Најновије

Ментално здравље наших грађана и социјално економски положај жена највише су погођени пандемијом ковида Посланичка група

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије и заменица шефа Посланичке групе Социјалистичка партија Србије упутила је посланичко питање Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Када ћемо организовати дијалог на тему психолошког здравља становништва за време и након пандемије и економско социјалном положају жена на које је највећи терет услед кризе изазване пандемијом пао?

               Захваљујем, председниче, поштоване колеге, уважени грађани Србије.

                Ја за данас имам два питања, оба упућена Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, о две, чини ми се најважније теме. Пре свега за становништво, за смисао постојања државе, али и за развој Србије.

                Моје прво питање је, када ће и зашто већ није организован друштвени дијалог о теми, која каже „Ментално здравље становништва и последице Ковида, на психолошко и психичко здравље сваког од нас“, а поготово о менталном здрављу свих нас после Ковида, када једном вирус ставимо под контролу?

                Разумемо ли, у ствари размере притиска и тегоба, које људи имају, бивали заражени или не? Зато што је зло заразе променило наше понашање, наше навике, и све на шта смо навикли, као начин живота пре епидемије.

                Разумемо ли да су нам укинути ритуали дружења, руковања, свадбе и сахране, путовања, спорт, култура, укинути су нам баш сви ритуали, на које смо навикли и без којих смо ишчупани из навике које нас чине друштвеним бићима? Да ли разумемо колико нас није прославило рођење детета, колико њих није могло да ожали родитеље или пријатеља, да се провесели на некој свадби?

                Разумемо ли у какве притиске и бриге су упала мала и средња предузећа, мали и средњи предузетници, јер немају приход, људи са кредитима, отпуштени, жртве насиља? Разумемо ли децу основних и средњих школа, којима су отети сви школски ритуали, њихову изолованост, узраст у коме је социјализација, апсолутно неопходан фактор за одрастање и сазревање?

                Неспорно је да Влада Србије одлично ради процес имунизације, а моје питање је, да ли може и да ли уме Министарство за друштвени дијалог, да почне разговор којим би створили имунизацију против психичких тегоба становништва?

                Ово је тема која би морала све да нас окупи, да тражимо решење апсолутно за све нас, и можда тема која би нам прецизно показала, колико су сви неки изговори, када је у питању тужакање ка Европи, само реклама, без постојања добре воље, да се евентуално утиче на квалитет живота становништва, од кога очекујете сутра поверење.

                Моје друго питање је, када ће и такође зашто већ није Министарство организовало дијалог о социјално економском положају жена, на који је у ствари ковид епидемија пала? Зашто ово кажем?

                Зато што су жене, надмоћна већина, преко 65% жена је у здравству, школству, социјалном старању, економије, бриге и неге, трговини и услугама, бризи о члановима породице, о свему што нам је, као живот стало, када је епидемија почела. Све је стало и престало бити нормално, а жене су наставиле да раде, борећи се за друге, за какву такву нормалност живота, који мора да тече.

                Зашто нема дијалога и разговора о томе? Можемо ли се, првенствено женама, али и мушкарцима, свакако и свима у промењеном и лошијем социјално-економском положају, икако одужити за сав напор и жртве током пандемије? Можемо ли једнократно одлучити да жене које ове године стичу услов за пензију, чекају на њу краће, бар шест месеци? Наравно, ако то желе. И можемо ли женама које су родиле током Ковида, једнократно продужити породиљско за шест месеци?

                Можемо ли имати дијалог о томе, зашто се жене лакше, више и чешће отпуштају него мушкарци?

                Све ово о чему постављам питање Министарству за друштвени дијалог, није немогуће унапредити у овом дому. Али, постављам питање и тражим о томе дијалог, из простог разлога, јер мислим да ћемо ако о томе будемо разговарали у једном ширем кругу, доћи до квалитетнијих решења, а дугујемо решење угроженим категоријама, при томе желим да напоменем да ово никако није питање, које би требало да било шта од мера које су донете, умањи, оне су биле јако важне, али се сада морамо окренути и обичном човеку, чији живот и квалитет живота у доброј мери зависи од наших одлука.

                Ако постоје закони, које треба дорадити или једнократно унапредити, ја желим да о томе разговарамо, желим да видимо који су и желим да их у Скупштини Србији донесемо за добробит грађанки и грађана Србије. Хвала.

Категорије: Посланичка група