Најновије

Депопулација села је један од највећих друштвених проблема Посланичка група

ЗВОНИМИР СТЕВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је Предлогу закона о изменама Закона о попису становништва, домаћинстава и станова 2021. године

У селима у Србији претежно живи старије становништво и стопа наталитета је мала. Држава би требала да се активно бави овим питањем, јер ако се овај тренд буде наставио  суочићемо се са масовним изумирањем села.

               Поштована председавајућа, уважени министре са сарадником, даме и господо народни посланици, поштовани грађани, данас на дневном реду имамо Предлог закона о изменама Закона о попису становништва, домаћинства и станова 2021. године.

                Закон је усвојен почетком прошле године, али услед актуелне ситуације у целом свету и неповољне епидемиолошке ситуације не би било безбедно како за пописиваче инструкторе, тако и за грађане Републике Србије да се овај попис спроведе у законом предвиђеном року.

                Стога данас разматрамо одлагање овог рока за октобар месец текуће године. Подсетио бих на новине које су предвиђене овим законом. Попис ће ове године трајати 30 уместо 15 дана и биће ангажовано више од 15 хиљада уместо 36 хиљада пописивача, а за прикупљање података користиће се лап топ рачунари.

                Први пут на овом попису питања о броју биолошке деце биће постављено и мушкарцима. Попис становништва није новина на нашим просторима, имали смо их много до сада. Почетком 19. века, тачније 1834. године, спроведен је први попис у савременом смислу те речи. Динамика пописа становништва, домаћинства и станова, ушла је у тзв. периодични систем пописа, што подразумева да се попис мора извршити на сваких 10 година, како би се морала пратити демографска и друга кретања становништва.

                Пописом се утврђује укупан број становника, домаћинства и станова у Републици Србији, као и сви други подаци који су од највећег значаја, попут економских, образовних, миграционих токова, статистика која се односи на етничка и друга обележја становништва. Сви ови подаци неопходни су да би се добила што прецизнија слика тренутног стања становништва у земљи, али да се предвиде будући токови.

                Становништво је најважнији ресурс сваке државе. Србија је мала земља са дугом и богатом историјом, традицијом и културом. Последњи попис спроведен је 2011. године, и по тада добијеним подацима у Србији је живело  седам милиона и око 200 хиљада становника. Од тада до данас Србију је напустило око 600 хиљада грађана и према неким проценама на предстојећем попису можемо да очекујемо мање од седам милиона становника. Скоро све државе европског континента, па тако и Србија деценијама бележе већу стопу морталитета у односу на наталитет, а приметно је тзв. старење популације. Србија већ скоро 30 година губи на овај начин око 35 хиљада становника, тачније читав један град величине Зајечара или Сремске Митровице.

                Статистика показује да смањење становништва није равномерно распоређено, већ је доста интензивније на југу Србије, него на северу. У Јабланичком округу највећи пад забележен је у Лесковцу, који је административни центар овог округа. Демографски, највећи пад становника има Црна Трава, Бабушница и Мајданпек, док се бележи процентуално повећање становника у Новом Пазару и београдским општинама Звездара и Сурчин.

                Имајући у виду претходно речено, указао бих на две ствари, једна која се тиче депопулације српског села, и друга која се односи на бојкот избора од стане албанског и бошњачког становништва. Један од највећих друштвених проблема у Србији јесте брзо смањивање сеоског становништва, тј. депопулација села. У селима углавном живи старије становништво, наталитет у селима изузетно мали, док је стопа морталитета све већа, природни прираштај негативан. Уколико се овакав тренд буде наставио, бојим се да ћемо суочити са масовним изумирањем села, и сматрам да би држава требала да се активно бави овим питањем.

                Пољопривреда је јако важна грана наше привреде, а даљом депопулацијом и одласком млађих генерација из села неће имати ко да се бави производњом хране и основних животних намирница. На држави је да својом политиком и субвенцијама мотивише младе да остану на селу, обрађују земљиште и стварају своје породице.

                Други проблем на који желим да укажем је више политичке природе. Попис из 2011. године, као и претходна два, била су под јаким утицајем политичких догађаја. Становништво албанске националности у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, бојкотовало је попис. Било је сличних покушаја у Новом Пазару за припаднике бошњачке националне припадности. С обзиром на све ове околности не можемо да утврдимо тачан број становника у овим општинама, већ се ослањамо на процене међународних организација.

                Надам се да ће државни органи учинити све да до бојкота не дође на овом попису, као што је то чињено на пар претходних пописа. С обзиром да је становништво најважнији ресурс сваке државе, веома је значајно и важно да пописивачи овај велики посао, задатак обаве ваљано, савесно и одговорно и на тај начин добила би се прецизна слика стања становништва у земљи, али да се предвиде будући токови и активности државних органа и институција.

                Посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати Предлог закона о попису становништва. Хвала.

Категорије: Посланичка група