауновић, заменица шефа посланичке групе Социјалистичке партије Србије говорила је као овлашћени представник на Четвртој седници Првог редовоног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2021. години

Злоупотреба је видљива и нажалост све присутнија, посебно међу децом, која у доба короне много више времена проводе на интернету, без контроле родитеља. Безбедност на интернету мора бити један од приоритета информатичког друштва и апелујем на све друштвене факторе и надлежне органе да се још озбиљније посвете овом проблему.

            Уважена министарка са сарадницима, даме и господо народни посланици, пре свега грађанке и грађани Србије, данас је на дневном реду парламента  Предлог закона о потврђивању Уговора о зајму, пројекат изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним подручјима између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој.

            Овај пројектни зајам представља један од начина за реализацију стратегије развоја дигиталних вештина, приоритетних циљева Владе о дигитализацији и осталих докумената којима се Србија брже укључује у свет дигиталних друштава, као глобалној потреби 21. века.

            У свом уводном излагању сте, госпођо Матић, заиста рекли много важних ствари које дефинишу данашњи Предлог закона о потврђивању Уговора о зајму и негде ми се чини да нико од нас нема дилему да ово треба подржати.

            Међутим, свесно ћу се бавити детаљима зато што мислим да је због јавности важно да кажемо све оно што су предности овог закона колико год да се он сматра непрактичним, чим чујете зајам, негде се код свих грађана створи горки укус, али је колега говорио и о начину на који ће он бити отплаћиван и о грејс периоду од три године и о року за колико мора бити реализован, тако да мислим да све што је речено иде у прилог свега овога.

            Брзи развој нових технологија условљава потребу коришћења информационо-комуникационих технологија у свим сегментима живота, тако да данас без интернета је живот човека скоро незамислив. Незамислив је и напредак у том смислу. Широкопојасни интернет представља начин повезивања на интернет који омогућава велику брзину преноса података.

            Развој широкопојасних мрежа у великој мери утиче на повећање квалитета свакодневног живота људи и помаже у ефикаснијем функционисању у многобројним областима живота. Употреба информативно-комуникационих технологија је према подацима на глобалном нивоу у последњих пет година порасла тако да обухвата преко 90% радних места, а у будућности ће готово све људске активности и сва радна места захтевати коришћење дигиталних технологија, а тиме и поседовање дигиталних вештина.

            Србија је као друштво недвосмислена, пре свега када је у питању тај интензивни развој и велику пажњу посвећује овом питању, при чему се води рачуна о утицају дигитализације на кључне развојне циљева, а то је пре свега бржи економски развој, уједначавање регионалног развоја и смањење регионалних разлика посебно разлика условима живота између урбаних и руралних средина.

            Ми смо јутрос имали прилику да чујемо један апел када су у питању руралне средине и евентуално наша обавеза да им у том смислу што више изађемо у сусрет и ја заиста мислим да се томе треба посебно посветити.

            Дигитализација је важна и могли бисмо рећи, један убрзан корак ка достизању тих циљева. На том развојном путу Србија је већ остварила значајне резултате и то у неколико значајних сегмената. Данас је велики број услуга у разним сегментима друштва грађанима доступан путем нових информационих технологија што упрошћава и убрзава све поступке и процедуре.

            Ја бих поменула, као један од успешних корака, дигитализацију и обједињавање 13 различитих база података о становништву, јединствени регистар становништва, као и увођење електронске управе, чиме је обезбеђено ефикасније функционисање институција јавне власти, а тиме брже и једноставније остваривање права грађана и негде се смањује тај проблем који генерално наша држава и јесте имала са бирократијом у протеклом периоду.

            Ови примери су само илустрација која потврђује неопходност изградње дигиталног друштва која мора бити у току свих догађања ,која брзо долази до актуелних информација, која поседује информације неопходне за доношење значајних одлука на свим нивоима друштва, јер је, ту ћемо се чини ми се сви сложити, информација неопходан услов развоја и не каже се за џабе да онај ко поседује информацију, заправо поседује главни инструмент моћи.

            Када је у питању европски пут Србије, морамо подсетити да се на развој интернета односи преговарачко Поглавље 10. – Информатичко друштво и медији, при чему је навећи развојни изазов повећање покривености и приступачности интернета и усклађивање стандарда у снабдевању великог броја корисника са техничким стандардима Европске уније.

            Основни циљеви Европске уније у области информационо-комуникационих технологија, тачније 13 специфичних циљева који се односе на дигиталну трансформацију садржани су како у европској стратегији из 2010. године тако и у дигиталној агенди Европе.

            За Србију ово преговарачко поглавље треба да отвори простор за преговоре у даљем усклађивању нашег правног оквира са правним тековинама ЕУ што смо у великој мери, чини ми се, већ и постигли, исправите ме ако грешим.

            Такође, дигитализација је и предуслов развоја других делова јавног сектора, као што су е-управа, е-здравље, електронско правосуђе, електронско образовање или е-трговина и неке друге услуге.

            Дигресија блага, да у ово време пандемије Корона вируса, чини ми се да смо тек сада заправо схватили колико је важно функционисати на овај начин, колико то мења све оне наше основне навике да у ствари у моменту када смо били принуђени да то буде тотални локдаун, да то буде ванредно стање. Ми користимо те услуге и инспирисала ме је е-трговина, јер смо тада негде први пут препознали да у ствари можемо и ту апликацију – „Донеси“ и те како искористити и било нам је једино решење, нарочито у Београду. Можда су мање средине имале мање проблема, али је Београд заиста био оптерећен озбиљном блокадом и бојим се да још увек овако лимитирани и јесмо у проблему.

            Дакле, као кандидат за чланство у ЕУ постали смо део дигиталне агенде Европе а Србија је конкретно обухваћена посебном дигиталном агендом за Западни Балкан, коју је Европска комисија покренула 2018. године на дигиталној Скупштини одржаној у Софији. Овом агендом промовисани су главни циљеви који треба да остваре државе Западног Балкана. Један од тих циљева о коме, на неки специфичан начин говоримо и данас, јесте управо улагање у широкопојасну повезаност, односно у изградњу комуникационе инфраструктуре за повезивање на интернет што већег броја средина и корисника. Дакле, то је задатак реализације пројекта изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним подручјима.  

            Зајам у висини од 18 милиона евра, који је Србији одобрила Европска банка за обнову и развој, обезбедиће повезаност преко 500 сеоских школа, то сте чини ми се рекли у свом уводном излагању, и других јавних установа, али и преко 80 хиљада домаћинстава која се налазе у мапираним подручјима. Можда је ово и најважнији детаљ који треба истаћи.

            Ми морамо да кажемо да је за сеоска подручја данас, осим основне инфраструктуре којом се наравно олакшава живот, неопходна и та дигитална повезаност. Сеоске средине које су повезане интернетом имају много мањи осећај изолованости и напуштености. Чини ми се да томе треба посебно посветити пажњу, јер је интернет данас онај неопходан поглед на свет, као што је то пре неколико година, 30 или 40, било поседовање телевизора или фиксног телефона у неком тренутку када се појавио, под околностима да су млади најважнија циљна група овог пројекта, јер морамо да признамо себи једну болну истину, а то је да најпре желимо да нам опстане село, које јесте угрожено у доброј мери, да оживи, да производи храну, пре свега за град. Да би се све то реализовало ми на селу морамо имати младе, јер старије становништво све мање капацитета има за тај вид живљења на селу.

            Можда ово јесте корак више и можда ово јесте један од корака који ће младе задржати на селу, управо поседовање интернета и мобилних телефона јесте за њих најдрагоценије, јер у том смислу ће онда заиста бити повезани без разлике колико су удаљени од неких великих центара, да не говорим о Београду, него и регионалних.         Овај пројекат посматрамо и са аспекта модернизације образовног процеса у руралним срединама, јер су управо обухваћене, колико сам разумела, сеоске школе. Ми смо пре неколико месеци у Скупштини имали дискусију о једном зајму за ширење информатичке писмености, односно дигитално повезивање школа и набавку опреме за наставни кадар. Ту мислим на набавку, ако се не варам, око 50 хиљада лаптопова који су били неопходни. Образовни систем јесте база стицања информатичке писмености, тако да неопходан услов за остваривање ове функције представља управо повезаност образовних установа интернетом.

            Сви смо сведоци колико је од пресудног значаја за несметано одвијање процеса образовања у ово време пандемије корона вирусом била управо информатичка повезаност. У том смислу, школе у урбаним срединама које имају интернет могле су без било каквих проблема да прате ту онлајн наставу. Наставници су могли да комуницирају са ученицима и са родитељима и то је био један процес прилагођавања који је на овај начин, чини ми се, текао мало лакше. Бескрајно смо, и то се увек мора поменути када говоримо о пандемији, захвални лекарима који се посвећено и пожртвовано и свим снагама боре за здравље сваког од нас.

            И желим да се захвалим такође, осим лекарима чији је допринос немерљив и заиста им сви дугујемо велико хвала, и свим просветним радницима и свим школама, родитељима, али дугујемо посебну захвалност нашој деци, која су се просто прилагодила. Успешно су апсолутно сви савладали све изазове онлајн наставе. Није изгубљен практично ниједан час, не може се, слажем се потпуно са колегом Марковићем, не може бити идентично предавање које је онлајн и оно које је интерактивно, када ученици имају наставника преко пута, али нажалост, ово време диктира своје услове. Оно што свакако јесте за похвалу јесте да су се деца прилагодила овом новом моменту, колико год су највеће жртве истог, управо из разлога јер они и кроз свој одлазак у школу имају и тај вид дружења и социјализације који им је сада у периоду од већ годину и нешто, мало јаче заиста ускраћен.

            У образовању и образованим генерацијама је наша будућност. Данас уз класична знања, међу којима су историја, српски језик и књижевност, географија, али и знање из природних наука, потребна и нова знања за 21. век, то су пре свега информатичка знања и дигиталне вештине које ће омогућити убрзани развој друштва и повезивање са светом, који уз интернет више заиста није далеко. То је један од разлога зашто нам је неопходно да све образовне установе, све школе данас имају тај брзи интернет и омогуће свим ученицима, где год да живе, стицање тих информатичких знања, брзу размену информација и лакши живот и њима и њиховим породицама.

            И на крају, према статистичким подацима у Србији, интернет недостаје у око 30% домаћинстава у руралним подручјима, док у урбаним подручјима интернета нема у око 13% домаћинстава. Задатак нашег друштва на путу ка развијеном информатичком друштву јесте управо достизање максимума у покривености интернетом, као претходницом модерног развоја и модерног друштва.

            Наравно, не можемо да не поменемо овде да осим обезбеђивања приступачности интернета, друштво мора водити рачуна и о свим ризицима које коришћење интернета носи са собом и ту смо имали и у протеклим данима чак и у скупштинској расправи, чини ми се неколико пута, поменуте разне злоупотребе интернета. Његова злоупотреба је видљива и нажалост све присутнија, посебно међу децом, која посебно у ово доба короне много више времена проводе на интернету, и то без контроле родитеља, јер просто су околности такве да негде нису у позицији ни да то испрате. Треба их сачувати од негативних појава када је интернет у питању и то углавном није лако, тим пре што се сви ти трендови, који су нажалост лоши и погубни по генерације, некако најлакше увек приме међу том децом, то увек буде најлакше за аплицирати.

            Потпуно се слажем да безбедност на интернету мора бити један од приоритета информатичког друштва и још једном апелујем на све друштвене факторе и надлежне органе да се још озбиљније посвете овом проблему, али апелујем и на све нас који смо зрели и одрасли људи да својим лошим примером када је у питању коришћење интернета и социјалних мрежа не инспиришемо нашу децу. Морали бисмо да у том делу најпре ми поведемо рачуна шта је вокабулар који користимо, шта је начин на који комуницирамо, шта је начин на који се обраћамо и широкој јавности и једни другима, да бисмо смањили тај негативан утицај на децу, која с правом преписују од нас.

            Дакле, бојим се да је наше елементарно неваспитање, када кажем наше, онда свакако мислим једне озбиљне мањине, али она постоји, кључни мотиватор за немали број деце и томе треба стати на пут, ако никако другачије, оно макар на начин што ћемо стално указивати и једни друге опомињати да негде морамо сносити одговорност, пре свега због чињенице да смо јавне личности и да у доброј мери утичемо на тај јавни дискурс који је, чини ми се, давно запао у кризу.

            Дакле, интернет је значајан део нашег пута у Европу и у свет и пројекти попут овог о коме данас говоримо, а то је изградња широкопојасне комуникационе инфраструктуре за интернет у руралним срединама, рекла сам и на почетку, вишеструко је значајан и драгоцен.

            Из свих разлога о којима сам говорила посланичка група СПС ће свакако подржати закон којим се потврђује Уговор о зајму за реализацију овог пројекта у коме нас финансијски подржава Европска банка за обнову и развој.

            Да не бих звучала контрадикторно, јутрос сам имала посланичко питање које је можда било мало оштрије када су у питању европски званичници, али ово само потврђује чињеницу да ми заиста јесмо решени да наш пут у Европу нема алтернативу, али да и те како умемо да одреагујемо на оно што је једна очигледна неправда, један очигледан, чак више не ни двоструки аршин, него притисак пред којим се тешко одолева.

            Било како било, све законе који су за добробит наше деце и који ће им унапредити живот Скупштина Србије ће, сигурна сам, подржати и донети, а све остало ћемо оставити на крају и суду историје, јер сам готово сигурна да актуелно државно руководство може да одговори свим притисцима, колики год они били у актуелном тренутку. Хвала вам

Извор: Парламент

Категорије: Посланичка група