Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу одлуке о избору заменика Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности – за заштиту података о личности, који је поднео Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Предлогу одлуке o избору судије који се први пут бира на судијску функцију, који је поднео Високи савет судства

Поштовани господине Мариновићу, поштована саветнице Повереника, поштовани представници ВСС,

пред нама су данас кадровска решења, може се тако рећи, о којима треба да се изјасни Народна скупштина Републике Србије, али без обзира на то што формално говоримо о кадровским решењима увек је прилика да разменимо мишљења о областима која припадају заправо вама, односно оно што јесте ваша одговорност, јер сматрамо да то може бити корисно и вама у наредном временском периоду, али и нама као носиоцима законодавне власти или као некоме ко има легитимитет и поверење грађана да обавља одговоран и озбиљан посао, као и ви. 

Једно од тих питања је колега Старчевић је данас покренуо и ми у потпуности подржавамо када је реч о едукацији младих људи, пре свега везано за понашање за интернет. 

Најпре бих говорио о избору заменика Повереника, што спада у остваривање изборне функције Народне скупштине Републике Србије. Недавно смо на седници Народне скупштине Републике Србије имали прилику да разматрамо извештај о раду независних институција и регулаторних тела, тако да смо између осталог разматрали извештај и о Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Том приликом сам посебно истакао да овај независни државни орган својим радом доприноси демократизацији, јачању одговорности јавне власти према грађанима такође. Он доприноси транспарентности рада државних органа који имају законску обавезу достављања информација од јавног значаја, на захтев овог органа или других заинтересованих лица. 

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, као самостални државни орган у нашем правном систему постоји више од 15 година, ја мислим. Има значајна овлашћења у погледу унапређења доступности података од јавног значаја, као и у области заштите података о личности. 

Повереник за информације од јавног значаја је такође самосталан и независтан од утицаја законодавне, извршне власти, не сме тражити нити примати предналоге и упутства за свој рад од других државних органа и других лица. Из његове самосталности проистиче и одговорност за вршење овог изузетно важног и значајног посла. Колико је Повереник значајан за Републику Србију говори и чињеница да је то орган са најдужим мандатом, а мандат му траје седам година. 

Повереник је неко ко посредује између јавности појединаца и органа јавне власти. Повереник је орган коме се верује да може својим институционалним, пре свега, ауторитетом да реши одређени проблем који појединци или правна лица имају у остваривању одређених права. Овај орган је такође законом задужен да штити право на слободан приступ информација, али истовремено и орган који штити право на приватност података о лицима, како нико не би био оштећен нити нечији углед на било који начин нарушена.

Он одлучује о жалбама на решења органа јавне власти којима се одбија приступ информацијама, израђује и објављује приручник за практична упутства, за остваривање права предвиђеним законом, доноси упутство за израду објављивања информатора о раду државних органа и бројна друга овлашћења, односно бројне друге обавезе и одговорности. 

О значају институције Повереника говори, између осталог и велики број примљених предмета, што указује на све већи степен поверења у институцију Повереника и очекивањима грађана и других подносилаца захтева да ће рад Повереника утицати и на одговорнији рад носилаца јавне власти и самим тим, наравно и јавне управе. 

Иначе, функција Повереника за информације од јавног значаја регулисана је Законом о слободном приступу информација од јавног значаја, који је донела Скупштина Републике Србије 5.11.2004. године, а од 2019. године, законом је промењен назив органа и проширена његова надлежност на примену Закона о заштити података о личности, што је било у потпуности логично и оправдано. 

Овај закон одређује како се бира Повереник, дакле, њега бира Народна скупштина на предлог скупштинског Одбора за културу и информисање, бира се лице са признатим угледом и стручношћу у области заштите и унапређење људских права, лице које је завршило Правни факултет, има најмање 10 година радног искуства. Према истом закону предвиђено је да Повереник има и заменика. Повереника смо изабрали управо на основу квалификација о којима сам малочас говорио, сада је на реду да изаберемо и заменика. 

Ви сте, господине Мариновићу у уводном излагању рекли да оба закона која се примењују и која примењује Повереник, предвиђају да можете имати два заменика, да практично у овом тренутку функционишете без иједног заменика, рекли сте и период од када је то, од марта месеца 2020. године, чини ми се.

Дакле, нема заменика иако је дефинисано да када их има, да их има два и служба функционише без оба заменика. Добру сте дигресију направили, јер са прекидом ванредног стања и са великим бројем примљених захтева, рад би практично у једном тренутку могао бити блокиран уколико не би изабрали бар једног заменика у овом тренутку, што је пре свега ваш одговоран и озбиљан однос према послу за који сте преузели одговорност. 

Обим посла налаже да се у овом тренутку према вашој процени, а ја заиста верујем у вашу процену изабере заменик који ће бити везан за област заштите података о личности. Верујемо да сте изабрали и да сте предложили најбољег кандидата за ову функцију. Она захтева уско, стручно и специјализовано знање и оно што смо могли да сагледамо из биографије и непосредно пред седницу Одбора за културу и информисање, дакле, свакако реч је о особи која располаже са оним способностима које су неопходне да би се обављао овај одговоран посао.

Оно што је важно истаћи, што сте и ви рекли у уводном излагању, дакле, ми ћемо свакако изабрати заменика, али је важно да располажете са квалитетним људима и да овај предлог управо долази из редова тих људи. Дакле, људи који имају искуство, имају знање знају посао и није потребно време да се упознају са материјом. Онда би практично поново како сте рекли у уводном излагању, могло доћи до одређене блокаде у раду. Наравно да ћемо овај предлог подржати, између осталог о томе смо говорили и на седници Одбора за културу и информисање.

Када је реч о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију, у Народној скупштини ово је све чешћа тема. Не мислимо да је то лоше, напротив. Чест избор судија који се први бирају на судијску функцију само потврђује потребу оснаживања правосудног система квалитетним кадровима, а те нове кадровске снаге треба да допринесу ономе чему сви тежимо, а то је још ефикасније правосуђе. 

О значају судске гране власти, као једног од три стуба сваке државе говорио сам више пута, али није никада на одмет потенцирати значај правосуђа за изградњу правне државе, владавине права, демократског друштва у коме сваки грађанин треба да буде исти пред законом. Србија данас настоји да у свим сегментима друштва напредује, посебно када је у питању изградња правне државе и посебно наглашава када је у питању владина права. 

Поставили смо развојне циљеве који се могу остварити управо уређеним правосудним системом на чему инсистира и ЕУ и зато сам рекао, посебно наглашавам владавина права. То је један од предприступних услова за Србију као кандидата за чланство у ЕУ и судство мора да имплементира високе европске стандарде, не само зато што је то захтев ЕУ, већ због потребе унапређења квалитета рада правосудних органа кроз јачање институције владавине права. Морам да похвалим инвестиције државе у побољшању услова рада правосудних органа које су актуелне последњих неколико година, мислимо да је то јако важно и значајно. 

Област правосуђа изазива дефинитивно посебну пажњу ЕУ имајући у виду полазну основу да је стабилан правосудни систем неопходан за остваривање владавине права. Имао бих много што шта да кажем када је реч о односу ЕУ и њиховом ставу какво је њихово поимање и њихово схватање владавине права, али није тема, о томе ћу говорити други пут. Дубоко сам убеђен и мислим да то виде и грађани Србије, да је Србија уређена правна држава у којој функционишу институције система, а од ЕУ знате, рећи ћу само то, навикли смо на двоструке стандарде и двоструке аршине и ту ћу ставити тачку, па ћу поводом неке друге теме говорити о томе, јер ћемо врло брзо да се видимо са европским парламентарцима па ће бити прилике да и о томе разговарамо.

Дакле, ово је област дефинитивно којој треба посветити посебну пажњу, независност судства, непристрасност, професионалност, стручност, ефикасност, као и потреба за даље реформе правосуђа. Подсетио бих да је у извештају Европске комисије који је Народна скупштина разматрала крајем 2020. године о којем сам такође говорио, управо констатован сектор владавине права у Србији, а тиме и правосуђе треба даље ојачавати у правцу имплементације правних тековина ЕУ и зато сам малочас нагласио управо владавину права. Србија се управо креће у смеру стварања ефикасног правосудног модела који ће бити усклађен са правним тековинама ЕУ и пред којима ће грађани моћи да несметано и ефикасно остварују своја људска и грађанска права по највишим стандардима. 

Да се разумемо, све оно, поновићу, то сам данас рекао користећи право као председник посланичке групе и постављајући посланичко питање. Грађани Србије то јако добро знају, ми показујемо јасну одлучност и опредељеност да постанемо пуноправан члан ЕУ. Не постоји ни један задатак који је постављен пред Владу Републике Србије да он није са успехом реализован. Али, и ЕУ мора коначно да схвати и европски парламентарци да многе ствари на путу европских интеграција ми чинимо и радимо, не због ЕУ, не због европских парламентараца, него због Србије, због грађана Србије и због наше будућности.

И на крају, када је предложени носилац судијске функције у питању, а то је кандидат за судију Привредног суда у Зајечару, треба поново подвући значајну улогу и велику одговорност која проистиче управо из независности у обављању судијске функције и зато је важна, понављам, стручност, достојност, искуство, али важна је и храброст за доношење тешких судијских одлука, односно пресуда. 

Бирајући овог судију на прву судијску функцију Народна скупштина остварује своју изборну функцију и на тај начин као законодавно тело ми још једном желимо да дамо свој допринос квалитативним променама у области правосуђа. 

Још једном понављам, оба предлога имаће свакако подршку у дану за гласање посланичке групе СПС.

Захваљујем.