Ђукић Дејановић за Данас: Социјалисти нису Милошевићу окренули леђа, само су прихватили реалност Вести

„Политичар таквог ранга какав је био Слободан Милошевић имао је различите могућности. Међутим, ниједна од њих му није падала на памет“.

То каже за Данас Славица Ђукић Дејановић, потпредседница ГО Социјалистичке партије Србије, потврђујући индиректно да хапшење бившег председника Србије и СРЈ Југославије није била једина опција, већ да је било понуда да оде у иностранство или да промени идентитет, али да је он то одбио. Саговорница Данаса не открива ко је те могућности нудио Милошевићу, нити у које земље је могао да оде. На питање да ли су тачне спекулације да му је тадашњи министар иностраних послова Русије Игор Иванов нудио авион са сурчинског аеродрома, саговорница Данаса одговара да те детаље заиста не зна, а и да их зна не би рекла.

  • Претпостављам да сте одгледали све епизоде серије „Породица“. Да ли су вас њени аутори пре снимања контактирали, односно да ли су хтели да чују ваше виђење догађаја?

– Пре снимања серије нико ме од аутора није контактирао. А серија је производ уметничких слобода и визија њених креатора, а не историјски документ.

  • Ви сте, како бар приказује серија, али и како тврди Бранислав Ивковић, били један од малобројних социјалиста који је у последњим данима био са Милошевићем. Ивковић каже да су социјалисти већ тада окренули леђа Милошевићу, или како он то сликовито каже – завукли се под кревет.

– Социјалисти никада нису окренули леђа Милошевићу, али су прихватили нову реалност и нов концепт који је био потребан Србији. И у то време садашњи функционери Социјалистичке партије су имали план шта ћемо ми то радити. Јер политичари који не антиципирају будућност нису никакви политичари.

  • Да ли вам је сада јаснија тадашња улога Ивковића? Да ли је он био пета колона како га је називао Милошевић, или само човек који се на време престројио, сагледавајући ширу слику?

– Бане је имао жељу да у том моменту помогне да овај догађај који је заиста имао историјски значај не буде реплика неких ранијих догађаја у којима Драга Машин и Александар завршавају у локви крви.

  • Верујете ли Милану Милутиновићу, бившем председнику Србије, да није издао Милошевића. Како тумачите његов потпис на документ о хапшењу страначког колеге и да ли је то био потез уплашеног човека?

– Била су изузето деликатна и тешка и времена и околности о којима причамо. Мислим да је људски изабрати позицију за коју сваки појединац мисли да је у интересу државе, али и у сопственом интересу. Разумем различита понашања.

  • Ових дана чуле су се многе верзије догађаја из ноћи хапшења, од тога да није постојала потерница из Хага за Милошевићем, да је ухапшен да би му се судило у земљи, до тога да је хапшење био изричит захтев америчке администрације. Да ли је Милошевић знао да ће бити изручен Хагу?

– Милошевић је добро знао да га чека Хаг. Он је очекивао да ће грађани Србије исказати лош однос према намерама Хага.

  • Да ли је могуће да је само Чедомир Јовановић убедио Милошевића да се преда, или је заправо пресудило нешто друго, можда обећање да ће му породицу оставити на миру?

– Није Милошевић функционисао по плановима неких обећања. У свим новим околностима изналазио је нове могућности и за позицију коју је сматрао да је најкоректнија и за Србију и за њега самог.

  • Контрадикторне су и изјаве тадашњих учесника, једни тврде да је Милошевић био наоружан, други да није. Шта је истина?

– Никада га нисам видела наоружаног, али немам ни сигурну потврду да негде у некој фиоци нешто од оружја није стајало. Али је сигурно да није био суицидалан.

  • До данас је остало нејасно ко су људи који су пуцали у вили Мир? Да ли је заиста било толико драматично?

– Било је драматично. Ја сам била у дневној соби када је један метак просвирао међу нас. Не умем то да вам кажем. Сада закључујем да је било различитих ставова, различитих инстанци тадашње власти и да је врло вероватно да ту треба тражити одговор.

  • У серији је Мира Марковић приказана као хистерична особа, која иде из једног у друго распложење. Каква је заправо била и да ли је заиста толико времена посвећено њеном смиривању?

– Апсолутно су то уметничке слободе креатора серије да је на тај начин представи. Она је била жена која је имала неки свој свет, своје специфичности, али никада није имала хистеричне нападе пред другима. Умела је да саспе у лице саговорнику своја непријатна размишљања, умела је да просто презентира лед када се са нечим не слаже и када хоће да направи дистанцу од некога. Најмање је била хистерична. Али њеним смиривањем се апсолутно нисам бавила, како је то у серији представљено.

  • Ко је вас заправо позвао да дођете у вилу Мир, с обзиром да тада нисте били функционер, а како кажете ни пријатељ породице?

– Да нисам била ни функционер, ни пријатељ породице, али сам била социјалиста и живот се показао неупоредиво жешћи и енергичнији од 2000. године наовамо. Моје све државне функције су практично тек биле из тог периода. Била сам председница Скупштине и у три наврата министарка. Према томе, ја сам се јако борила за Социјалистичку партију и сматрала сам да је јако важно да се као члан тима кога је Извршни одбор именовао нађем у вили Мир и учествујем у коресподенцији између председника партије и наших чланова и симпатизера који су били око виле и да дам свој допринос. А онда се заиста то свело на једну моју улогу стварању стабилизације атмосфере у самом простору Ужичке 11, у комуникцији са Слобом и члановима његове породице. Нисам имала снаге да онда када су људи у страху за себе и за своју позицију, одем. Имала сам потребу да дам свој допринос управо људима који су били у ризичној позицији, а за коју сам сматрала да може да се заврши на квалитетнији начин. И мислим да се тако и завршила.

Србија је била и остала подвојена

  • Да ли је Милошевић био свестан у тим тренуцима да га народ више неће, да не може да му опрости санкције, бомбардовање, грађански рат, прогон неистомишљеника… Да ли је схватао своје грешке, или је и тада отишао са уверењем да је њему учињена неправда?

– И данас и онда Србија је била подвојена када је у питању Слободан Милошевић. У тим тренуцима био је свестан дихотомије, поделе у Србији међу људима који су били про и контра. Са два милиона гласова колико је добио на последњим изборима био је свестан да половина грађана Србије више није за њега.

Извор: Данас