Најновије

Енергетика је за Србију изузетно важна привредна и развојна шанса Посланичка група

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије и заменица председника Посланичке групе Социјалистичка партија Србије говорила је као овлашћени представник о сету закона из области рударства и енергетике.

Закони из области енергетике представљају стратешки основ за развој сваког друштва, па тако и наше државе. Србија је изузетно богата рудама и минералним сировинама и веома је важно да се понашамо одговорно према овим ресурсима.

                Уважена потпредседнице Владе са сарадницима, поштоване колегинице и колеге и, пре свега, грађанке и грађани Србије, није лако говорити о овако важним законима, нарочито не када говорите шести или седми. Колеге су много тога рекле и сада већ сви звучимо као да се понављамо, не због тога што нема елемената да се нешто ново каже, него зато што кључне ствари када су у питању закони који су пред нама заиста јесу негде речене.

                Најпре похвала за Вас. Када сте први пут били у парламенту у овом новом сазиву мислим да сте рекли да су закони у припреми. То је био неки децембар, ако ме сећање добро служи и у најкраћем могућем року ево нас у пленуму, након што су закони прошли и јавну расправу и о њима се лепо разговарало.

                Говорио је о томе и колега Вујић. Ја јесам била када је била јавна расправа и заиста је много ствари појашњено захваљујући, пре свега, Вама и Вашим колегама.

                Ово јесу најзначајнији закони, најзначајнији сет закона, изузев, наравно, Закона о буџету, који је кровни и кључни, али, зарад јавности, сигурна сам да ћу поновити много тога што су колеге рекле, међутим, важно је, ми који седимо у овој сали, нарочито Ви који сте предлагачи оваквог сета закона, сигурно сте много пута и чули и изанализирали оно о чему ми говоримо, али јавност Србије, која је нама указала поверење, воли да и од нас чује како видимо све оно за шта ћемо, нема сумње, гласати у дану за гласање. Ја то и на почетку могу да кажем у име посланичке групе Социјалистичке партије Србије, јер заиста мислим и делим став својих колега да је важно урадити баш оно што сте урадили, а то је унапредити два закона и донети два потпуно нова око којих ћемо разговарати, надам се и у перспективи, јер, како то обично буде, када донесемо нове законе, онда пракса покаже да можда нешто мало морамо и да поправимо, али шта бисмо радили и ми и Ви када то не би било тако.

                Дакле, сет закона из области енергетике, рекох већ, једног од најзначајнијих привредних сектора, који је стратешки основ за развој сваког друштва. Осим привредног сектора, који је стратешки основ, Предлог закона о изменама и допунама Закона о енергетици и Предлога закона о изменама и допунама Закона о рударству и геолошким истраживањима, пред нама су и два потпуно нова законска предлога којима се употпуњава законодавни оквир у енергетском сектору и усклађује се енергетском политиком, пре свега ЕУ, као и са глобалним захтевима времена да се обезбеди одрживи развој на нашој планети. Дакле, два нова закона, Предлог закона о коришћењу обновљивих извора енергије и Предлог закона о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије, оба немерљиво важна.

                Осврнућу се благо на наш европски пут и да подсетим да је питањима енергетике посвећено преговарачко Поглавље 15, које захтева усклађивање јавних политика и законских оквира са правним тековинама ЕУ.

                То је дугорочни и сталан процес, јер подразумева константно праћење глобалних токова у енергетици и последице које енергетски сектор и његов развој остављају на животну средину у свим фазама, од производње енергије, преко дистрибуције и потрошње, енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије.

                Битно је да та енергетска политика мора да буде усклађена и са миленијумским циљевима развоја које су прихватиле све чланице УН, као глобалну, пре свега, развојну стратегију.

                Један од подциљева овог документа јесте одрживи развој, односно уравнотежени развој уз рационално коришћење природних ресурса у даљем развоју наше цивилизације, како се не би довео у питање опстанак живог света на планети земљи, а тиме и живот самог човека. Дакле, човек је тај који мора бити одговоран, јер од њега зависи опстанак живота и хоће ли он угасити оно последње светло.

                Важно је ово рећи у контексту дебате о енергетици и енергетским изворима, зато што је енергија темељ сваког развоја. Енергетика има готово пресудни утицај на све друге секторе привреде и друштва, било да то питање посматрамо глобално или на државном и на локалном нивоу.

                Из тих разлога је енергетика најзначајнија област деловања и ЕУ. Уосталом, и сама ЕУ је настала из Европске заједнице за угаљ и челик. Основана је још 1951. године, а данас је Европа заинтересована за развијен енергетски простор не само унутар својих чланица, већ и за енергетике кандидата за чланство у овој организацији, међу којима је свакако и Србија.            

                Стратешко место енергетике, а посебно транзиције овог сектора у ЕУ проистиче из чињенице да је ЕУ, односно њених 28 чланица, највећи потрошач енергије на свету, тако да је европско законодавство у овој области веома развијено и захтевно у погледу усклађивања свих секторских политика, што подразумева пре свега имплементацију глобалних политика, утврђених Кјото и Париским споразумом, јер је сектор енергетике један од највећих емитера штетних гасова, а тиме и загађивач животне средине.

                Европска енергетска политика за текућу деценију, дакле, за период 2020 – 2030. година, подразумева реализацију три кључна циља, а то су смањење емисије угљен диоксида, односно декарбонизација као неопходан услов одрживости развоја, затим повећање коришћења  обновљивих извора енергије и повећање енергетске ефикасности. Ове циљеве и Србија имплементира у своје законодавство како би се, пре свега, укључила у свет одговорних друштава, које своје ресурсе користе рационално и усклађују свој развој са могућностима природе.

                Оно што је, ако тако може да се каже, безусловни услов за сваког одговорног на овој планети је да не смемо дозволити да нам због бахатог односа према природи, просто, изумре планета.

                На озбиљност стања указују и глобалне климатске промене са катастрофалним последицама, од загађености ваздуха, воде, поплава, суша, земљотреса и  да не набрајам. Разлог је неусклађени развој са могућностима природе која неће моћи да преживи све негативне ефекте уколико са тим неодговорним односом човек под хитно не престане.

                Управо од ових стратешких циљева и усклађивања нашег правног оквира у енергетском сектору све зависи, тако да данас можемо говорити и о чврстој опредељености Србије да ову област уреди у складу са међународно прихваћеним и обавезујућим стандардима и да на тај начин рационално користи своје енергетске ресурсе, обезбеди енергетску транзицију ка обновљивим изворима енергије и смањи емисију штетних гасова, пре свега угљен-диоксида, кроз декарбонизацију.

                Када је структура производње енергије у питању, Србија се ослања у највећој мери на угаљ и то превасходно лигнит, односно на ТЕ које су велики емитери, нажалост, угљен-диоскида. Други велики емитер отровних гасова јесу индивидуална ложишта на угаљ и мазут, која се често занемарују, све док нас негде у време грејне сезоне не натерају да констатујемо да нема чистог ваздуха.

                Говорило се о томе да су загађивачи и аутомобили старијих типова, али осврнућу се сада ипак кратко на предложене законе. Време које имамо као овлашћени је прилично лимитирано, а иза мене ће говорити колеге које ће појединачно говорити о законима и мислим да ће се од њих више чути о квалитету предложених закона, него што то могу да стигнем да урадим ја.

                Када је у питању први закон из овог пакета, а то је Закон о енергетици, предложене су веома обимне измене и допуне, јер се ради о веома комплексној и вишеслојној области коју је потребно стално усклађивати са међународно преузетим обавезама. Ту, пре свега, мислим на Европску енергетску заједницу, али и са осталим прописима који се сходно примењују и у сектору енергетике.

                Први суштински циљ који треба да се оствари овим променама јесте унапређење енергетске политике Србије усклађивањем са политиком ЕУ. Ту, пре свега, мислим на Европску енергетску заједницу. При томе, нераздвојиви део дебате о енергетској перспективи јесу и климатске промене које су значајним делом последица деловања, рекох већ, енергетског сектора.

                Други циљ јесте отклањање недостатака у примени важећег Закона о енергетици, а то треба да се постигне бројним прецизирањима појмова и процедура којима би се унапредило, пре свега, ефикасно и одговорно коришћење ресурса и о томе су колеге заиста детаљно говориле.

                Трећи циљ јесте стварање услова за обезбеђивање сигурног и квалитетног снабдевања тржишта Републике Србије енергијом и енергентима.

                Законом се обезбеђује и повећање нивоа транспарентности, заштите конкуренције и недискриминаторног понашања, што су, поред осталог, и основни елементи захтева Европе према Србији као кандидату.

                Закон треба да унапреди услове за формирање оперативних резерви нафте и деривата нафте како би се постигла енергетска стабилност и на крају, што није мало важно, закон ојачава независност Агенције за енергетику Републике Србије као регулатора.

                Енергетика је за Србију огромна привредна и развојна шанса, а која је уз велике инвестиције у последњих неколико година допринела смањењу енергетске зависности Србије, пре свега, односно повећала енергетску стабилност и безбедност Србије.

                Посебно бих овде истакла значај завршетка гасовода „Балкански ток“, али и друге енергетске инвестиције, које доприносе и ефикасном коришћењу енергије и побољшању квалитета снабдевености.

                Ради унапређења овог законског текста поднето је и неколико амандмана, међу којима је и амандман посланичке групе Социјалистичке партије Србије и ради се о прецизирању процедура којима се штити право својине власника преко чијих територија треба да пређу енергетски водови или да буду грађени енергетски објекти.

                О томе сам разговарала и са вашим помоћником, господином Илићем, нешто пре почетка ове седнице и сагласили смо се да у овом тренутку предложено решење можда јесте боље него оно што смо амандманом пробали, али да ја не бих сада трошила време, о томе ћемо свакако разговарати када буде расправа у појединостима.

                То је део и оне приче, ви се тога, уважена потпредседнице, сећате, о којој сам говорила и приликом расправе о Извештају Агенције за енергетику, али у присуству господина Копача, јер се ја увек некако вратим на оно и за вас, верујем, лако питање, али, са друге стране, неко је од колега рекао, Ваша енергија је видљиво велика и ја сам готово сигурна да ћете и те недостатке који за нас јесу отворени проблем некако успети да решите. Знам да немате саговорнике који разумеју шта је проблем, знам да неће често ни да саслушају, али просто ће једнога дана заиста морати да схвате сурову реалност да се тамо негде налази нека мала трафо станица и да не могу да одговоре на питање ко је тај ко је за њу данас одговоран, пошто се налази на нечијем земљишту које је приватна својина и које би у свим околностима, па чак и када измислите једну такву творевину какву су они пробали да направе од наше јужне српске покрајине, и када донесете неки устав који сте у доброј мери преписали од Устава Србије, чак и он гарантује право на својину. И што пре то схвате, биће лакше и њима и нама.

                Најтеже ће бити свакако Вама, јер ће се та питања отворити, ако не до краја ове године, онда следеће. Најтеже је заправо, и то је парадокс ове ситуације, објаснити са позиције оштећеног колико сте оштећени, јер вам у тренутку не дају чак да то ни будете.

                Али, вратићу се на законе, иначе би о томе могли надуго и нашироко, а проблем није испред мене и вас да бисмо га могли решити, имамо саговорнике и рекох већ – не разумеју нас до краја.

                Када су у питању измене и допуне Закона о рударству и геолошким истраживањима, најзначајније измене односе се на третман минералних ресурса који су необновљиви. У последње време имамо и одређена отворена питања на ову тему, пре свега у вези са геолошким истраживањима и експлоатацијом, обзиром на то да су минерални ресурси од стратешког значаја, пре свега за Републику Србију.

                Најновији пример јесте експлоатација јадарита од стране „Рио Тинта“ због узнемирене јавности да је у питању пре свега огроман загађивач животне средине. Има ту и вести из Бора, где је питање заштите животне средине алармирало јавност. Нажалост, тога има и биће још. Али, како би се избегле сличне ситуације у којима се због експлоатације минерала трује животна средина и нарушава здравље становништва, овим законом се прописује, и то је јако важно, да су геолошка истраживања и експлоатација минералних сировина у јавном интересу, као и да се примењена геолошка истраживања експлоатације урана, никла и кобалта врше уз обавезну претходну сагласност Владе. Србија је богата минералним сировинама и готово да нема руде коју Србија не поседује и зато је веома важно односити се одговорно према овим ресурсима.

                Када су у питању истраживања, подржавамо измену закона којим се Заводу за геолошка истраживања, као посебној организацији, проширују овлашћења и прецизирају процедуре у вези са извођењем основних геолошких истраживања.

                Ово питање је веома важно, пре свега зато што су геолошка истраживања и поседовање информација о резервама минералних сировина од стратешког значаја за државу и није свеједно ко ће располагати тим информацијама или, још горе, ко ће их уновчавати. Имали смо примера после 2000. године када су геолошка истраживања поверавана страним компанијама и када просто наша држава није имала сигурне и тачне податке о резервама минералних сировина. Нажалост, доношењем тог првог закона, наши ресурси нису били заштићени, да не кажем довољно, него нису били заштићени уопште.

                Јако је важно нагласити све ово, јер и данас имамо ситуацију да неки наши рудници, који су тада дати под концесију, једва да раде. Не ради се много на побољшању услова рада рудара, а држава има рудну ренту као једини приход и не може да контролише концесионаре.

                Важно је да законски оквир омогућава одговоран однос према необновљивим минералним сировинама и да их експлоатише у складу са принципима усклађености потреба и одрживог развоја.

                Ја, рекох већ, о појединачним решењима из закона нећу говорити, али сам уверена да ће кроз ове законе бити унапређен сектор енергетике уз поштовање, пре свега, јавног интереса и, оно што је најважније, уз поштовање стратешког циља успостављања равнотеже између привредног развоја и животне средине. Негде највећи задатак предлога два нова закона, чини ми се, иде у прилог ове тврдње.

                Када су у питању ти нови закони, који се у суштини допуњују и представљају јединствени законски амбијент, сматрам да су од стратешког значаја, не само за енергетски сектор, већ и за будућност живота на нашој планети. Зато циљ Закона о енергетској ефикасности јесте стварање што више услова за ефикасно коришћење енергије, односно за уштеду енергије чиме се опет последично обезбеђује и сигурно снабдевање и смањење утицаја енергетског сектора на животну средину и климатске промене. То је оно о чему ћемо сви говорити и о чему смо говорили.

                Ако то посматрамо локално, то значи да, уколико не штедимо енергију и у домаћинствима, а о томе су колеге говориле и на сликовитим примерима, чини ми се, колега Воја, и око те сијалице, што јесте једна истина коју наша генерација памти, ако не смањимо употребу фосилних горива и заменимо прљаве енергетске технологије, не убрзамо пројекте декарбонизације, не повећамо коришћење обновљивих извора енергије, ако животну средину не заштитимо од нас самих и наших, пре свега, мегаломанских потреба потрошачког друштва, нећемо нашим потомцима имати шта да оставимо од ове планете. Колико год ово звучи патетично, то јесу сурове чињенице са којима се на дневном нивоу срећемо. Два закона која су драгоцена, када је све што сам навела у питању.

                Мораћемо и да освестимо чињеницу да су природни ресурси ограничени и да моменат њиховог недостатка за даљи живот јесте судбоносан. При томе, обновљиве изворе енергије имамо свуда око нас, од водотокова, преко соларне енергије, енергије ветра, до биомасе, а не треба заборавити ни геотермалне воде, јер Србија има неколико бања са најтоплијом водом у Европи, Врањска бања чак од 96 до 110 степени Целзијуса, које данас отичу у реке.

                Морамо и тај ресурс да препознамо и да се тиме мало позабавимо, јер оно око чега смо се увек слагали јесте да Србија има природна богатства, али оно око чега је црвена линија данас, већ у смислу тајминга, да морамо да се сложимо, јесте да је заиста последњи тренутак да ресурсе морамо користити рационално и одговорно и то овај пакет закона унапређује и обезбеђује.

                После мене ће говорити моје уважене колеге Угљеша Марковић, др Весна Ивковић и Нина Павићевић и свако од њих ће имати осврт на по један предложени закон, а заиста детаљније од онога што овакав сет дозвољава да овлашћени представник каже. Било како било, на крају ћу рећи још једном, посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати предложени сет закона и бити на располагању да, све оно што се евентуално покаже као нешто што је недостатак или да смо пропустили, поново у пленуму о томе разговарамо и унапредимо. Хвала Вам.

Категорије: Посланичка група