Најновије

О Предлогу закона о потврђивању Уговора о зајму за Пројекат изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима Посланичка група

Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу закона о потврђивању Уговора о зајму (Пројекат изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима) између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој

Поштована министарко, поштовани представници министарства, даме и господо народни посланици, много пута до сада сам у парламенту рекао да је највећа трагедија једног друштва да изгуби осећај да препозна приоритете и да изгуби осећај да препозна праве вредности.

На велику жалост критичара о којима је млади колега малочас говорио, ово друштво није изгубило осећај да препозна приоритете и није изгубило осећај да препозна праве вредности. Много пута је то до сада показало, као што ће показати, потпуно сам убеђен, и у периоду који је пред нама, као што је и Влада Републике Србије кроз експозе и кроз шест кључних тачака, принципа и начела на бази којих је формирана и конституисана Влада Републике Србије, препознала праве приоритете. Један од тих приоритета јесте управо оно о чему данас говоримо.

Мало час је колегиница Марина поменула задужење. Задужујемо се. Тачно. Ми се задужујемо, али треба правити разлику између задуживања за плате и за пензије и задуживања које треба да омогући развој и да да одређене позитивне ефекте када је реч о расту БДП. Србија има више развојних а не потрошачких кредита. И то је суштина коју ови критичари не разумеју. Дакле, тачно је, задужујемо се, улажемо у путну инфраструктуру, данас говоримо о дигиталној инфраструктури, али, извините, то је улагање у будућност, то је улагање у будућност Србије. И не видим разлог зашто би неко био против тога?

Имамо буџетски дефицит и то није спорно, али тај буџетски дефицит је контролисан, тај буџетски дефицит није скуп, тај буџетски дефицит није настао зато што је председник Србије и Влада Републике Србије водила лошу фискалну политику, већ због короне. Али, кажем – контролисан је и креће се управо у параметрима који су дефинисани. Јавни дуг у односу на БДП је испод 60%, што нам говори да и поред тога што је тешка ситуација, остварујемо добре резултате. Влада Републике Србије остварује добре резултате, добре економске показатеље, што опет значи да може боље и више и увек треба подизати лествицу, јер то је добро за будућност Србије.

Ово је контролисани дефицит и он ће, сигурни смо, посланичка група Социјалистичке партије Србије је сигурна да ће омогућити у перспективи реализацију оног циља, а то је „Србија 20-25“ или 2025. просечна плата у Србији 900 евра, а просечна пензија у Србија 450 евра. Имао сам потребу да ово кажем на самом почетку пре него што кренем да говорим о конкретној теми јер се говорило о задуживању, па просто да демантујемо критичаре бар на овакав начин.

Дакле, овај зајам је по природи, као што сам рекао, инвестициони, развојни и треба да омогући дигитализацију руралних подручја у Србији која до сада нису била обухваћена пројектима комуникационе инфраструктуре, што је услов смањења регионалних разлика и смањења разлика између села и града у условима пре свега електронских комуникација.

Стратешки посматрано дигитализација, ту се у потпуности слажемо, је неопходан услов и друштвеног и привредног развоја једног модерног друштва, услов глобалне повезаности, а без високе заступљености широкопојасног интернета данас је немогуће замислити не само брзу размену информација него развој нових занимања и нових грана људских делатности, привреде уопште, тако да се може рећи да интернет значајно утиче и на пораст, као што сам рекао, БДП, али интернет утиче и на запошљавање. 

Зато је сузбијање дигиталног јаза између урбаних и руралних подручја од кључног значаја за равномеран регионални развој. 

Оно што је важно истаћи јесте да је Србија као земља кандидат за чланство у ЕУ, али и као земља Западног Балкана, који се са становишта ЕУ посматра интегрално обухваћено посебно Дигиталном агендом за Западни Балкан, коју је Европска комисија покренула на Дигиталној скупштини одржаној 25. јуна 2018. године у Софији. Циљ ове агенде је да је подршка транзицији целог региона убрзаним стварањем дигиталног друштва, тиме и дигиталне економије остварење добробити дигиталне трансформације економског сектора, као што су бржи економски раст, више запослених и свакако боље услуге.

Покренувши ову агенду Европска комисија се заједно са ресорним министрима свих земаља Западног Балкана договорила око кључних циљева и акција. Један од тих циљева је улагање у широкопојасну повезаност јер су електронске комуникације, односно повезаност интернетом предуслов сваког развоја тржишта пре свега који се данас не може ни замислити без брзог протока, нити размена информација. Ову агенду финансијски подржава Европска банка за обнову и развој кроз одобравање зајмова, тако да се овај зајам одобрен Србији може сматрати делом Агенде за Западни Балкан. 

Када је у питању Србија претходницом овог пројекта зајма, о коме данас говоримо, можемо сматрати донацију Европске банке за обнову и развоју у износу од 1,7 милиона евра.  

Споразум о овој донацији намењеној управо пројекту широкопојасни интернет у руралним подручјима у Србији, потписан је 27. јануара, о томе је већ било речи, а намењен је за израду, односно припрему пројектне документације. Можемо рећи да је било извесне симболике у датуму потписивања овог Споразума о донацији, потписан је баш на Светог Саву, а то је школска слава, када знамо да ће овим пројектом бити обухваћени, пре свега школе у руралним подручјима, које ће увођењем интернета имати могућност да, као и њихови вршњаци у градским срединама, пре свега учествују у „онлајн“ настави.

То се односи и на просветне раднике у многим сеоским срединама, који због недостатка интернета нису могли да обезбеде електронску комуникацију са децом, нити да обезбеде наставу на даљину, што јесте био озбиљан проблем. У том смислу, зајам за овај пројекат којем су предвиђена средства у износу од 18 милиона евра, представљају својеврстан наставак пројекта, којим ће се изградити потребна комуникациона инфраструктура за широкопојасни интернет у руралним срединама Србије.

Иначе, циљ овог пројекта јесте, дакле да две трећине домаћинстава у Србији која сада немају широкопојасни интернет, буду њиме покривене. Према подацима из 2020. године, у Србији 80,8% домаћинстава има широкопојасну интернет конекцију, што чини повећање од 1,2% у односу на 2019. годину, а 8,3% у односу на 2018. годину. 

Заступљеност ове врсте интернет конекције највећа је у Београду, износи 93,9%, у Војводини 74,7%, Шумадији и Западној Србији рецимо 77,5% итд. Када је реч о градским насељима, она износи 87%, док је само 70,1% руралних српских домаћинстава повезано фискалним широкопојасним мрежама. 

Дакле, захваљујући пре свега овом пројекту, дакле овоме о чему данас говоримо, пројекту дигитализације, који подржавају Европска банка за обнову и развој и билатерални донатори, у оквиру инвестиционог оквира за Западни Балкан, око 80 хиљада домаћинстава и 500 школа и јавних институција широм Србије, добиће приступ брзом широкопојасном интернету. 

Широкопојасна интернет конекција не омогућава само брзи приступ интернету, већ мења целокупни начин употребе интернета, будући да омогућава преузимање потребних и тражених информација са интернета на знатно бржи начин. Такође, развој широкопојасних мрежа утиче и на повећање квалитета свакодневног живота људи, и помаже у ефикаснијем функционисању у многобројним областима.

Пандемија узрокована корона вирусом у 2020. години показала је да је брзи интернет пресудан за рад од куће, приступ административним, финансијским, медицинским пре свега и другим услугама, али и његова посебна улога је дошла до изражаја у образовању. 

Интернет је био готово пресудан за несметано одвијање процеса образовања. Са „онлајн“ наставом сусрео се читав образовни систем. Дакле, није „онлајн“ настава била намењена само урбаним срединама, већ су на овај метод наставе на даљину били усмерени и ученици из читаве земље, из мањих градова, али и из забаченијих, сиромашнијих средина, у којима је интернет јако спор или га, нажалост чак и нема.

Системска подршка дигитализацији формалног образовања у свим срединама допринеће и развоју ИТ кадрова, као и стратешки циљ који је дефинисан у Стратегији развоја ИТ индустрије. Мора се радити, наравно на унапређењу телекомуникационе инфраструктуре и увести интернет у свако село, у сваку сеоску школу, јер наша Стратегија развоја села и улагања у пољопривредну производњу подразумевају и стварање бољих услова за живот на селу, што управо и чинимо и радимо.

Дакле, не само за старије, већ и за млађе генерације које данас без електронских комуникација, без мобилног телефона, без интернета, не сматрају да имају квалитетан социјалан живот и доступност потребним информацијама за живот и рад. 

Овим пројектом потврђује се одлучност Владе Републике Србије да ће сви грађани који су до сада били без интернета или на неки начин изопштени, добити приступ интернету, што се посебно односи на ученике у руралним подручјима. 

План државе јесте да до 2025. године, уз широк програм подстицаја за изградњу широкопојасне инфраструктуре у руралним пределима, ниједно домаћинство у Србији не буде без приступа фиксном широкопојасном интернету. Ова Влада је тему информационих технологија и дигитализације ставила у сам врх својих приоритета.

Влада Србије препознала је значај дигитализације за целокупни економски и друштвени процес и прогрес пре свега. Дигиталне технологије доносе револуцију у начин на који учимо, радимо и живимо као појединци, али и као читаво друштво. У том смислу се планира и већа стопа улагања у овај сектор. У овом тренутку према подацима стопа улагања у ИТ сектор у Србији по глави становника је нешто више изнад 80 евра, а планирани тренд раста до 2025. године јесте 150 евра по глави становника. Дакле, планира се убрзани, скоро удвостручени раст, што је веома позитивно. 

Говорећи о развојним приоритетима ове Владе, премијерка Србије Ана Брнабић је истакла да ће један од приоритета бити подршка развоју села и пољопривреде. По њеним речима планирана су већа улагања у знање, науку за примену у пољопривредној производњи, што укључује наравно и дигитализацију и ширење интернета како би млади остали на селу, јер отежан приступ руралног становништва савременим и квалитетним образовним услугама такође представља један од озбиљних услова миграције управо младих са сеоског ка градском подручју или урбаном подручју.

Прошле године у марту месецу усвојена је и Стратегија развоја дигиталних вештина за период од 2020. до 2024. године, чији је основни циљ унапређење дигиталних знања и вештина свих грађана, укључујући и припаднике осетљивих друштвених група. Посебни циљеви су, то желим посебно да истакнем, унапређивање дигиталних компетенција у образовном систему, унапређење основних и напредних дигиталних вештина за све грађане, развој дигиталних вештина у односу на потребе тржишта рада, као и целоживотно учење ИТ стручњака.

Тако можемо рећи да је дигитализација руралних подручја Србије значајан део ове стратегије и један од њених, да кажем кључних циљева. Наравно, да ће овај предлог о коме данас говоримо имати подршку посланичке групе СПС, о томе је говорила и колегиница Пауновић.

Неретко злоупотребљавам скупштинску говорницу. Малочас ме је колега подстакао, надам се да се нећете наљутити, да увек постоје критичари. Не сумњам да ће постојати критичари и када говоримо о овој теми, али потпуно је јасно шта је циљ тих критичара, дестабилизација Србије. Они немају други циљ и тај циљ покушавају да реализују кроз једну врсту пре свега, притисака, путем рецимо европских парламентараца или да наметну уређивачку политику у медијима, а онда на све то прете поновном некаквом улицом. Као да се неко плаши те улице. Нисмо их се плашили 2000. године, зар мисле да их се плашимо данас, 2021. године?

Тај континуитет напада се наставља. Драго ми је, прошле недеље сам говорио у парламенту и говорио сам о томе како је једна невладина организација напала и у негативном контексту говорила о колегама парламентарцима. Без обзира што смо из различитих посланичких група, реч је о господину Мартиновићу, господину Бакарецу, рекао сам шта је став посланичке групе СПС. Није овде битно ко припада којој политичкој странци, ми имамо један циљ, који желимо заједно да реализујемо, а то је оно што је дефинисано у експозеу Владе Републике Србије. Наш други циљ је да штитимо институције система, да заштитимо Скупштину као највиши орган законодавне власти. То што други не поштују, нека они размисле, нису је поштовали ни док су били у овом парламенту, а камоли сада.

На њихову велику жалост поновни улазак у парламент је за њих плусквамперфекат. То се више неће, у то сам потпуно сигуран, то се више неће десити. Али, они се свакако не заустављају са критикама. Сада, поставља се питање – одакле толика нервоза? Одакле толика бојазност, одакле толика хистерија баш сада?

Ми смо о томе говорили овде када је председник јасно, председник Србије, јасно рекао – један од шест кључних принципа и начела је борба против организованог криминала и корупције, и рекли да је оно што се дешавало у периоду иза нас озбиљан ударац организованом криминалу у Србији. Када смо усвојили Закон о пореклу имовине у парламенту, тек тада су показали нервозу.

Па зашто нервоза, ако ништа не кријете? Одакле, ако је председник рекао – ево, ја ћу бити први предмет провере? Ако смо ми као посланици рекли – па, ево ми желимо, такође. Проверавали сте ви нас, али нема никаквих проблема, ми поново желимо да будемо предмет провере. 

Одакле та нервоза код вас? Смета вам што је Србија уређена правна држава у којој ће функционисати институције система. То вам смета, што ово фабриковање афера, рециклирање, извлачење неких афера које су одавно имале судски епилог. Шта је циљ свега тога? Циљ свега тога је да се прикрије истина, јер никако да дођемо до истине. Један дан је, односно у континуитету је предмет напада председник Републике, јуче је то био председник Народне скупштине Републике Србије, па су желели да делују шаљиво са некаквим саопштењем. Нису они деловали шаљиво, они су нама деловали трагикомично. Ако су желели да нас застраше, много смо се уплашили.

Једна ствар је овде јако важна. Господо, изађите пред грађане Србије и саопштите истину. Малочас је колега говорио, ако закажете конференцију за новинаре, допустите новинарима да вам поставе питање. То свако ради, почев од председника до сваког посланика, до сваке посланичке групе. То је културолошки, то је политички коректно, а не да одиграте некакав политички монолог, јер чему онда сврха такве конференције за штампу. Зашто сте је заказали? 

Јел то савремено демократско друштво за које се залажете? Јел то слобода медија коју покушавате да нам наметнете кроз притисак преко европских парламентараца? Неће моћи. Слобода мишљења, слобода говора и слобода изражавања су основни постулати једног демократског друштва каква Србија јесте и Србија ће то бити и у наредном временском периоду. То ћемо врло јасно, немамо ми проблем, ми ћемо то врло јасно рећи и европским парламентарцима. То је била њихова, између осталог, констатација. 

Шта је проблем господину Ђиласу? Александар Вучић? Јуче Ивица Дачић? Сутра ће бити неко други. Знате зашто? Зато што нема петљу, да тако кажем, да оде на полиграф и да одговори само на два кључна питања. Господине Ђилас, имаш ли рачуне у Хонг Конгу и на Маурицијусу? Има ли на тим рачунима толико о толико новца? Чему страх ако знате да сте у праву? 

Немојте само да поново гледамо ону представу и ону режију и да сузе и нажалост децу користите у сврху политичког маркетинга да би на тај начин дошли до политичких поена, да покушавате од себе да направите жртве и да покушате да пронађете некога у Србији ко се осећа као жртва. Погрешили сте и време и место. Није ово више Србија када сте могли да пребацујете тај новац, а ја желим да верујем да су новинари који су о томе писали подстакнути добрим информацијама и да ће надлежни органи и надлежне институције одреаговати на прави начин. У томе ће свакако имати подршку посланичке групе СПС. Захваљујем.

Категорије: Посланичка група