Снежана Пауновић: 24. март – почетак бомбардовања Србије је нешто што ћемо памтити као највећи ожиљак који Србија носи Посланичка група

Снежана Пауновић, заменица шефа посланичке групе Социјалистичка партија Србије говорила је Четвртој седници Првог редовоног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2021. години

Уплашени за своју децу, уплашени од онога што нам је било непознато, уплашени од тога колико ће немилосрдан заправо бити тај „Милосрдни анђео“, брзо смо увидели да је немилосрдност огромна, а само назив – милосрдан.

            Уважени министре са сарадницима, поштоване колеге, грађанке и грађани Србије, од самог старта сам имала дилему како почети данашњу дискусију. Важна тема, међутим, важан и датум. Двадесет и четврти март, почетак бомбардовања Србије, нешто што ћемо памтити као највећи ожиљак који Србија носи, у то време Савезна Република Југославија.

            Чини ми се да и тада и данас, тада у једном страху уплашени за своју децу, уплашени од онога што нам је било непознато, уплашени од тога колико ће немилосрдан заправо бити тај „Милосрдни анђео“, брзо смо увидели да је немилосрдност огромна, а само назив – милосрдан.

            У тој тишини и у том страху смо увек чули, бар ми у јужној српској покрајини, само звона манастира, тражећи заштиту од Бога, веровали оним момцима о којима је министар говорио и хвала вам на томе и били смо у праву када смо им веровали да неће дозволити да копнено било ко уђе на територију Савезне Републике Југославије.

            Није јужна српска покрајина била једина која је била на удару, цела Србија је крварила 78 дана.

            Слажем се потпуно да треба разговарати са свима онима који су нас нажалост тада бомбардовали, али сам ипак става да им никада не треба опростити. Не смемо децу да учимо да их мрзе, али морамо да их опоменемо на оно што се десило, јер и данас мислим да не треба да им верују. Њихови су интереси увек били изнад свега, па и изнад наших живота. За њих су наши животи били потпуно неважни. За њих је мала Милица Ракић била само број, само статистика, а за нас један изгубљен живот или ко зна колико изгубљених живота, јер би данас могла да буде и мајка.

            Јесте ово тешка прича, ја не желим да патетишем, али желим да у високом дому и сигурна сам да нећу бити једина, опоменем на данашњи дан. Сетимо се данашњег дана, 22 године су прошле, страх је исти.

            Ми данас у посланичким клупама имамо младе људе који су тада били буквално деца. Они су сведоци колики је то био страх. Они знају како су се будили и како су успевали да заспу када чују ту сирену која је за њих значила да морају да побегну у неко склониште. То су махом били неки подруми који можда и нису били до краја опремљени, нису сигурно јер нико од нас није очекивао да ћемо се на тај начин обрачунавати, односно да ће се неко обрачунавати са нама.

            И оно што је од свега најважније јесте да је дистанца од 22 године показала да шта год да им је био изговор у тренутку била је лаж. Изговор је био Слободан Милошевић. Изговор је била погрешна политика. Двадесет и две године после ми трпимо исти притисак. Двадесет и две године после од нас отимају. Нас уцењују. Имају различити приступ када смо у питању ми и неки други.

            Да иронија буде комплетна, ово када говорим о уплашеној деци не говорим само о деци српске националности. Подједнако су се плашила деца у Суботици, мађарске националне припадности, у Београду, у Врању, у Бујановцу, у Приштини, у Новом Пазару. Сва су деца била у страху и нису сва била српска деца. Њихова мана је била што живе у Савезној Републици Југославији.

            Надам се и чврсто верујем да никада више нећемо доћи у ову ситуацију. Завршићу са тим што заиста морам да кажем, покој свим жртвама које су своје уложили у ово наше данас и у сва наша сутра. Зато им дугујемо обавезу да их морамо поменути.

            Уважене колеге, ми данас не бисмо могли да замислимо свет без ваздушног саобраћаја, посебно не у 21. веку. Потреба за мобилношћу становништва је све већа и данас је авио саобраћај тај који повезује читав свет на најбржи могући начин.

            Од Другог светског рата ако бисмо аналитички погледали ваздушни саобраћај бележи значај пораст и постаје доминантан вид међународног превоза путника, што је омогућавало брзи превоз роба и путника преко континената и океана на велике раздаљине које су некада биле несавладиве и не пре него смо установили ваздушни саобраћај те раздаљине су се прелазиле махом воденим путевима прекоокеанским бродовима и то је трајало по неколико месеци.

            Некада је, истина, вожња авионом била и престижна и представљала привилегију богатих. Трошкови лета били су изузетно високи, а капацитети авиона мали. Путника је данас све више, авиони постају све већи, све је више летова, све је више дестинација повезано. Податак из 2016. године говори о томе да је те године било дупло више летова на целом свету у односу на само 10 година раније. Један од највећих и најпрометнијих аеродрома у Европи и свету је лондонски „Хитроу“, кроз који годишње прође око 80 милиона путника.

            Србија не заостаје. Има дуго искуство у ваздушном саобраћају под околностима да је прва авио компанија цивилног ваздухопловства основана далеке 1927. године и још у то време представљала је респектабилну компанију на европском нивоу.

            Има ту података којима би се могли бавити, али ово време брзо пролази. Ја ћу оставити мало времена и за своје колеге па ћу скратити своју дискусију и рећи да је Србија као кандидат за улазак у ЕУ преузела обавезе које су дефинисане Поглављем 14, то је политика транспорта и односи се на све облике транспорта, па и на ваздушни саобраћај. Ово поглавље нажалост још није отворено, али се надамо да брзо хоће. Други ниво наше међународне укључености јесте управо то што смо придружена земља која је потписница Мултилатералног споразума који је ЕУ потписала са својим чланицама и са још једним бројем држава, међу којима смо дакле и ми. Овај споразум је ратификован са Анексом 1 још 2009. године и од тада се ради на усклађивању стандарда пословања нашег ваздушног саобраћаја са стандардима ЕУ.

            Колико је област ваздушног саобраћаја сензибилна и осетљива ствар на природне и друге поремећаје потврђује пандемија корона вируса која је изазвала незапамћену кризу и у великој мери изменила свет који данас функционише потпуно другачије. Авио саобраћај је на глобалном плану једна од најтеже погођених грана, ја бих рекла, овом кризом и пандемијом и услед смањеног броја обима саобраћаја у протеклих годину дана последице по пословање и економију сваке државе су катастрофалне и бојим се да ћемо то тек видети у будућност.

            Међутим, ова криза не може и не сме да успори стварање нових и погоднијих услова и адаптацију транспортног система за нове услове на које ћемо бити у обавези да се прилагодимо. То подразумева даљи развој транспортних услуга и модернизацију транспорта. Међутим, бавићу ће једним периодом и на то имам право, инжењер Милутин Мркоњић ми је помогао и својим уводним излагањем, јер када он седи у сали, онда ми је увек тешко да говорим о инфраструктури без обзира да ли се ради о путној или ваздушној инфраструктури, а у сали је од малопре и мој колега Бора Ковачевић, заједно смо се у периоду од 2010. до 2014, 2015. године бавили Аеродромом „Никола Тесла“, на моје велико задовољство.

            Осврнућу се на тај период, пре свега зато што је Аеродром „Никола Тесла“, господин Мркоњић је, ја мислим у то време био министар, улагао у реновирање опреме и инфраструктуре и то се показало прилично визионарски. Комплетно су проширене и реновиране чекаонице у це фингерском ходнику, као и чекаонице од улаза А1 и А6, проширена је пристаништна платформа додавањем четири нове отворене паркинг позиције, изграђене су две чекаонице за путнике који се у авионе укрцавају удаљеним паркинг позицијама, реконструисана је рулна стаза, уграђено је 11 уређаја за визуелно упаркиравање ваздухоплова и набављено шест нових авио мостова из Кине.

            Зауставићу се код шест нових авио мостова, из простог разлога, јер је Аеродром „Никола Тесла“ у том тренутку своје старе авио мостове, ми овде говоримо о покретним авио мостовима који су били најсавременији те 2013. године када смо их набавили. Старе авио мостове смо донирали Аеродрому „Константин Велики“ и на тај начин помогли да још један од наших аеродрома лагано прераста у сигурну ваздушну луку, не само западног Балкана, пошто је Аеродром „Никола Тесла“ и дан данас, сигурна сам најквалитетнија ваздушна лука, пре свега због позиције, а онда и због услова које пружа, јер ова прогресивна политика је настављена до данас.

            Апсолутно се ништа није зауставило, чак мислим да пре десет дана имамо и обавештење да се почело са изградњом новог торња на Аеродрому „Никола Тесла“, што је јако важно, јер би за Европу Аеродром „Никола Тесла“ могао, и ја сам убеђена да ће постати једно главно чвориште када су у питању међуконтинентални летови.

            Оно што такође бележи та 2014. година јесте и историјски пораст путника, који је у новембру те године дошао до четири милиона, што је априори значило да се Аеродром „Никола Тесла“ мора развијати и даље, 2017. године, мислим да смо забележили и пораст броја путника од преко пет милиона, а да 2019. године бележимо и рекордних шест милиона. На жалост, 2020. година је зауставила овај број путника, али сам сигурно да када човечанство изађе из ове свеукупне кризе са корона вирусом, да ће Аеродром „Никола Тесла“ врло брзо премашити и ову цифру од шест милиона и достићи ту толико жељену цифру од десет милиона путника.

            Све ово сам рекла зато што мислим да је јако важно да се посветимо ваздушном саобраћају, да је Анекс II – усаглашавање са новим прописима и стандардима ЕУ, који су измењени од усвајања Анекса I. Највећи број измењених прописа односи се на области које су непосредно повезане са цивилним ваздухопловством, пре свега ваздухопловну сигурност, безбедност и управљањем ваздушним саобраћајем, али и заштиту животне средине која није мала.

            Због свега овога, недвосмислено ће посланичка група СПС подржати ратификацију потврђивања одлуке заједничког комитета од 31. јула 2019. године, којом се замењује Анекс I мултилатералног Споразума између ЕЗ и њених држава чланица и групе европских држава међу којима је и Србија.

            Србија у овоме види своје шансе да још значајније стандардизује своје услуге ваздушног саобраћаја и користи све бенефите јединственог европског неба. Ја нисам говорила о нашој авио компанији, не зато што мислим да је мање важна, не зато што се не би имало шта рећи, него зато што имам ограничење са временом. Свакако министре наследили сте један, рекла бих, здрав систем. Из ваше енергије се недвосмислено види да ћете то унапредити. Ја вам на том путу, од срца желим срећу.

            Захваљујем се на још једном детаљу који је мени упао у очи, а то је да чињеница да сваком посланику одговорите на начин што устанете. Хвала вам. Тај ниво поштовања је увек лепо доживети.

Извор: Парламент

Категорије: Посланичка група