Најновије

Значајна изградња моста Братољуб, који повезује две државе спајајући Љубовију у Србији и Братунац у БиХ Посланичка група

Ђорђе Милићевић, председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС)о Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Савета министара Босне и Херцеговине о одржавању и реконструкцији путних међудржавних мостова између Републике Србије и Босне и Херцеговине

Поштовани министре, уважено председништво, даме и господо народни посланици, дакле, као што је већ речено, делегација БиХ и Републике Србије, су 18. септембра 2020. године потписале два Споразума, један који се односи на одржавање и реконструкцију путних међудржавних мостова, између Републике Српске и Републике Србије и БиХ, и други који се односи на изградњу заједничког граничног прелаза Братунац. 

За оба Споразума веома је значајна изградња моста Братољуб, који повезује две државе спајајући Љубовију у Србији и Братунац у БиХ. Србија је финансирала изградњу овог моста који је дуг 227 метара, а вредност радова износи око 13 милиона евра, а направљени су и приступни путеви мосту. 

Република Србија извршила је изградњу приступних путева из правца Братунац, док плато за царински терминал и гранични прелаз гради БиХ, што је предмет другог споразума који сам навео на почетку. 

Потврђивање Споразума о којем данас говоримо допринеће свакако, даљем развоју и унапређењу регионалне инфраструктуре, као и продубљивању билатералних односа две државе, што је такође, од изузетне важности и значаја. Односи се на одржавање, реконструкцију, ви сте то и рекли у уводном излагању, 11 међудржавних мостова од којих је шест на Дрини, за које је задужена Србија. Средства су предвиђена Законом о буџету Републике Србије за 2021. годину у износу око 15 милиона евра, преосталих пет је у надлежности БиХ, од тога два су на Сави, а три на реци Увац. 

Данас у свету постоји, према неким подацима, чак 10 милиона мостова. Према неким подацима, само САД имају више од 600 хиљада мостова. Мостови спајају људе, као што је некад неко рекао, градове и државе. 

О њиховој симболици, о томе је мислим, говорила колегиница из СДПС, у својим делима често је писао нобеловац Иво Андрић, и мислим да нигде не би могли наћи бољи опис. Андрић је мостове доживљавао на један посебан начин, на њима су се кроз историју дешавали многи важни догађаји. 

Мостови су, по његовим речима, важнији од кућа, светиња, храмова, они су заправо ти који спајају људе, без обзира на сталеж, без обзира на друштвени статус, без обзира на веру, без обзира на нацију. Мостови су израз човекове тежње да се повеже са другима.

Узимајући у обзир историју односа са нама суседном државом, управо реализација допринеће додатном повезивању, у то смо потпуно сигурни, као посланичка група, Србије и БиХ. 

Олакшаће живот и комуникацију људима који у њима живе и водиће се даљем развоју регионалне сарадње, повезаности, како између Србије и БиХ, тако и са осталим државама нашег региона.

Србија и БиХ, то желим да напоменем, су дипломатске билатералне односе успоставиле октобра 2000. године. Данас имају добру политичку сарадњу са одређеним, отвореним питањима. 

Велики је број билатералних споразума, сарадња Србије и Републике Српске је на веома високом нивоу. Босна и Херцеговина је један од најзначајнијих спољно-трговинских партнера Србије. Међусобна робна размена константно расте.

Овај Споразум је, рекао бих, још само један корак напред, корак даље ка економској повезаности Србије и БиХ. 

Босна и Херцеговина је држава која је настала распадом бивше СФРЈ, творевина је мировног Дејтонског споразума, који је потписан 1995. године, и по својој политичкој организацији јединствене државе у свету састоји се од два ентитета, Федерације БиХ и Републике Српске, а као посебна организациона јединица издваја се Дистрихт Брчко. 

За Србију је изузетно важна стабилност БиХ. Ми поштујемо њену структуру власти на основу Дејтонског споразума. 

Крајем децембра прошле године, када говоримо о парламентарној сарадњи, састали су се председник Народне скупштине Републике Србије, господин Ивица Дачић и председник Скупштине Републике Српске, Небојша Чубриловић, сложили су се око потребе даље унапређења и сарадње два парламента, што је такође, од изузетне важности и значаја. 

Србија је, Републици Српској помагала и наставиће то да чини и за време актуелне кризе, изазване корона вирусом. Улагањем у инфраструктуру је основни показатељ развијености једне економије. Интерес Србије је да развија регионалну сарадњу, Србија данас са свим својим пројектима, учествује са 13 милијарди евра, исправите ме ако грешим, министре, са 13 милијарди евра, у регионалном повезивању са свим земљама региона.

Важно је да се као регион повезујемо, јер то значи бржи развој, то значе нове инвестиције, а то самим тим значи и бољи животни стандард грађана. Улагања у инфраструктуру отвара простор за долазак нових фабрика, за отварање нових радних места, што држава више улаже у инфраструктуру и путеве, тиме подстиче инвестиције, привреду, посебно стране директне инвестиције, таква улагања допринеће већем БДП, што за грађане значи бољи животни стандард.

Председник Републике Србије Александар Вучић, препознао је важност овог питања, када је започео обилазак битних и важних инфраструктурних пројеката у земљи, јер је њихов завршетак важан, како због стопе раста, тако и због довођења страних инвеститора. Осврнуо бих се и на рецимо, на Мост на реци Сави, јер је то мост који спаја аутопут Београд Сарајево, то је један од најзначајнијих и највреднијих инфраструктурних пројеката у региону, чија укупна процењена вредност градње износи око 2 милијарде евра.

Изградња овог аутопута је један од најважнијих инфраструктурних пројеката који треба да допринесе и стабилности и развоју региона. Аутопут Београд Сарајево је симбол добрих односа, пре свега у будућности.

Овај пројекат је битан за повезивање Србије и БиХ, битан је за повезивање Србије и Републике Српске, али је важан и за повезивање два народа, Срба и Бошњака, о чему је данас и било речи.

Због геостратешког положаја, могло би се рећи да смо на раскрсници  путева које спајају исток и запад, и с тим у вези веома је значајно да се негују добросуседски односи и јача сарадња, како између Србије и БиХ, тако и са осталим земљама у региону.

Данас је било речи о једном од најзначајнијих, пре него што се вратим на економију, и оно што јесте ваша одговорност и ваша надлежност, и о нечему што је такође веома важно, него у овом тренутку најзначајније питање, а то је на жалост период пандемије и короне, која нас је задесила, дакле, здравствени изазов, чији се, крај, на жалост, још увек не назире.

И оно што желим да кажем, јесте да је пандемија показала успешност српске политике. Александар Вучић је ујединио регион, Србија је донирала преко десетине хиљада вакцина управо државама у региону, и није овде ствар донације. Донација није питање вакцине, овде је реч пре свега о заједничком унапређењу односа, о поверењу. Поверењу једни у друге, важно је да сарађујемо и да заједнички указујемо на проблеме, појединачно смо исувише мали.

Заједно само можемо нешто да урадимо и зато у потпуности подржавамо став када председник Републике каже, а о томе сам говорио пре неколико дана, једним гласом као регион испред ЕУ, испред Брисела, испред великих светских сила, јер само тако можемо нешто заједно да учинимо и да постигнемо. И не треба да причамо лоше једни о другима, јер ми живимо заједно. Живимо једни уз друге, живимо једни поред других. 

Београд је данас најважнији град, не само у региону, него и шире. Фотографије које су медије објавиле пре неколико дана и цифре колико је страних држављана вакцинисано у Београду, управо говори у прилог таквој констатацији.

Србија жели да развија регионалну сарадњу, Србија жели да створи боље економско окружење на Балкану за све земље Балкана. Јер, не треба заборавити, поред робне размене са ЕУ, то не споримо, али 70-80% робне размене се управо врши у региону. Па, дајте да отворимо границе. Дајте да створимо нормалну трговинску размену, без баријера. Дајте да омогућимо људима да живе боље и да привреда напредује. Па, ваљда је то суштина свега.

Малочас је неко поменуо како покренути регионалну сарадњу. Па, управо кроз регионалне пројекте. Малочас је неко поменуо један регионални пројекат, а ја ћу само кратко навести пет, за које сматрам да су од изузетне важности и значаја: пре свега, регионални економски самит, који је председник Републике најавио у Београду, друго, Турски ток, огроман значај за нас, за нашу индустрију, за нашу привреду, за наше становништво, даље, мини Шенген, слобода протока људи, капитала, услуга, већа могућност за драматично смањивање трошкова приликом преласка административних линија. Погрешно је тумачење оних злонамерних, нема то апсолутно никакве везе са признањем једнострано проглашене независности КиМ, па ваљда им је то јасно после Вашингтона, тачка 10. је остављена по страни и свако ко покуша да изврши притисак на Србију и сматра да ће притиском Србија прихватити Косово као државу, ваљда је свестан да то није могуће?

Четврта ствар – Вашингтонски споразум. Без обзира шта мислили о њему и како тумачили писмо Трампа и писмо Бајдена на Сретење, они су свакако различитог садржаја, не бих данас о томе говорио, али Вашингтонски споразум је важан за економску нормализацију и он је сигнал за потенцијалне инвеститоре, магнет за потенцијалне инвеститоре и управо се тиче улагања у инфраструктуру, у путну и у железничку инфраструктуру.

И као пети пројекат, срж берлинског процеса је управо привреда. Дакле, улагање у области дигитализације, иновације, инвестиције и развој индустрије свакако.

Господине министре, веома ћу кратко да се осврнем на нека економска питања и на оно што јесте један од основних стубова који је неопходно реализовати да би дошли до циљева које смо дефинисали кроз буџет за 2021. годину, ту мислим пре свега на пројектовану стопу БДП од6%. Дакле, Србија је у 2021. годину ушла јака и економски стабилна, са потпуним уверењем да ће реализовати пројектовану стопу раста БДП од 6%, са привредом која је стабилна, са привредном стопом раста првом у Европи, односно пада, најмањом стопом пада у Европи и управо један од стубова који треба да допринесе реализацији тог циља јесу огромна издвајања за инфраструктуру. Никада више – 330 милијарди динара, то је 5,5% БДП.

Шта се показало? Показало се да када држава улаже и када држава инвестира у инфраструктуру и у капиталне пројекте, то подстиче и домаће и стране инвеститоре. И један показатељ – није тачно да је у периоду короне живот стао и да се није радило. Напротив. Када је реч о инфраструктурним пројектима, реализовани су инфраструктурни пројекти од укупне вредности 146 милијарди динара у периоду од јануара до новембра месеца прошле године. Када упоредите то са периодом у односу на претходну годину, то је 14,7% више у односу на исти период претходне године. Дакле, нема економског без инфраструктурног развоја. 

Ја сам вас прошли пут похвалио јер сматрам да свој посао обављате одговорно, озбиљно и посвећено и да је веома важно да сте као министар присутни управо тамо где је потребно, на градилиштима, на важним градилиштима. Ја сам поменуо једно важно градилиште, а то је обилазница код Непричаве, као локал патриота, као Ваљевац, не повезује то само Ваљево већ читаву западну Србију и то свакако доприноси и новим инвестицијама у западној Србији и новим радним местима и неће Ваљево бити слепо црево.

Рецимо, Србија је у претходних неколико година изградила 350 км нових ауто-путева, тако да до сада имамо 950 км. Поред тога, Србија тренутно ради на изградњи 250 км нових ауто-путева. И наравно, похвала за… Пре неколико дана сте обишли још једно, заједно са председником Републике Србије, директорима предузећа који се баве путном инфраструктуром, са нашим колегом и пријатељем Милутином Мркоњићем, који је увек спреман да пружи добронамеран савет и послушајте га оно – увек пре рока, нека то увек буде пре рока када је реч о путној и железничкој инфраструктури, мислим на пут Прељина-Пожега, важно је да је дефинисан датум, да је то 7. јануар 2021. године и веома је важно да оног тренутка када се заврши та деоница, одмах се наставља деоница ка Борјану, односно ка Црној Гори, укупне дужине 107 км, а вредност је 1,5 милијарди евра. Мислим да нико није могао да замисли да ће доћи дан и тренутак када ћете аутомобилом из Београда до Црне Горе доћи за 2 часа и 15 минута, или 2 часа.

Господине министре, наравно да ћемо подржати овај споразум, желим вам пуно успеха у наредном временском периоду и имате нашу подршку. Захваљујем.

Категорије: Посланичка група