Најновије

Обновљиви извори енергије, велика развојна шанса Србије Посланичка група

УГЉЕША МАРКОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о Предлогу закона о коришћењу обновљивих извора енергије.

Прва хидроелектрана у нашој земљи изграђена је 1900. године, а она у Вучју из 1903. била је једно од највећих достигнућа из области енергетике у Европи у 20. веку. Ове хидроелектране и данас су у употреби и што је најважније, нису нарушиле питање наше животне средине.

                Поштована министарко са својим сарадницима, уважене колеге народни посланици, поштовани и уважени грађани Републике Србије, мишљења сам да је једна од наших највећих развојних шанси управо енергетика и утолико сматрам да је и изузетно важан сет ових закона који су данас на дневном реду. Моје колеге су, да се не понављам, већ рекле који су то закони. Од та четири закона, два су потпуно нова закона и у својој дискусији ћу се фокусирати на један од њих тј. Закон о обновљивим изворима енергије који сматрам да је веома значајан. Наравно, не умањујем све оно што је такође данас на дневном реду. Причаће моје колеге из посланичког клуба и о тим другим законима.

                Оно што бих на самом почетку издвојио и похвалио јесте управо јавна расправа која је била организована, где су сви заинтересовани могли да присуствују и ту бих похвалио и вас министарка, али и ваше сараднике који су доста стрпљиво свима нама, народним посланицима, приближили све оно што се налази у овом закону и омогућили нам да се директно, односно непосредно упознамо са свим предлозима који се налазе у свим, односно у ова четири закона.

                Србија користи 2,5 пута више енергије од светског просека и један од фактора који утиче на то јесте, када причамо о електричној енергији, засигурно и цена струје, односно електричне енергије код нас која је најмања, али има мало и до неког нашег нерационалног понашања. Важно је да постанемо свесни да управо све те неке ресурсе нисмо добили у наслеђе од наших предака, већ да смо их позајмили од будућих генерација и да би требало да се понашамо као наши преци да иза нас такође оставимо будућим генерацијама могућност какву смо и ми добили.

                Ратификацијом уговора о оснивању енергетске заједнице Србија је постала чланица енергетске заједнице и тиме је прихватила обавезу да примени европске директиве које се не односе на обновљиве изворе енергије. Циљ оснивања ове међународне заједнице је да се унутрашње тржиште енергије ЕУ прошири и на регион Југоисточне Европе и Црноморски регион. Између осталих, неки од основних задатака енергетске заједнице су јачање и веза са другим регионима Европе, Азије и Африке и побољшање стања животне средине, повећање енергетске ефикасности и употребе обновљивих извора енергије.

                У складу је са правим актима енергетске заједнице постављен је и обавезујући циљ за Републику Србију до 2020. године, који износи 27% обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи енергије, од чега 10% мора бити у сектору транспорта. Да би се овај циљ од 27% удела остварио потребно је било до 2020. године изградити 1.092 мегавата нових капацитета за производњу електричне енергије, што је такође и дефинисано у националним акционим планом за обновљиве изворе енергије.

                Ми смо до сада у највећој мери успели да остваримо овај циљ, мада нисмо достигли тих 1.092 мегавата у потпуности. Потрошња енергије и учешћа обновљивих извора зависиће од бројних фактора у наредном периоду од којих су најзначајнији и економски и политички и друштвени, али и демографски.

                Колико је питање обновљивих извора енергије важно, говоре и подаци истраживања бројних међународних организација, где бих издвојио ИРЕНА-у, односно Међународну агенцију за обновљиве изворе енергије. Она сматра да глобална потраживања за нафтом су свој врхунац досегла 2019. године, да када је у питању привредни гас, очекује се да ће тај максимум бити 2025. године и према проценама ове агенције очекује се на глобалном нивоу да ће до 2050. године, 65% енергије долазити управо из обновљивих извора енергије.

                Према Извештају за централну и југоисточну Европу постоји велики потенцијал за развој обновљивих извора енергије у Србији до 2030. године, а посебно када се говори о соларној енергији. Србија би могла да има много већи капацитет за производњу струје помоћу соларне енергије и веће капацитете за производњу електричне енергије помоћу ветра. Према овим проценама Србија би до 2030. године могла да производи 30% електричне енергије из обновљивих извора енергије.

                Колико је ова област важна и значајна и колико се развија, говори и чињеница да је 2016. године у области обновљивих извора радило 9,8 милиона људи, од чега је 1,2 милиона било у земљама ЕУ, где је предњачила Немачка, поред ЕУ две најзначајније земље су биле САД и Кина. У Кини је било запослено 3,2 милиона људи у сектору обновљивих извора. Процене су да ће до 2030. године тај број глобално посматрано порасти и на 24 милиона људи. Значи, једна цела област која ће се јако динамично у наредном периоду засигурно развијати.

                Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама на 2030. године и Уредба о утврђивању програма стратегије и развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године, а за период 2017-2030. година, донесени су важни документи јавних политика у нашој земљи и на основу извештаја о њиховом спровођењу можемо да видимо у ком правцу идемо и како напредујемо.

                Оно што сматрам да су најважније новине у Закону о обновљивим изворима енергије, јесте да је предвиђено да постоје два принципа подстицаја једна је фид-ин тарифа која је већ постојала и до сада, друга јесте тржишна премија. Када причамо о фид-ин тарифи, овлашћени произвођачи могу своју енергију да продају гарантованом снабдевачу по цени која је постигнута на аукцији и гарантовани снабдевач је балансно одговорна страна. Када причамо о повлашћеним произвођачима који добијају тржишну премију, они енергију коју производе продају на слободном тржишту по цени која је тржишна цена, али увећано управо за ту премију и своју балансну одговорност сами уређују, односно гарантовани снабдевач није балансно одговоран за њих.

                Основни циљ увођења аукција за доделу мера подршке за коришћење обновљивих извора у сектору електроенергетике представља повећање ефикасности, али и смањење трошкова финансирања производње електричне енергије из обновљивих извора енергије.

                Такође, примери добре праксе су и Словенија и Хрватска. У Србији укупно до сада у 2020. години, из обновљивих извора енергије, ако занемаримо велике хидроелектране, до сада смо добијали 4,4% енергије. Већ је било речи да из хидроелектрана добијамо укупно нешто мало више од 30%, али по тим неким критеријумима они не спадају у ту групу обновљивих извора.

                Такође, оно што је нови инструмент, који се добија овим законом и можда и најзначајнији и тицаће се највећег броја људи, односно домаћинстава, па и привреде, јесте управо инструмент који је назван – произвођач-потрошач. Он постоји већ у неким земљама у окружењу, али ће заправо дати један правни оквир за све оне који желе да ставе соларне панеле на своје објекте и на тај начин остваре одређене уштеде.

                Мислим да је то добра ствар. Такође, на тај начин ће људи који се определе за тај вид начина производње и коришћења електричне енергије моћи да када остварују вишак у производњи, а мање троше из својих ресурса, да предају дистрибутивном систему тај вишак, а да са друге стране у неким другим временским интервалима могу да користе, односно да им се одузима од рачуна за струју управо на бази те разлике и да вуку из система, да тако кажем, енергију која им је потребна.

                Мислим да ту постоји велики капацитет и велики потенцијал за развој. Уколико посматрамо електричну енергију која је преузета од повлашћених потрошача, можемо да видимо за период од 2014. до 2020. године да за тих шест година је производња електричне енергије из обновљивих извора порасла за 750%, односно са 200 милиона киловат часова на 1,5 милијарди киловат часова.

                У најзначајнијој мери производња енергије, која је допринела томе јесте из ветра до 2020. године, али такође и пре свега захваљујући уредбама Владе Републике Србије из 2016. године којима је дата гаранција потенцијалним инвеститорима да ће уколико изграде електране њихова електрична енергија у потпуности бити откупљена.

                Соларна енергија је такође вид обновљивих извора која генерално поседује највећи потенцијал у свету. Соларне електране су изузетно значајни енергетски објекти из којих се добија чиста електрична енергија. Коришћењем соларне енергије за загревање воде се већ увелико користи, али када причамо о електричној енергији последњих пар година је то све присутније поготово имајући у виду економске, али и еколошке разлоге.

                Потенцијал соларне енергије у Србији у претходних година је био неправедно запостављен. До сада је у Србији инсталирано свега 21 мегават капацитета. О томе је говорила на јавној расправи и државна секретарка Атанацковић. Ми по подацима РГЗ имамо 600 километара квадратних кровова у Србији и на основу тог податка ако би само једну трећину тог простора искористили, добили бисмо 24 хиљаде мегавата нове снаге. То мислим да на најбољи начин осликава колики су потенцијали када причамо о солару и колико има простора да се тај сектор у оквиру обновљивих извора енергије да се развија.

                Наравно, сматрам да је Закон о обновљивим изворима добар основ у регулацији све растућег тржишта обновљивих извора енергије. Да будем и потпуно искрен то више и није будућност и човек не треба да буде видовит, то је постала и садашњост и то је постала и реалност.

                Стручњаци такође из земље, али и из иностранства су сложни у оцени да ће након усвајања ових Закона о обновљивим изворима и остала три закона која су данас на дневном реду Србија доживети процват. Доста ће нам помоћи да превазиђемо све последице које су изазване пандемијом корона вируса, у тренутку када се суочавамо и са донекле и економском кризом као последицом, али великим загађењем ваздуха и још великим учешћем угља у производњи електричне енергије, а највећи је удео лигнита скоро 70% електричне енергије добијамо управо из угља.

                Када причамо о производњи топлотне енергије, засигурно ће обновљиви извори, али и солар о коме сам управо причао дати велики одговор на решење и бити велика прилика за декарбонизацију.

                Коришћење фосилних горива у свим секторима енергетике узрок су и бројних обољења која настају загађењем. Тако да ћемо оваквом даљом стратегијом и имплементацијом ових закона засигурно смањити број наших грађана који ће имати неки вид обољења и неких здравствених проблема.

                Такође, оно што сматрам добрим, сматрам да је добро што је закон предвидео и ограничења када причамо о изградњи хидроелектрана у заштићеним подручјима, јер су уважена и нека претходна дешавања која су била у пракси, али такође сматрам да ово и не треба да се претвори у кампању против хидроелектрана, јер је Србија прву хидроелектрану направила још 1900. године у Ужицу, само пар година после изградње хидроелектране на Нијагариним водопадима. Након тога Ивањица, а 1903. године смо направили хидроелектрану у Вучју, која је једно од највећих достигнућа из области енергетике у Европи у 20. веку.

                Све ово говорим из тог разлога што, ево, прошло је 120 година, те хидроелектране су данас својеврсни музеји, али оно што је још важније, оне су и дан-данас у употреби и производе електричну енергију, односно за ових 120 година нису нарушиле нашу животну средину. Све те електране градили су наши грађевинари, пројектовали наши инжењери и мислим да треба и у наредном периоду донекле уважавати управо став струке, како бисмо искористили нашу највећу развојну шансу, а то јесте управо енергетика, а да не долазимо у ситуацију да доводимо у питање нашу животну средину.

                Управо из свих ових разлога и свих бенефита које видим у овим законима посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати све ове законе. Хвала.

Категорије: Посланичка група