Најновије

Битно је да на функцију председника Врховног касационог суда дође кандидат високих квалитета и компетенција, и пре свега моралног интегритета Посланичка група

Ђорђе Милићевић председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу одлуке о избору председника Врховног касационог суда

Господине Милојевићу, на самом почетку користим прилику да испред посланичке групе СПС свим припадницима ромске популације честитам празник – Светски дан Рома.

Много тема је данас покренуто и сматрам да свака тема има одређену важност и значај и покушаћу да се осврнем, између осталог, на све оно о чему је било речи, а почећу са оним што јесте тачка дневног реда. Дакле, данас на дневном реду имамо Предлог одлуке о избору председника Врховног касационог суда. За избор председника предложена је судија Јасмина Васовић. 

Према Уставу и Закону о судијама, председника Врховног касационог суда међу судијама тог суда, на предлог Високог савета судства, бира Народна Скупштина на период од пет година, без права поновног избора.  Председнику Врховног касационог суда може престати мандат, односно престати функција пре истека времена на који је изабран на лични захтев, престанком судијске функције или разрешењем из законом прописаних разлога за разрешење председника суда. Председник Врховног касационог суда, највишег суда у земљи, је по функцији и председник Високог савета судства, дакле, све је то врло јасно и прецизно дефинисано.

Јасан је значај ове функције, о чему сведочи степен велике одговорности, и из тог разлога јако је битно да на функцију дође кандидат високих квалитета и компетенција, квалитетног образовања и пре свега моралног интегритета.

У свом Програму за унапређење рада судова предложени кандидат Јасмина Васовић је истакла пет основних циљева којима ће тежити током свог мандата. То су: посвећен рад на обезбеђењу јединствене судске примене права и једнакости странака у судским поступцима, унапређење стручности правосуђа, унапређење транспарентности, доступности правосуђа, побољшање ефикасности правосуђа, институционално јачање суда и сарадња са другим институцијама.

Што се тиче циљева који су постављени, који су дефинисани, они су за нас у потпуности оправдани, у потпуности прихватљиви и посланичка група ће наравно у дану за гласање подржати предложеног кандидата.

Е сада, неколико речи о свему ономе о чему се данас говорило, а такође важна и значајна питања.

Господин Ристичевић малочас је говорио о једном од судија који, малочас сам имао прилике ту од колеге да погледам, како бих назвао, није то изјава, то је више интервју у неком од недељних листова, где каже: „Нова демонстрација бахатости у Скупштини“. Врло је интересантно да о тој бахатости у Скупштини господин Мајић говори данас, а није говорио када су завршени избори за народне посланике. 

Сећате се ноћи у Републичкој изборној комисији, једна, друга фотографија, трећа фотографија. Ово вероватно не преставља бахатост, начин на који се тада опозиција понашала не представља бахатост, или није био тренутак да се тада о томе говори. Онда 

идемо на следећу, начин на који се опозиција понашала у пленуму, вероватно није био погодан тренутак да се говори о бахатости у Народној скупштини. Па онда уношење камена први пут у Народну скупштину Републике Србије, ово није бахатост, ово је нормално понашање једног посланика који представља грађане Србије у Народној скупштини Републике Србије. Господин Ристичевић је чак утврдио порекло овог камена, који је наводно дошао са Косова, а господин Ристичевић утврдио порекло одакле је заправо овај камен. Па онда начин на који народни посланици, пазите, народни посланици уз српску заставу, пробијањем покушавају да дођу до Народне скупштине, ово није бахатост и на ово није требало одреаговати, вероватно није требало ни правосуђе да одреагује и господин Мајић је вероватно и на ово требало да одћути. Али ето, сада је тренутак и погодан политички тренутак да о свему овоме говорим.

Е сада, врло интересантно је питање зашто баш сада и због чега баш сада. Вероватно постоје политички афинитети, постоје политички циљеви, постоје политички разлози. Ако би погледали и ако би сагледали и анализирали како су се понашали представници појединих опозиционих посланичких група овде у парламенту, о томе смо углавном сви говорили, али хајде да кренемо од онога што је основ, онога што је суштина, како су се они уопште нашли у парламенту. 

Избори су били завршени. Они нису имали довољан број гласова да имају своје представнике у Народној скупштини Републике Србије, а онда читава тада опозиција, читава опозиција, читава назовите опозициона елита се окупља око њих и позива своје бираче да гласају за ту листу. Ко је могао ову опозицију да окупи у Србији? Па само један фактор, нека буду толико коректни и нека кажу ко их је окупио, захваљујући коме су сви заједно били овде и захваљујући чијем позиву су имали своје представнике у Народној скупштини Републике Србије. 

Помињане су деведесете године. Што се тиче 90-их година, ми смо више пута рекли – од прошлости и из прошлости се не живи. Од прошлости треба извући поуке, треба афирмисати оно што је добро, али оно што ми желимо јесте да заједно са коалиционим партнерима градимо и реализујемо циљеве и оне кључне проблеме садашњости и да градимо темеље нове будућности. Не сме прошлост да нам буде садашњост и не сме прошлост да нам буде једина будућност. 

Желим да подсетим да је овај парламент, више пута сам о томе говорио, усвојио Декларацију Народне скупштине Републике Србије о осуди злочина у Сребреници. Рећи ћу зашто о овоме говорим. Доношењем овога извршио је и моралну и међународну обавезу, дакле, осудили злочине у Сребреници, изразили саучешће породицама жртава и сматрамо да смо тиме дали допринос обнови поверења на простору бивше Југославије. Србија, наиме, показује одлучност да се овакви злочини који су се дешавали на странама у сукобима никада више не понове, јер наш главни циљ, главни циљ Србије данас је и целог окружења мир и стабилност у региону. Дакле, Србија жели да води политику мира, добросуседских односа, економског просперитета и сарадње. 

Ова декларација, као што је између осталог речено, инсистирала је на томе да су злочини појединачни, а не национални и утврђује решеност да они који су злочине починили треба да одговарају, да није крив народ него појединци. Осудом злочина могу само да се створе реалне основе за обнову поверења. Са моралног, са политичког, са националног, државног становишта, то је по нашем мишљењу веома важно. 

Ми смо очекивали да ће представници парламената и осталих региона учинити неки помак ка помирењу и донети сличне резолуције, али нису то учинили. Ову резолуцију ми не посматрамо као изолован политички документ, већ као документ комплементаран са резолуцијом која ће осудити све злочине. 

Не знам да ли сте имали прилике да видите, али морам то данас да поменем, нарочито данас и посебно данас када је међународни или Светски дан Рома. Немачки амбасадор, када већ говоримо о прошлости, дао је изјаву да је бомбардовање Југославије 1999. године контроверзно питање, али да је реакција била потребна јер је требало спречити хуманитарну катастрофу и геноцид на Косову. Најблаже речено, ова изјава је срамна, ова изјава је лицемерна. Србија је бомбардована, Југославија је заправо најпре бомбардована 1941. године и 1999. године, и то је био злочин, СР Југославија је нападнута због одбијања да потпише свој нестанак у Рамбујеу и због односа према албанској мањини.

Када амбасадор једне велике државе у Србији говори о геноциду и када помиње Косово не треба никада да заборави 230.000 Срба који су протерани са простора Косова и Метохије. Онда ми имамо пуно право да поставимо питање господину амбасадору, како га није срамота? Не треба нама да упути извињење, нека упути извињење онима који не могу да се врате на своја огњишта данас. Нека упути извињење за сваку сузу која је проливена од сваког детета које је морало да напусти свој и оде са простора Косова и Метохије. 

Нама је потпуно јасно, ово је наставак кампање појединих западних земаља да се српски народ прогласи за геноцид. Видео сам да је господин Бакарец одреаговао, и сложићу се са њим, да је ово објашњење слично оном о бомбардовању Београда 1941. године, који су дали Адолф Хитлер и Александар Лер. Срамно и оно што ми очекујемо, најмање у овом тренутку амбасадор једне велике државе ЕУ може да учини, је да упути извињење. 

Сада што се тиче правосуђа, неколико ствари везане за извештај, пре свега, Европске комисије, а односи се на тему правосуђа. Дакле, не треба да говоримо поново о одлучности и опредељености Србије да постане пуноправан члан ЕУ, то смо потврдили и у парламенту, том својом одлучношћу и путем који иде, када је реч о европским интеграцијама, чини и ради Влада Републике Србије. Србија у свом процесу приступања ЕУ обавезала се на спровођење важних уставних реформи, чији је циљ јачање независности и непристрасности правосуђа, али и одговорности носилаца правосудних функција. 

Реформа правосуђа у циљу јачања његове независност и ефикасности представља приоритет у раду Народне скупштине и Владе. Влада је израдила предлог уставних реформи које је послала надлежном одбору Народне скупштине. Владавина права јесте и мора остати један од кључних циљева поред деполитизације правосуђа и јачања његове независности у приступним преговорима. Међутим, ови циљеви се не смеју везивати искључиво за процес приступања ЕУ, то су основни постулати једне правне, уређене државе, каква Србија данас и јесте. 

Када Европска комисија говори о владавини права онда треба да се запита и да се осврне и на Бриселски споразум, да ли је владавина права то што је Србија испоштовала све оно што је дефинисано Бриселским споразумом, а Приштина за седам година није могла да испоштује једну ствар, а то је формирање заједнице српских општина. Да ли је то владавина права? Није то шамар Србији, то је шамар Бриселу и ЕУ, јер читав преговарачки процес се управо води под покровитељством Брисела и ЕУ. 

Европски парламентарци су још гори у својим констатацијама, оне су још срамније и лицемерније у односу на извештај Европског парламента. У извештају Европских парламентараца који је усвојен, а који ће разматрати одбор којим председава уважена председавајућа, госпођа Елвира Ковач, између осталог каже – постоји озбиљна забринутост због обима континуираног политичког утицаја на правосуђе и констатује се потреба за јачом заштитом одговорности професионализма, независности, целокупне ефикасности правосуђа. Такође, Европска комисија апелује на Србију да реши афере попут Крушика, Јовањице, Телекома Србије, као и да побољша резултате у истрагама положаја у оптужби и изрицању пресуда у случајевима корупције на виском нивоу. 

Држава је разрешила аферу Јовањица, колико је нама познато. Када је реч како они кажу о осталим аферама, колико је нама познато поступци су у току. На овакав начин, Европски парламентарци чине само једно, а то је да врше притисак на независност судства у Србији. Дакле, не вршимо га ми, немојте господо, даме и господо то нама спочитавати. То чините ви, оваквим констатацијама. Када већ помињете фабриковане афере, па како се не сетисте и Маурицијуса, и Хонг Конга и многих других афера или вам то у овом тренутку није одговарало, јер заправо имате другачији циљ. 

Један аргумент, да ли је Александар Вучић, председник Републике Србије, односно да ли је Александру Вучићу председнику Републике Србије у јануару месецу ове године изречена пресуда да плати две стотине хиљаде динара једном назовите лидеру опозиције због изречене увреде због које је наводно исти тај назовите лидер претрпео душевни бол. Па, то је парекселанс да нису у праву политичари и медији који тврде да српско правосуђе није независно и да се њиме управља из политичких кругова. Дакле, ово треба да имају на уму када говоре о независности српског правосуђа.

Подсетићу вас, дакле, када кажу да нема политичке воље у Србији да се обрачуна са криминалом и корупцијом. Не, није тачно. И председник, и Влада Републике Србије, понављам по ко зна који пут, делима, а не речима показују да воде једну одлучну, не селективну, организовану и континуирану борбу против криминала и корупције. Да је задат један озбиљан ударац организованом криминалу и да се на томе неће стати. Да ће надлежни органи и надлежне институције наставити да раде свој посао и да ће у томе имати подршку парламента у потпуности. Дакле, имамо једну синергију, практичног деловања и законодавне активности. Та синергија даје резултате. 

Што се тиче Владе, председника и нас у Скупштини, нулту степен толеранције када је реч о корупцији. Дакле, нулти степен толеранције када је реч о корупцији. Ми смо у парламенту понављам, опет по ко зна који пут, усвојили Закон о пореклу имовине. 

Нико није критиковао тај закон, осим оних који су имали прави разлог за тако нешто.

Председник је први рекао, ја сам спреман да будем први предмет провере. Ми смо рекли у парламенту, спремни смо да будемо предмет провере. Они који су имали разлог да се плаше, а сада да видимо шта је разлог, су све време говорили да је тај закон заправо простор за обрачун са политичким неистомишљеницима.

Не, није. Нема селективних мета. Закон је исти за све и нико није изнад закона, био он у власти, био представник власти или био представник опозиције. Али, нико није јачи изнад закона и нико није и неће бити јачи од државе. 

Ваљда је то данас потпуно свима јасно. 

У томе ће свакако и Влада Републике Србије и Народна скупштина Републике Србије и председник Републике Србије, имати пуну подршку посланичке групе СПС.

Категорије: Посланичка група