Најновије

Угљеша Марковић: Србија је увек на страни истине и правде Посланичка група

УГЉЕША МАРКОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о Предлогу закона о потврђивању Одлуке 1/2019 заједничког комитета којом се замењује Aнекс I мултилатералног Споразума између европске заједнице и њених држава, као и придружених држава међу којима је и Србија о успостављању заједничког европског ваздухопловног подручја.

Никада не смемо да ѕаборавимо оно што нам је учињено и стравичне последице које су уследиле и које ће, бојим се, тек уследити и одразити се на здравље наших грађана.

                „Поштовани министре са сарадницима, колеге народни посланици, поштовани и уважени грађани Републике Србије, данас говоримо о мултилатералном споразуму између Европске заједнице и њених држава-чланица и придружених држава међу којима се налази и Република Србија.

                На самом почетку свог излагања направићу једну кратку ретроспективу развоја ваздушног саобраћаја која датира још од 1903. године, а први комерцијални летови успостављени су 1919. године. Основна подела ваздушног саобраћаја је на цивилне и војне сврхе. И у погледу коришћења ваздушног саобраћаја у војне сврхе занимљив је податак да су на почетку Првог светског рата авиони у свим земљама углавном коришћени само за осматрање, извиђање и помоћне задатке и ти авиони нису имали наоружање. Србија је овај рат дочекала са четири авиона и шест пилота.

                Такође, још једна чињеница по којој смо први јесте да је први авион који је срушен у историји светске авијације оборио још пре 99 година српски војник Радоје Љутовац изнад Крагујевца. Најбржи развој ваздухопловства остварен је у Другом светском рату, када је ваздушна превласт постала доминантна у остваривању компаративне предности над непријатељем. 

                Када је у питању цивилно ваздухопловство, развијало се након Првог светског рата, првобитно у Немачкој и Америци, најпре за превоз поште, а потом путника и робе. Први комерцијални летови у Европи, били су на линијама Париз – Брисел, Лондон – Брисел и Париз – Лондон. Данас, у међународном ваздушном саобраћају имамо преко хиљаду аеродрома, који имају улогу да успостављају летове и примају путнике и организују њихове услуге. Аеродроми у Атланти и Пекингу, годишње превезу преко 100 милиона путника и то је оно, што заправо говори колика је ова индустрија.

                Захваљујући авио-индустрији и развоју ваздушног саобраћаја, данас је у великој мери олакшана комуникација и транспорт робе и путника, чак и у најудаљенијим државама. Међународни ваздушни саобраћај одвија се у ваздушном простору, између две, или више земаља, а споразум који је на дневном реду, данас има за циљ успостављање заједничког европског ваздухопловног подручја, примењујући основне принципе ЕУ, у области цивилног ваздухопловства и у придруженим државама, међу којима је Србија.

                У Србији се за редовни међународни превоз користе три аеродрома, то су „Никола Тесла“, „Константин Велики“ и „Морава“. Последња два аеродрома су део јавног предузећа „Аеродроми Србије“ и у процедура за припајање овом предузећу су још пар аеродрома, чиме би цела територија наше земље била покривена.

                Многи се питају, да ли Србија има довољно путника за све ове аеродроме? По речима угледног професора Петра Миросављевића, продекана за студије на Саобраћајном факултету у Београду, наша земља има одличну географску позицију и потенцијал да развије чворишта за регион југоисточне Европе и успостави летове ка најзначајнијим интерконтиненталним дестинацијама. Сви аргументи говоре у прилог томе да имамо изузетно велики потенцијал за развој овог вида саобраћаја.

                Министре, Ви сте рекли и мислим да и то говори у прилог томе да су и отпочели припремни радови на изградњи новог контролног торња, на аеродрому „Никола Тесла“, и то је очигледно и једна од претпоставки и претпоставки на средњи и дужи рок, услед технички ограничености простора ће се у наредном периоду јавити потреба за тим.

                Глобална криза изазвана пандемијом корона вируса, успорила је овај процес и можемо слободно рећи, можда је и највише утицала на авио индустрију. Неки од података, када су у питању аеродроми у Србији, говоре о томе да је у Београду и Нишу, за време пандемије, број авио саобраћаја опао за више од 90%. У првој половини претходне године број путника на београдском аеродрому био је мањи за 62%, у односу на исти период годину дана пре тога, док је број комерцијалних летова смањен за 52%. У јануару и фебруару, прошле године, нишки аеродром бележио је раст путника, у односу на исти период прошле године, а од марта тај број се смањио за 60%. Од априла више саобраћаја није ни било.

                Ваздушни саобраћај данас угрожава велики број фактора, један од њих је и овај природни, о којем сам вам причао, а други је људски. Ту, пре свега мислим на тероризам који представља безбедносне изазове, ризике и претње и који користи средства која су све бруталнија, крвавија и разорнија. Свима нама је добро познат терористички напад, који се десио 11. септембра, у Америци, у САД и од тада су процедуре и мере безбедности драстично повећане, када је у питању безбедност на самим аеродромима.

            С обзиром на преговоре о приступању ЕУ, доношење овог закона створиће и формалне претпоставке за хармонизацију законодавства Републике Србије, са правом ЕУ. Један од стратешких циљева и приоритета Србије јесте пуноправно чланство у ЕУ. Посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати усвајање овог споразума.

                На самом послетку свог обраћања, желим да искористим прилику и да кажем, као што је и моја уважена колегиница, Снежана Пауновић рекла, неки од посланика данас су пре 22 године били деца. Једно од те деце сам и ја, а када је почело 24. марта бомбардовање и агресија НАТО алијансе, на нашу земљу, тада ми је прекинуто школовање, односно први разред у који сам тек кренуо.

                Оно што желим само да кажем, да све срушене болнице, срушене школе, срушени објекти, преко две хиљаде жртава, заправо нису коначне бројке. Ако погледамо податак да је 1990. године било десет хиљада људи оболелих од канцерогених обољења, а да је 25 година касније, односно 2015. године тај број био 40 хиљада, онда тек можемо да схватимо колике су размене онога што је бачено на нас, 15 тона осиромашеног уранијума, који по неким проценама ће требати да дође до потпуног распада 45 милијарди година. На тај начин је очигледно нама захваљено што смо у прва два, односно у Првом и Другом светском рату били на страни победника, на страни истине, на страни правде и што смо се борили за очување демократије.

                Тако да оно са чим се слажем јесте да можда као верујући народ можемо да опростимо, али никада не смемо и не можемо да заборавимо оно што је тада учињено, барем све док постоји и живи српски народ. Тако да бих ово обраћање завршио речима, нека живи српски народ, нека живи Србија. Захваљујем.“

Извор: Парламент

Категорије: Посланичка група