Најновије

Поред Интерпарламентарне уније НСРС учествује и има своје представнике у још десет парламентарних делегација Посланичка група

Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СП) о Предлогу одлуке о изменама Одлуке о утврђивању састава сталних делегација Народне скупштине Републике Србије у међународним парламентарним институцијама и Предлогу одлуке о измени Одлуке о утврђивању састава Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање

Поштовано председништво, даме и господо народни посланици, уважени председавајући, најпре морам да се на самом почетку сложим са вашим излагањем и речима када сте рекли да је сарадња веома важна и да се мало енергије може да се уради пуно, нарочито када говоримо о активностима посланичких група, пријатељстава и нарочито када говоримо о парламентарној дипломатији и парламентарној сарадњи. 

Ја ћу почети са тим да се зачеци  српске дипломатије јављају још у средњевековној Србији, крајем 12. и током 13. века, и настанак модерне српске дипломатије нераскидиво је повезан са Српском револуцијом 1804. године која је представљала један од најзначајнијих догађаја. Тада се јављају и зачеци прве српске дипломатске службе. 

После стицања аутономије у Србији почињу да пристижу и први европске дипломатски представници који су тада имали ранг конзула. То је био важан корак у успостављању пуних дипломатских односа са најутицајнијим европским силама 19. века.

Законом, дипломатским заступништвима и конзулатима српским у иностранству из 1879. године Србија је почела да грди основе своје модерне дипломатије, што је од велике важности и значаја. 

Колега је малочас говорио о Интерпарламентарној унији. Тачно је ми смо постали члан 1891. године, 1879. године основана је Интерпарламентарна унија и то је најстарија међународна парламентарна организација, која представља, рекао бих, највећи форум парламентараца у којем се води дијалог о миру и сарадњи међу народима, негује и унапређује концепт представничке демократије, успостављања контакта и сарадња, размена искустава међу парламентима, парламентарцима, разматрају питања од међународног значаја, одбрани и промоцији људских права, пре свега.

Подсетићу да је Србија 2019. године била домаћин 141. заседања Интерпарламентарне уније који је окупио, чак 150 парламентарних делегација из читавог света, што је представљало важан успех парламентарне дипломатије.

У том моменту Београд је био светска престоница сви дипломатских дешавања и тада је усвојена Београдска декларација посвећена очувању и јачању међународних права, пре свега, регионалној сарадњи.

Поред Интерпарламентарне уније Народна скупштина Републике Србије учествује и има своје представнике у још десет парламентарних делегација, и наравно да не умањујемо важности и значај ниједне од ових делегација, свака од ових делегација има одређену важност и значај.

Србија је, такође, чланица Уједињених нација, Организација за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, као и Споразума ЦЕФТА, Европске банке за обнову и развој, Организација за црноморску економску сарадњу, Пакта за стабилност југоисточне Европе и многих других међународних организација. Такође, има статус посматрача у Светској трговинској организацији у ОДКБ.

Замајац модерном развоју парламентарне дипломатије су дале глобализације, јачање парламентаризма и мултилатерализма, модерне комуникације, и пре свега, отвореност парламената.

Због тога парламенти кроз своје билатералне и мултилатералне канале редовно размењују искуства, настоје да усагласе ставове и усвоје циљеве и смернице. 

Народна скупштина Републике Србије Уставом дефинисана је као највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти, која јачањем парламентарне дипломатије развија међународну сарадњу у циљу управо очувања и развоја мира, стабилности, добросуседских односа, равноправне сарадње са народима и државама, како нашег региона, тако и са народима и државама света.

Имајући у виду и растући значај парламентаризма и парламентарне дипломатије у глобалном контексту, желим да нагласим да парламентарна компонента односа представља важан аспект у решавању бројних, актуелних изазова, пре свега савременог доба, рекао бих.

Почетак овог века обележили су догађаји који су изменили свет и показали немогућност предвиђања ризика и претњи, који превазилази оквире држава, који превазилази оквире региона, који превазилазе оквире континената, као што је случај са пандемојом изазваном корона вирусом.

Поред тога, свет се суочава и са бројим другим изазовима, попут економске кризе, нестабилности, миграција, тероризма, глобалних климатских промена и других који прете да промене досадашње стање ствари и захтевају како одговоре, тако и дијалог свих, заједничко залагање за солидарност у циљу очувања заједничких вредности.

Ова питања се не могу посматрати одвојено, то је, просто и чињенично, јер утичу на све и имају вишеструке последице, што указује на повезаност, што указује на испреплетаност и што указује на међузависност држава. 

Због тога више него икада постаје императив да се на свим нивоима размењују информације, остварује сарадња и пружа једна, пре свега искрена, рекао бих помоћ и подршка у циљу проналажења одговора на постојеће, али и на оне будуће изазове.

Желим да посебно нагласим да се Србија залаже за заједнички, свеобухватни и уједињени приступ изазовима, са којима се све државе суочавају, јер тако најбоље штитимо интересе и сваке појединачне земље. 

У суочавању са изазовима Србија одговорно развија сарадњу на свим нивоима, на регионалном, на европском и наравно на глобалном плану.

Управо криза изазвана корона вирусом показала је и регионални и међународни углед Србије, пандемија је доказала успешност српске спољне политике, ослањања на Кину, ослањања на Русију, наравно и на ЕУ, не желим то никако да занемарим.

Народна скупштина се принципијелно и доследно у складу са државном политиком Републике Србије залаже за остваривање начела једнакости, као и слободне равноправне сарадње на међународној сцени, без коришћења санкција као инструмента принуде.

То се посебно односи на парламентарне институције и организације. Сматрамо да се у њима морају тражити решења, пре свега кроз дијалог, јер дијалог свакако нема алтернативу, који се увек изнова мора потврђивати као најбољи и једини исправан пут за проналажење решења, за оно што јесу у датом тренутку отворена питања.

Србија је решена да се и убудуће доследно и безусловно залаже за поштовање фундаменталних принципа међународних односа, да одговорно и солидарно, пре свега, развија сарадњу на свим нивоима, са свим нашим пријатељима, као и заинтересованим партнерима. Позиција Републике Србије је у том погледу врло транспарентна и усмерена на постизање врхунског циља, активно и прогресивно деловање у правцу очувања и промовисање мира и стабилности. 

Резултат нашег пријатељства је профилисане Србије као, пре свега, одговорног, као поузданог, као сигурног, као стабилног, као предвидивог партнера у међународној заједници, спремног да учествује у свим важним и значајним разговорима. 

Тачно је да је стратешко опредељење Србије и један од кључних спољнополитичких циљева Србије чланство у ЕУ, али је тачно и да Србија као један од кључних спољнополитичких циљева има и јачање и одржавање односа са традиционално пријатељски орјентисаним државама. Дакле, ЕУ, али уз поштовање територијалног интегритета и суверенитета. 

Ја сам о томе говорио и током јучерашњег дана. Дакле, Србија показује одлучност и опредељеност на путу европских интеграција. Народна скупштина Републике Србије је потврдила ту одлучност и опредељеност на путу европских интеграција, али то да ли ћемо постати члан и када ће Србија постати члан ЕУ не зависи од тога дефинитивно шта Србија чини и ради, шта чине и раде институције у Србији. 

Иако смо током прошле године били у потпуности спремни за отварање поглавља, нису, нажалост, отворена поглавља. Није нам драго када поједини европски парламентарци кажу да им је драго што у претходној години Србија није отворила ниједно поглавље, али, напротив, и насупрот томе, ми ћемо наставити свој пут европских интеграција. Наставићемо као и до сада да потврдимо свој међународни кредибилитет тиме што ћемо обавезе које смо преузели на путу европских интеграција наставити да реализујемо, али за то, поновићу, потребан је добронамеран партнерски однос. Дакле, ми се преговора никада нисмо плашили, али не преговарамо и не разговарамо из страха.

Као једно од кључних питања јавља се питање јужне Покрајине Републике Србије, Косова и Метохије. С тим у вези, наглашавам да ће Република Србија наставити да брани свој територијални интегритет и суверенитет, бранећи при томе универзалне принципе међународног права. 

Посебно бих истакао да је Србија, управо захваљујући успешној политици председника Александра Вучића у претходном временском периоду, као и тадашњег министра спољних послова Ивице Дачића, за резултат имала то да је 18 држава отпризнало независност Косова и то је огроман успех и велики резултат политике континуитета и оријентисаности ка будућности. 

Није овде суштина у бројкама, није овде суштина у томе да је данас та бројка, када говоримо о Скупштини Савета безбедности УН, испод половине, суштина је у томе да коначно неко схвати да без Србије нема компромиса и решења када говоримо о питању Косова и Метохије и суштина је у томе да неко схвати да коначно Србија има право и могућност нешто да каже, а не да гледа само како јој одузимају део по део територије. 

Истакао бих да парламентарни аспект билатералне и мултилатералне сарадње је веома важан, јер парламентарци као директни представници грађана, садржајном сарадњом и квалитетним парламентарним дијалогом могу дати изузетан допринос унапређењу односа земаља, као и иницирати и стимулисати сарадњу тамо где она није довољно развијена. 

Парламенти имају важну улогу у унапређењу и одржавању мира и безбедности услед своје кључне позиције у демократским друштвима, јер путем међупарламентарног дијалога унапређују сарадњу међу државама и народима, чему је парламент Републике Србије и у потпуности посвећен. 

Верујем да ће парламентарци дати свој допринос јачању места и улози парламента у међународној политици. 

Овде је било неколико констатација са којима на самом крају морам у потпуности да се сложим, да се озбиљније преусмеримо на сарадњу путем, пре свега, посланичких група пријатељстава у Народној скупштини Републике Србије, јер заиста кроз нешто мало можемо много тога да учинимо и много тога да урадимо, пре свега, као представници грађана.

Такође, желим да кажем да Народна скупштина Републике Србије највиши облик мултилатералне и билатералне сарадње има са две државе и он је јединствен у односима са те две државе. То је свеукупним Народним конгресом Народне Републике Кине и са Државном Думом, односно Руском Федерацијом, где има Комисију за сарадњу са Народном скупштином Републике Србије и Државном Думом Федералне Скупштине Руске Федерације колика се та, колега је малочас говорио о томе да треба да прилагодимо спољну политику, да имамо увек, да не кажем императив, али увек имамо одређене сугестије и предлоге од стране ЕУ да своју спољну политику треба да прилагодимо ЕУ, али опет мислим да потпуно, то је јасно, и председник Србије и Влада Републике Србије воде једну избалансирану спољну политику, Србија је самостална, независна држава и води спољну политику која је у најбољем интересу својих грађана, јер период пандемије је управо показао да онда када је најтеже ви можете да се ослоните на две ствари. Прва ствар су сопствени ресурси и друга ствар су односи са традиционално пријатељски оријентисаним државама. 

За Народну скупштину Републике Србије ово представља, када говоримо о највишем облику билатералне сарадње велику част и велико задовољство, али наравно да је Народна скупштина Републике Србије отворена за сарадњу и са парламентима других држава, јер, кажем, сарадња је кључ свега.

Категорије: Посланичка група